понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.08.2020. у 20:15 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ, мецосопран

Уметност мора и у овим условима да пронађе своје место

Свет је увек имао велике изазове и искушења. Ово сада је веома комплексан проблем. Ипак, мислим да треба дозволити одржавање уметничких догађаја на отвореном уз све мере опреза
(Фото Виченцио Жакнић)

Посебно сам узбуђена што сам присуствовала историјском тренутку, у коме неко ко је деценијама чекао оплакивање и помен жртвама Јасеновца и сам заточеник дечијег логора, доживи да председава српском парламенту као најстарији посланик. Kроз аплауз Смиљи Тишми, као председавајућој, Србија је oдала почаст свим нашим страдалим прецима, узбуђено је говорила за „Политику” Јадранка Јовановић, оперска уметница и народна посланица, непосредно после завршетка прве конститутивне седнице српског парламента у 12. сазиву, посебно дирнута што је као председавајућу видела Смиљу Тишму, оснивача Удружења логораша Јасеновца, као једно од преживеле деце.

– Кроз Смиљу Тишму, чуо се глас свих Светих мученика, не само Јасеновца. Пред многобројним младим парламентарцима који вероватно и не знају ко је она, ниједним гестом није скренула пажњу на себе и муку која јој је обележила цео живот – надахнуто прича Јадранка Јовановић, и додаје да је Смиља Тишма живи и гранитни сведок страдалништва српског народа, персонификација и бедем пред олујом ревизије историје, и да се све што је преживела слило у тај дан као космичка правда.

Важите за особу са јаким карактером. Многи, ипак, не гледају благонаклоно на ваш политички ангажман?

Да, имам јак и захтеван карактер и самим тим прво, једино и најважније држим до свог става. Морате добро да знате ко сте и какви сте и да вам то не диктира мишљење дугих људи о вама. Иначе, свих ових година стално сам имала оне који су тражили разлоге да не гледају благонаклоно на мене и моју уметност. И налазили су их. Овај последњи: политички, неке је баш усрећио. (смех). Коначно су добили конкретан „разлог”. Ја сам себи за све крива и за све заслужна. Свега имам довољно у животу. Кроз своју интернационалну каријеру стекла сам економску независност, што је предуслов за слободу. Ко ме хоће – хоће. Ко ме неће – према њему сам равнодушна.

Оперски певач и политика, какав је то спој?

Нема аполитичних, само оних који немају храбрости да се изјасне. Класичну музику, балет, сликарство, примењену уметност, разуме цео свет. Та врста универзалности и супериорности даје невероватан интегритет. Ако сам имала, а имала сам, великих проблема после 2000. године, то ми није било важно, јер је остатак света био мој. И нисам била љута, ни мрзовољна. Опера захтева високу дисциплину према себи, а током извођења подразумева просвећену демократију, са великим одговорностима. Ја морам бити диктатор према себи, да би моја оперска уметност имала племениту и креативну поруку.

Како да променимо лоше музичке навике? Како политичке?

Лоше музичке навике: едукацијом деце и младих. Мини програмима са објашњењима у вртићима, школама. Добар пример су били Новогодишњи концерти за децу у Београдској опери. Својевремено сам и сама као почетник, са камерном опером преко Музичке омладине, наступала по школама и гимназијама. Желим да се ангажујем да се ова наша важна институција не уруши. А политичке? Док сваки појединац не постане бољи: тешко. Многи се недемократским принципима „боре” за демократију. И тако је у целом свету. Мени не сметају они који другачије мисле, али њима многo сметам ја и други људи сличног става.

Коју музику предлажете у времену пандемије? Колико је корона променила ваш живот, навике, размишљања?

Свет је увек имао велике изазове и искушења. Ово сада је веома комплексан проблем. Ипак, мислим да треба дозволити одржавање уметничких догађаја на отвореном уз све мере опреза, јер уметност мора и у овим условима да пронађе своје место и због публике и због самих уметника. Подразумева се да се не врши притисак на оне који имају личне страхове и бојазан. Морамо разумети и владу, која шта год да одлучи, биће оних који ће је критиковати.

Центар за културу и уметност из Трста, организовао је вебинар (интернет видео-презентацију) у оквиру којег је представљен ваш уметнички рад. Шта то значи за уметника са наших простора?

У оперском свету, Италија је земља у којој се наступи посебно вреднују. Уметници из целог света боре се да гостују баш у Италији. Управо она, колевка опере, са строгом публиком и још строжим критичарима, била је прва земља која је мени широм отворила врата. Тачније, први је то учинио велики маестро Клаудио Абадо и миланска Скала и до данас Италија је земља која ми узвраћа са великим почастима и поштовањем. На сајту Центра за културу и уметност из Трста, који постоји од 1946. пише да су овакву презентацију појединаца који су се истакли у својим професијама из различитих области, имали рецимо редитељ Пјер Паоло Пазолини, критичар Виторио Згарби, бивши италијанки премијер Спадолини, али својевремено и наш нобеловац Иво Андрић. Како је последњих деценија расла негативна слика о нашој земљи, тако је расла и моја свест о томе колико је мој успех важан за Србију. И зато ову значајну презентацију коју је преносила европска радио-дифузија доживљавам пре свега као промоцију Србије.

Колико је тешко уметнику из Србије да добије своје место у захтевном оперском свету, у којем сте ви често више цењени у иностранству него код нас?

Мени није било тешко. Имала сам дивљење и прихватање скоро на сваком кораку. Много тога што је овде издвајано код мене у негативном контексту, тамо је акцентовано као изузетност и посебност. Оно што је било тешко, јесте бити уметник са сталном адресом у Београду и са нашим држављанством, за разлику од уметника са наших простора који су преузели држављанство других земаља и тамо живели. Тешко је било и за време санкција и бомбардовања, и тада сам интензивно путовала и радила. Много тешко је било и одговарати на разна политичка, често и злурада питања, на уметничким конференцијама за медије. Рецимо питање: „Како се осећате као Српкиња, док Срби бомбардују дечију болницу у Сарајеву”, а ја одговарам: „А како се ви осећате док бебе у Србији умиру због недостатка кисеоника и инкубатора, као последица санкција”. Зато знам, да моји наступи, на више од 120 светских оперских и концертних сцена имају посебан значај за моју земљу. Такође, временом сам научила и то да своју супериорност у знању и таленту не показујем увек у пуном сјају и умањим кад проценим да је то потребно.

Коментари8
728a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin
Izuzetno je divna nasa DIVA! Svaka cast! Ali, ZASTO niko ne organizuje koncerte klasike na otvorenom? Napr., ranije smo uzivali u dvoristu "Kapetan Misinog zdanja". Napravite distancu izmedju sedista, kakav je to problem? MORA da se ozivi kultura! Bar dok jos lepo vreme... Kolarac je u problemu, mnogo je u gradu mesta za organizaciju koncerata, predstava (sa manjim brojem numerisanih sedista). Zasto nema organizacije?! Cekamo...
Zorica Mrsevic
Dobar izbor sagovornice, dobar intervju, procitala sa zadovoljstvom. I svi mi koji se bavim drugim profesijala i poslovima moramo da imamo na umu Jadrankinu poruku, da to cime se bvimo mora da nadje svoje mesto i u ovim, promenjenim uslovima.
Перивоје Поповић
ВЕЛИЧАНСТВЕНА ЈАДРАНКА ЈОВАНОВИЋ - ГЛАСОМ И СТАСОМ УЗ МАРИЈУ КАЛАС, ЉЕПОТОМ НАДМАШУЈЕ АНУ МОФО. ДА НИЈЕ СРПКИЊА, ТО БИ СВИЈЕТ ВЕЋ ОДАВНО ПРИЗНАО - ПРИЗНАЈЕ ИСПОД ГЛАСА, АЛИ ПРИЗНАЋЕ, МОРА ДА ПРИЗНА И ГЛАСНО И ЈАСНО. КО НЕ ПРАТИ ОПЕРСКУ СЦЕНУ, НЕКА СЕ САМО СЈЕТИ ЊЕНЕ НЕНАДМАШНЕ ПОЈАВЕ У КУЛТНОЈ СЕРИЈИ " МОЈ РОЂАК СА СЕЛА ". ( Коментатор је потпредсједник Удружења књижевника Црне Горе )
Страхиња Илић
Umetnost mora da nastavi da zivi i u vreme korone.
Dača
Femme Fatale! I glas i stas i misao i rec i srce. Jadranka Jovanovic.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља