петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.08.2020. у 22:00 Марија Бракочевић

Најмање 35.000 динара за минималац у 2021.

Синдикати остају при ставу да треба изједначити минималну цену рада са минималном потрошачком корпом, која износи око 37.500 динара, али не пристају на повећање које је ниже од 17 одсто у односу на актуелну цену
(Фо­то Д. Јевремовић)

Преговори државе, синдиката и послодаваца о новој минималној цени рада за 2021. годину још нису званично почели, али би први неформални састанак о тој теми могао да буде одржан већ крајем ове седмице. Синдикати увелико припремају своје предлоге, док су у Савезу самосталних синдиката Србије чак прилично конкретни.

Већ сада знају да неће пристати на то да минималац у наредној години буде испод 35.000 динара. Тренутно он износи 30.022 динара, то јест 172,54 динара (нето) по радном сату.

Душко Вуковић, потпредседник овог савеза, истиче да синдикат остаје при ставу да треба да се изједначи минимална цена рада са минималном потрошачком корпом, која износи око 37.500 динара.

– То је оно с чиме ћемо сигурно иступити у овогодишњим преговорима, иако ће бити тешко за очекивати да се сусретну минималац и корпа. Ипак, нешто испод чега нећемо ићи јесте 35.000 динара, то јест тражићемо да се минимална зарада повећа за најмање 17 одсто – конкретан је Вуковић.

У УГС „Независност” засад не иступају у јавност са коначним идејама око предлога нове цене минималца. Истичу да су припремили предлог који још није прошао органе синдиката, због чега га и не износе у детаље.

Кажу да се и даље стреми ка томе да у наредном периоду минимална зарада буде изједначена са минималном потрошачком корпом.

Зоран Ристић, економски саветник у УГС „Независност”, сматра да, иако је ситуација у привреди погоршана због појаве вируса корона, треба наставити истим путем када је реч о њиховом изједначавању.

– Основна теза је да минимална зарада треба да покрије минималну потрошачку корпу, која сада износи око 37.500 динара. Будући да је сада  минималац на око 80 одсто у односу на корпу, ипак није реално очекивати да се ове године потрошачка корпа и минималац изједначе, али јесте оствариво да се настави рад на томе – додаје Ристић.

Од 1. јануара 2020. минимална цена рада износи 30.022 динара, то јест 172,54 динара (нето) по радном сату, чиме је у односу на 2019. минималац повећан за 11,1 одсто.

Овај месечни износ важиће до краја ове године, јер је Влада Србије још средином септембра прошле године усвојила одлуку о висини минималне цене рада за 2020.

Иначе, ово је било најзначајније повећање минималне зараде досад, похвалили су се тада представници власти, док повећање минималца за 3.000 динара ипак није превише обрадовало ни синдикате ни послодавце, јер су први тражили повећање за најмање 20 одсто, а други пет до шест процената. Од око 2,1 милиона запослених, на минималну зараду у Србији засад може да рачуна око 350.000 радника, који чине више од 15 одсто укупног броја запослених.

У претходне четири године минималац је порастао за око 42 одсто, али упркос расту из године у годину, ипак је и даље низак и остаје испод 500 евра. Први разлог за то је, како сматрају у синдикатима, веома ниска основица, а други што просечна плата расте спорије, и то условљава нижи минималац.

Коментари12
62e5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mario bosnjak
Radnik mora imati min700e. Sa trenutnim cenama.
Jel b
U tom slucaju povecati plate vojsci policiji i lekarima
Miroslav
Imate i prevelike plate za to dzabalebarenje! Dodji u fabriku da vidis kako se radi..
Milutin
Uciteljima nikako. Oni neka i dalje uce nasu decu za malo vise od minimalca.
Pera
Da li se iko pita, da li poslodavci mogu da zarade taj novac uopste?
Radnik
Kod nas bi poslodavci hteli da steknu za nekoliko godina sto na zapadu sticu za nekoliko generacija.
Perica Milosevic
@ljiljana ljiljana Zive kao carevi evo u parizu bliska porodica zena koja radi za minimalac zivi sasvim pristojno cak moze i vamo da posalje pare. Sa minimalcem mogu i na letovanja na zimovania. To i jeste poenta minimalca da radnici imaju pravo na normalan zivot. Kod nas se minimalac svodi na to da platis racune i kupis nesto malo hrane, a garderobu i ostalo zaboravi. Sto je sramota sto je drzava dozvolila. Npr moj poslodavac na moj rad od klijenta uzima 8eura po satu, a mi dobijamo 177 dinara.
Прикажи још одговора
Jovan b
Na osnovu čega da se poveća minimalac? Posle ove krize, i ovakve finansijske godine, biće dobro da se zadrže radna mesta, ostavite povećanje za 2022god.
bambi
Kao i uvek, profitiraju neradnici, dzabalebarosi, foliranti a uvek strada radni svet. Cela drzava se pretvorila u socijalu koju isplacujemo tako sto uzimamo kredite koje nasa deca treba da vracaju. Tito je po obimu kredita vec prevazidjen puta pet.
Francesco
Da ali kredite koje je uzimao Tito vide se na svakom koraku. Zgrade, fabrike, putevi, mostovi, hidroelektrane etc etc. Ti krediti su vraćeni još početkom 80-ih, a Jugoslavija je, baš kao i Socijalistička Rumunija morala nestati zbog istog problema - nije dugovala nikome ništa.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља