четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.08.2020. у 21:30 Катарина Ђорђевић

Током карантина највише недостајале шетње

Најизраженија осећања најстаријих била су брига за млађе чланове породице, страх, неизвесност и осећај усамљености, показало је истраживање које је обухватило 670 жена старијих од 65 година
Пуних 840 сати, односно 34 дана трајала је забрана кретања за старије суграђане (Фото Бета)

Одвојени од својих најмилијих, бомбардовани застрашујућим подацима о броју заражених и умрлих од вируса корона и уплашени за сопствено и здравље својих најмилијих, више од милион наших старијих суграђана било је затворено у своје домове за време трајања ванредног стања пуних 840 сати. Уз претње санкцијама ако изађу из куће, старијим особама била је суспендована слобода кретања пуна 34 дана, а њихова најизраженија осећања била су брига за млађе чланове породице, страх, неизвесност и осећај усамљености. Половина њих патила је због немогућности одласка у свакодневну шетњу, трећина је имала страх да им неће бити доступна редовна здравствена заштита, док је петина била збуњена сталним правилима о забрани кретања, показују резултати истраживања удружења „Снага пријатељства Амити”, које је урађено у партнерству с удружењем грађанки „ФемПлатз”.

Истраживање које је реализовано у оквиру пројекта „За повећано учествовање старијих жена у јавном и политичком животу”, спроведено је у шест градова Србије: Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Бору и Чачку, са циљем да се идентификују изазови с којима су се наше суграђанке суочавале за време ванредног стања и током трајања полицијског часа. Студија је урађена на репрезентативном узорку од преко 670 жена старијих од 65 година током јуна и јула, а њен главни налаз гласи да су оне пре свега биле забринуте за здравље своје деце и унука – упркос тешкој ситуацији у којој су се нашле.

Ванредно стање трајало је 53 дана, а мерама којима је ограничена слобода кретања највише су биле погођене старије особе, чија је слобода кретања била суспендована 164 часа недељно и више од месец дана, подсећа Надежда Сатарић, председница управног одбора организације „Амити – снага пријатељства”.

– У посебно тешкој ситуацији биле су старије особе које живе саме, нарочито оне које имају потребу за туђом негом и помоћи. Већина услуга социјалне заштите била је обустављена или су пружане уз значајна ограничења, а оне здравствене су биле ограничене на ургентна стања. Због опште забране кретања, члановима породице и неформалним неговатељкама било је отежано пружање помоћи и подршке старијим особама у обављању свакодневних активности – наводи Надежда Сатарић.

Она додаје да су хуманитарне и друге активности на локалном нивоу организовали кризни штабови, који су процену потреба појединих категорија становништва вршили без укључивања представника рањивих група.

– Због тога су изостале циљане и родно одговорне мере усмерене на задовољавање свакодневних животних потреба појединих рањивих група, укључујући и старије особе.

Приступ информацијама о расположивим видовима помоћи и подршке био је ограничен, а линије помоћи и подршке углавном нису биле доступне у време важења опште забране кретања. Евидентно је да су у условима ванредног стања дошле до пуног изражаја све линије доминације, маргинализације, родне и друге неједнакости с којима се суочавају старије жене – закључује Сатарићева.

Истражујући субјективни доживљај утицаја мера на њихов свакодневни живот током ванредног стања, аутори ове студије закључили су да су старијим женама у периоду када им је било забрањено кретање највећу помоћ и подршку у набавци намирница, лекова и других неопходних ствари пружали млађи чланови породице који с њима живе или не живе у истом породичном домаћинству. Поред њих, помоћ су пружале комшије (у 25 одсто случајева), пријатељи (15процената) и волонтери (у шест одсто случајева).

– Свакој седмој жени сметао је одлазак у куповину у раним јутарњим часовима, а свака десета се жалила на велике гужве које су пратиле овај шопинг. Поједине жене навеле су да се осећају понижено и недовољно вредно због ситуације у којој су се нашле. Недостајала су им дружења с породицом и пријатељима и њихов уобичајени живот, имале су осећај „као да су у затвору”, сметало им је што нису могле да се адекватно брину о себи, односно да приуште одлазак код фризера, а жалиле су се и због немогућности да одлазе на организоване рекреативне излете и путовања. Мали број њих наводи да се потпуно помирио са ситуацијом, схватио да припада ризичној групи и да мора да седи код куће да се не би заразио.

Било је и старијих жена које су свесно кршиле забрану изласка из куће и повремено одлазиле у шетњу и набавку – закључују аутори овог истраживања.

Коментари12
1e1cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав
Сва гробна места по београдским гробљима су дуплирана, и преко тог броја. Нарочито их попунили кажњеници преко 65 година. Кад нисте хтели опет у затворе и полицијски час од по неколико дана.
Sanja,IT
Nigde u normalnom svetu starijim osobama nije bila uskracena minimalna setnja osim u Kini i Srbiji...
Deki
U porodici imam stariju osobu koja se od ta 34 dana bez setnje jos uvek nije oporavila. Za ovo ce neko morati debelo da odgovara.
stari doktor
Deki, tačno je. Zatvorenima u četiri zida pod stare dane presuđeno je atrofijom mišića nogu. Nikakve mere posle toga u godinama preko 65, neki od nas i preko 90, nisu u stanju da to ponovo dovedu u pređašnje stanje. Nama ne pomažu teretane. Sramota je šta nam je, "bakicama i dekicama" učinjeno, iako se znalo da smo mi po prirodi životnog iskustva najdisciplinovaniji deo nacije. Najveća poniženja i maltretiranja bile su one vampirske kupovine. Redakcijo, ne ukidajte mi slobodu reči!
Muradin Rebronja
Da, ne "samo" za starije osobe nego za sve uzrate, šetnja, brzo hodanje, trčanje je od izuzetne važnosti za ukupno zdravlje. Potrebno nam je najmanje dva sata da šetamo da bismo održavali naš skelet. Brzo hodanje i trčanje je sport. Za lečenje od prekomerne gojaznosti, idealni su brzo hodanje kojim se sagoreva 300 kal. na sat. Plivanje sagoreva 400 kal. na sat. Vožnja biciklom 500 kal. na sat... Jedna polovina. Druga je unos što manje kalorija, ali ne manje od 1.200 za žene i 1.600 za muškarce.
violeta
Ja tu diskriminaciju i potpuno izbacivanje iz zivota na taj nacin, ne mogu nikad zaboraviti ! Neznalacki, panicno, krajnje ponizavajuce i nepotrebno u takvom vidu delovalo je da se nesto skriva i da je to najlaksi vid kontrole ! Volela bih da nisam u pravu ! Stari zdravstveni radnik
milanče
Imam preko 80 godina, poslednjih 40 godina , srećom, nisam imao potrebe da se obraćam lekarima. živeo sam zdravo, svaki dan šetao 5-6 km. a sada sam oboleo od tromboze nogu. U vreme zabrane kretanja držao sam se striktno preporučenih mera, ali posle tih dva ipo meseca fizičke neaktivnosi više ne mogu da povratim "staru formu". Još živim.
posmatrač i svedok
Električari kažu bolje izolacija nego uzemljenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља