четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.08.2020. у 14:00 Слободан Ћирић

Време кад је мираз био законом регулисан

За удају ћерке Ружице седам шерпи, воденица за орахе, воденица за месо, вангла за судове, кофа за воду...
Ауторка изложбе Г ордана Пајић (Фото С. Ћирић)

Ваљево – „Писмо којим признајем да сам остала дужна мом зету Михаилу Јевтићу, адвокату, 2.500 динара на име ресто мираза који сам дала уз моју ћерку Цвету. Овај остатак мираза положићу мом зету Михаилу до 1. септембра ове године са 10 посто интереса од данас. Ваљево, јануар 1907 (у потпису) Љ. Н. Јовановић.”

То је била ташта, рекли би можда неки цинични зетови данас, 113 година после настанка ове занимљиве изјаве, у оригиналу представљене на изложби „Венчани и свадбени обичаји у ваљевском крају”, ауторке Гордане Пајић, етнолога, музејског саветника у Народном музеју Ваљево. Презентација кроз бројне фотографије, албуме, документе, позивнице, честитке, венчанице и друге личне предмете у вези са свадбеним обичајима, који се чувају у етнолошкој збирци музеја и приватним заоставштинама ваљевских породица, пред публиком је у галерији Народног музеја Ваљево од 7. августа до 7. септембра. Овом изложбом ваљевски музеј, без званичног отварања, даје свој допринос традиционалној манифестацији „Тешњарске вечери” која је ове године због укупне епидемиолошке ситуације одложена.

Венчани и свадбени обичаји важан су друштвени догађај, каже ауторка Гордана Пајић, указујући да су фотографије које су о њима правили ваљевски фотографи постале вредна сведочанства. Поставка коју је приредила хронолошки прати свадбене обичаје у ваљевском крају од краја 19. до деведесетих година 20. века и тематски наглашава важне моменте тог церемонијала.

Као занимљиве експонате она показује позивнице за венчање Јелене Приклмајер, ћерке чувеног ваљевског апотекара Клаудија Приклмајера, са Алексом Анђелковићем 1894. године, невестински венац Зорке Обрадиновић, ћерке угледног кафеџије Дике Обрадиновића, која се 1875. удала за Спасоја Вујића, венчаницу Меланије Јанковић, удате Пуцељ из 1935. године... Ту је и интересантна венчана фотографија из 1934. године на којој су Негосава Гођевац у раскошној белој венчаници и младожења Михаило Исидоровић у народном оделу. На тој свадби није било музике, јер је убијен краљ...

– Хронолошки ток свадбених обичаја лепо илуструје серија фотографија из 1940. године са венчања Светозара Петровића и Браниславе Кораћ на којима су забележени и сачувани сви важни моменти, од веридбе, преко венчања у цркви, изласка из црквене порте, вожње аутомобилом ваљевским улицама, доласка кући и свадбеног весеља... Светозар Петровић је, иначе, 1939. године завршио права и активирао се у војсци као војносудски официр, па је зато на венчању у парадној униформи. На фотографијама су и угледне личности тог времена, међу њима кум Слободан Драшковић, тадашњи професор Правног факултета – наводи ауторка изложбе Гордана Пајић.

И причу, како је и започета, завршава миразом, важним сегментом венчаних обичаја у прошлости, који је био регулисан и тадашњим званичним прописима. Тако, Андрија Перуничић, опанчар из Ваљева, приликом удаје своје ћерке Ружице за Драгишу Секулића, 1939. године, у надлежном среском суду оверава документ у којем наводи шта јој све даје у мираз. Ту су „астал за собу, четири столице за кујну, креденац за судове, сто за кујну, шест столица за собу, сандук за дрва, седам шерпи, воденица за орасе, воденица за месо, вангла за судове, кофа за воду”... Све ствари вредне су укупно 7.000 динара и „имају се сматрати као дарови” којима његова Ружица има право располагања.

И сама изложба „Венчани и свадбени обичаји у ваљевском крају” има занимљиву историју. Први пут је била припремљена још 2014. године, у сарадњи са бројним Ваљевцима који су уступили своје фотографије, албуме, венчанице из прошлих времена, али није одржана како је планирано, због поплава које су погодиле Србију. Нешто касније је ипак приређена, а ове године у нешто прерађеном и обогаћеном издању, поново је пред публиком.

Коментари8
97de6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Desko
U islamskim zemljama se i danas "kupuje mlada" po fiksnim tarifama koje nisu male. Još se sećam "mladića" od skoro 40 godina u Tunisu očajnog što još uvek nije skupio dovoljno za mladu pa je neoženjen...
Саша Микић
Читам коментаре и не могу да се начудим да људи коментаришу нешто о чему немају појма. Мираз, дота и како се све не зове у нашим крајевима није искључиво српски обичај. Многи народи имају такав исти обичај, с том разликом што се у неким крајевима даје новац или нешто друго за младу, а у другим крајевима млада доноси мираз у кућу у коју се удаје. То је лепо описано нашом изреком: ''Сто села, сто обичаја!''. Код нас се и у ова модерна времена млада ''купује''.
Slobodan
Po predratnom zakonu o nasledjivanju zenska deca po sili zakona nisu imala pravo da nasledjuju.radi toga postojala le kategorija miraz.
DC
U Srbiji ima mnogo raznolikih običaja i ceremonija za raznorazne prilike. Lepo bi bilo a i društveno višestruko korisno da ovakvih izložbi koje se tiču srpskoog naroda i običaja ima mnogo više. Srbi su jedan divan i šarolik narod čije kulturno nasledje svakako zavredjuje da se nadje na listi svetskih vrednosti.
Dusan
Da je miraz obicaj srpskog porekla ne bi imao turski naziv.
uciteljica
Malo Srbi imaju svog originalnog kulturnog nasledja.Gotovo sve je preuzeto od Turaka, a mali deo od Evrope, nazalost.Sama rec "miraz" dovoljno govori o tome.
nikola andric
Kad sam ja pitao oca kako to da Srbi imaju ''obrnuti miraz'' od Muslima njegov odgovor je bio: ''njihovi obicaji su drukciji od nasih''. Posto ratove vode mladi ljudi a Srbija izgubila 60% od mogucih ''bracnih kanditata'' nije bilo druge nego ''kupiti zetove''. Svako zeli decu i unuke dok ''nuzda zakon menja''. Nije to uticalo samo na miraz nego i na vise vrednovnaje sinova nego cerki. Za moje sestre ja sam bio najvaznije lice. Tako navike ili obicaji imaju sire dejstvo nego se pretpostavlja .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља