недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.08.2020. у 14:16 Драгољуб Стевановић
НЕ САМО О ПОСЛУ: ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ

Кимоно воли више од хаљине

Наша шампионка у теквонду заволела је овај спорт са само четири године, а после тога није дуго требало чекати на спортске успехе, међу којима је и сребрна олимпијска медаља из Рија
(Фотографије Н. Неговановић)

Тијана Богдановић је скренула на себе пажњу са само 16 година, када је проглашена „новом Милицом Мандић”, освојивши злато на јуниорском Светском првенству у теквонду на Тајвану. То је био наговештај још једног великог српског талента у овом спорту, а потврда је стигла два лета доцније на Олимпијади у Рију где је узела „сребро”. Тијана је испунила норму и за Токио, али лето је уместо у далеком Јапану проводила на Златибору, Београду, Александровцу и у родном Крушевцу, користећи неочекивано дугу доколицу да припрема и понеки испит на факултету.

Прошла година била јој је врло успешна, освојила је злато на завршном Гран-прију у Москви и тиме се квалификовала за Олимпијаду.

Оверена виза за Токио

Иако разлика у годинама између Тијане и Милице Мандић износи шест година, обе су пролазиле врло сличним развојним путем, под надзором тренера Драга Јовића у београдском клубу „Галеб”. Ове девојке су, уз тренера Јовића, пресудно утицале на популарност овог борилачког спорта у Србији, који има све више поклоника, али и такмичара спремних да изборе визе за највећа такмичења.

Још по нечему памтиће прошлу годину. Њена старија сестра, за коју је јако везана, родила је сина, па је наша двадесетдвогодишња спортисткиња постала тетка због чега је, како каже, најсрећнија на свету.

Почела је да тренира теквондо са само четири године. Тијанини родитељи пореклом су из Александровца, живели су у Крушевцу у време кад је рођена. Годину дана живела је у Александровцу, а кад је била мала, породица се преселила у Београд, где и данас живе. На први тренинг су је одвели родитељи заједно са старијом сестром. Тата Братислав је посебно волео борилачке вештине као припадник Војске Србије. Била је то и Тијани, како се то обично каже, љубав на први поглед. Заволела је овај спорт чим је почела да тренира.

– Теквондо ми је донео много искуства, толико путовања, тренинга, познанстава. Све што наш спорт доноси јесте нешто што не може много људи да искуси и кроз шта не може много људи да прође. Сви могу да почну да тренирају рекреативно, али само мали број је оних који остану истрајни да издрже и превазиђу све препреке. Тако стичемо искуство како треба да пролазимо и кроз живот – каже Тијана.

Теквондо јој се свиђа и зато што је то брз спорт, захтева експлозивност, борба траје шест минута и у то кратко време треба да стане и да се покаже све што је претходно урађено. За то је потребна и интелигенција, сналажење у непредвиђеним ситуацијама које борбе доносе. Спорт нас учи дисциплини, реду, раду, поштовању. Захтева јаку, сарадљиву и истрајну личност. Свиђа јој се и спортска гардероба, срећнија је, каже, када купи нови кимоно него хаљину. Теквондисти су специфични и по кијапу, гласу који испуштају када ударе противника, и то је занимљив и необичан део ове вештине.

Увек воли да истакне помоћ свог тренера који је један од наших најбољих стручњака, не само у теквонду већ и у спорту уопште, мерећи по резултатима и медаљама које су освојили његови пулени.

– Од првих дана, када смо старија сестра и ја биле још кадети, пружила нам се могућност да путујемо на турнире где смо могле да се покажемо резултатима. Тако је почело. Тада је Драган Јовић Гале видео нешто у мени и пожелео да ме поведе с њима у Рио на припреме. И мислим да је то било јако значајно за мене. Освајали смо светска и европска првенства у јуниорским данима, а затим кренули у напад да се квалификујемо за само једну годину на Олимпијске игре. Било је изузетно тешко за обоје, али успели смо. Гале зна да нас мотивише и подржи – истиче наша спортисткиња.

Наравно, резултати најбоље говоре, а све успехе тешко је и набројати. Они најважнији: троструки, узастопни првак Балкана, актуелни јуниорски првак Европе до 46 килограма и актуелни светски првак до 49 килограма, има више медаља с европских и светских првенстава, универзитетских такође, укључујући и златне.

По новом календару спортских такмичења предвиђено је да се Олимпијске игре одрже крајем јула и почетком августа 2021. године. Очекује успех, али и тешке борбе. За оне који су упућенији у овај спорт, поменимо да су јој могуће ривалке Панипак с Тајланда, Кинескиња Њу, Корејка Сим, Туркиња Јилдирим, нема лаких противница, јер се квалификовало најбољих шеснаест из целог света.

Иако је са само 18 година стигла до олимпијског финала на прошлој Олимпијади у Рију, тај велики успех није јој био кочница у психолошком смислу. Није осећала оптерећење, свесна да некада може да се доживи и пораз, али исто тако свесна и сопствених могућности и квалитета.

Студира психологију

– Поносим се сваком својим медаљом, свака од њих носи неку своју причу, неке нове напоре и улагања која су била неопходна – каже Тијана која је уписала Факултет за медије и комуникације, Смер психологија. Тренутно је друга година, напредује полако, јер није лако ускладити велике спортске обавезе с учењем. Али има јаку жељу да заврши студије, јер је психологија област која је интересује и у којој би желела да ради по окончању професионалног бављења спортом.

Као и свака млада особа, кад нађе слободног времена воли да изађе с друштвом на пиће, да исприча шта се све издогађало, јер, како каже, нема прилику да се с друштвом из средње школе виђа свакодневно.

– Волим нашу популарну музику, слушам и страну забавну, а што се тиче филмова, ретко их гледам, тек понекад ако ми неко препоручи баш да је добар. Имам много обавеза, немам мира када седнем да гледам филм. Волим да проводим време с породицом, кад год могу идем код њих или они код мене, волимо да чувамо бебу и да се играмо с њом – каже шампионка и новопечена тетка.

Када би се делиле медаље и за ову породичну улогу, вероватно би и та била „златна”.

Са сестрама и братом (Фото лична архива)

Велика породица

– Рођена сам у Крушевцу, а моји баба и деда, као и остатак родбине, тетка, ујко, ујна, сестре и брат живе у Александровцу. Имамо и село које се зове Богдановићи, тамо смо често ишли и остајали преко целог лета, помагали баби и деди у брању малина, али и зарадили наш први новац. Моја старија сестра Звездана увек је била моја највећа подршка, биле смо нераздвојне, све смо радиле заједно, после Олимпијских игара живеле смо заједно две године. Имам и млађу сестру Хелену и млађег брата Жарка. Обожавам их, од када не живимо заједно много ми недостају. Јако сам захвална да су нас наши родитељи, иако и они веома млади, васпитали да ценимо праве вредности, извели нас на прави пут. Мислим да је сваки наш успех, заправо успех наших родитеља. И лепо је знати да ћемо кроз цео живот имати једни друге. Понекад имам много турнира, и путовања, па сам често одсутна од куће, тако пропуштам наше важне датуме које волимо да славимо заједно. Али, навикли смо се на то. И у току овог карантина и ванредног стања, јако ми је пријало да мало будем код куће с њима – каже Тијана.

Тренинзи

Питамо је како се одвијају тренинзи у новим условима које диктира епидемија вируса корона и да ли се носе маске, поштује социјална дистанца?

– Можемо да тренирамо и до сада смо тренирали у сали с маскама, а сада можемо и на отвореном, али и ту носимо маске. Током карантина смо тренирали у кући, узели смо из клуба сву потребну опрему и били у свакодневном контакту с тренерима. У теретани свака особа има своја четири квадратна метра, тако да поштујемо социјалну дистанцу и тренирамо уз све мере – истиче млада спортисткиња.

Коментари0
e8959
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља