петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.08.2020. у 11:29

На експлозивне хемикалије у бејрутској луци званичници одавно упозоравали

(Фото Бета/АП)

БЕЈРУТ – Најмање десет пута у последњих шест година либански царински, војни, безбедносни и судски званичници упозоравали су на велике залихе екплозивних хемикалија које се држе готово без икаквог обезбеђења у луци у срцу Бејрута, показују документи.

Прва позната потврда о товару амонијум-нитрата са брода МВ Росус који је пловио из Грузије за Мозамбик 2013. године и непланирано упловио у бејрутску луку, је из фебруара наредне године, три месеца после доласка брода.

Пуковник Џозеф Скаф, царински званичник високог ранга написао је одељењу за борбу кријумчарења у царинској управи да је материјал који је и даље на укотвљеном броду „изузетно опасан и угрожава безбедност јавности”.

Скаф је умро у марту 2017. године под неразјашњеним околностима. Нађен је крај своје куће у Бејруту пошто је наводно пао са велике висине.

Медицински извештаји у то време дали су различита објашњења и у једном је наведено да се радило о несрећи, а у другом да су на његовом лицу биле неуобичајене модрице.

У јуну исте године судија Џад Малуф, задужен за хитне послове, писао је Министарству за јавне радове и транспорт да упозори на опасне хамикалије које је носио брод и да би могао да потоне.

Он је навео да би министарство требало да уклони амонијум-нитрат „стави га на одговарајуће место које (министарство) изабере и да би (материјал) требало да буде под заштитом”, преноси Бета.

Убрзо потом 2.750 тона товара је премештено у Складиште 12 у луци, где је остао док није експлодирао ове недеље, убивши најамање 154 људи, повредивши преко 5.000 и причинивши велику штету.

Либанска ЛБЦ ТВ је известила да је у октобру 2015. војска интервенисала када је сазнала да ништа није предузето.

Војна обавештајна служба послала је експерта који је тестирао материјал и утврдио да су нивои азота 34,7 процента што се сматра високо експлозивним степеном, јавила је та телевизија.

Војска је обавестила царину да би хемикалије ваљало хитно уклонити, сугеришући на извоз.

Царина се потом опет обратила судији за хитне случајеве.

Три војна и безбедносна званичника нису се одазвала на позиве и поруке Асошиејтед преса да коментаришу или потврде ове извештаје.

Шеф управе царина Бадри Дахер који је сада у притвору, као и његов претходник, рекао је АП-у пре притварања да су од 2014. до 2017. године он и његов претходник послали шест писама судији упозоравајући да су залихе опасне и тражећи одлуку да се товар уклони и прода.

Одговор никад није добио али сматра да је испунио своју дужност да упозори власти на опасност.

Раније ове године државна безбедност је након провере залиха у извештају на пет страна навела да се морају уклонити и да амонијум-нитрат може да експлодира и да га терористи могу украсти јер један зид складишта има рупу и капија је отворена.

Током тог периода Либан је имао четири премијера укључујући однедавно актуелног Хасана Диаба, а уз то је састав владе често мењан.

Године 2013. када је брод пристао председник је био Мишел Сулејман, а потом две године није било председника и на крају је у октобру 2016. изабран Мишел Аун.

Деценијама Либаном доминирају исте политичке елите међу њима војни заповедници и командири милиција из грађанског рата.

Владајуће фракције користе јавне институције да нагомилају богатство помогну својим присталицама, а на корупцију се не обраћа пажња.

УН су синоћ рекле да ће размотрити захтев да се покрене међународна истрага о експлозији која је разорила Бејрут али да такав захтев нису примиле од Владе Либана.

Председник Аун који, како је рекао у петак, од 20. јула зна за опасне хемикалије, и вођа утицајне екстремистичке проиранске организације Хезболах чији савезници доминирају у Влади Хасан Насралах, одбацили су позиве на такву истрагу.

Коментари7
2c0e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Mrkonjić
Jedan od razloga zašto se ne dozvoljava međunarodna istraga, može da bude i sam uzrok eksplozije: Naime, 2,750 tona granuliranog "Nitropiril"-a, ne može da izazove eksploziju koja će proizvesti zemljotres magnitude 4,8 Rihterove skale i uz to natpritisak koji će oštetiti zgradu aerodroma udaljenu 9 Km. To je jednostavno nemoguće. Za tako nešto je potrebna eksplozija ekvivalenta 20 Kilotona TNT, a ne procenjenih 300 tona TNT.
Petar Mrkonjić
@Rizik - ništa tu nije rizično: Eksplozije su čista fizika, eksperimentalno potvrdljive, merljive, pa time proračunljive i predvidljive. Ovde imamo slučaj eksplozije čiji se efekti daju egzaktno izmeriti, kao i "poznat" uzrok. Problem je u tome što se te dve stvari u velikoj meri razlikuju... Eksplozije jeste bilo, posledice su merljive i dokumentovane, ali računica za uzrok i eksploziju jednostavno nije!
Rizik
Rizicno je upotrebljavati rijec 'nemoguce' u vezi bilo cega. I sta mislite koliko i koje zemlje i zasto bi dopustile medjunarodnu istragu u slicnom slucaju?
Boris
Nije njihovo da upozoravaju, nego da sklanjaju.
момчило
Ово већ личи на Либанског пролеће, само још недостаје застава са песницом. Сада се поставља питање, дали је експлозија изазвана немарношћу или је терористички напад, ако је немарношћу извршиоци су мртви, ако је терористички напад извршиоци и налогодавци су живи.
Neko odozdo
Ljudi su bili svjesni i odgovorno upozoravali na opasnost ali neki odozgo su vidili milione na kamari ali nisu bili sposobni ili nisu znali kako da to unovce ili se nisu mogli dogovoriti kako podijeliti kolac (ITM=Imal Tu Mene). Na kraju ce opet oni odozdo biti krivi.
Boško
Velika tragedija za već napaćenu zemlju i narod. A dokle će se ‘upozoravati’ na teretne vozove sa opasnim materijama koji prolaze ispod centra Beograda?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља