уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.08.2020. у 19:19 Миленко Пешић

„Звецкање” нуклеаркама у Персијском заливу

Почетак рада прве атомске централе у УАЕ највише је забринуо суседни Катар
Поглед на нуклеарну електрану Барака у фебруару ове године (Фото EPA-EFE/Emirates news agency)

Само две недеље пошто су са јапанског космодрома успешно лансирали сонду на Марс, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) направили су још један научнотехнолошки искорак. УАЕ су недалеко од границе са Катаром зaпочели са цепањем атома. Од пуштања у рад првог од четири планирана реактора у атомској централи Барака многи у Персијском заливу почели су да се мрште.

За једне, прва нуклеарка у арапском свету повећава ризик од еколошке катастрофе, а за друге је она могући знак да креће трка у атомском наоружавању у безбедносно ионако напетом региону. Успешан старт контролисане фисије у електрани Барака поздравила је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), поручивши да је ово важна прекретница у циљу комерцијалне производње чисте енергије. Шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан, принц престолонаследник, оценио је да је то прекретница на мапи пута према одрживом развоју.

Иако УАЕ тврде да су њихове нуклеарне амбиције мирнодопске и да се све ради под надзором ИАЕА, први сусед је и даље неповерљив. Катар одавно упозорава да ће пуштање у рад нуклеарке Барака значити претњу по регионални мир и животну средину.

Завршетак атомске централе вредне 24,4 милијарде евра, за коју је технологију обезбедила Јужна Кореја, првобитно је био планиран за 2017. годину. Када буду прорадила сва четири нуклеарна реактора, Барака ће производити 5,5 гигавата електричне енергије, што је четвртина струје коју троши десет милиона становника УАЕ.

Енергетски стручњаци се питају због чега се држава богата нафтом, која има идеалне услове за коришћење других видова обновљиве енергије, упустила у скупу нуклеарну авантуру. Поједине анализе показују да је производња струје из атомске фисије скоро четири пута скупља него она која се добија из соларних електрана.  Међу забринутим експертима је и Пол Дорфман, истраживач са Института за енергетику Колеџа Универзитета у Лондону и председавајући Групе за нуклеарни консалтинг. Дорфман, који многе владе саветује о ризицима од нуклеарног зрачења, за нуклеарку Барака каже: „Погрешан нуклеарни реактор, на погрешном месту и у погрешно време”.

Дорфман за „Њујорк тајмс” упозорава да пуштање у рад атомске електране у Емиратима може довести не само до даље дестабилизације региона, већ и до угрожавања животне средине, али и до повећања могућности за ширење нуклеарног оружја.

УАЕ су у свом атомском програму претекли Саудијску Арабију и, после Израела и Ирана, постали трећа земља у региону која има своју нуклеарку. Иако се атомске електране праве за производњу енергије, танка је линија која раздваја цивилну од војне употребе. То најбоље показује пример Ирана, који обогаћује већу количину уранијума него што је то предвиђено међународним споразумом из 2015, из којег су САД изашле. У очима Вашингтона, Техеран по сваку цену хоће да направи атомску бомбу.

Атомске амбиције Ријада започеле су пре 14 година. Саудијска Арабија је још 2011. најавила да ће до 2030. године изградити 16 нуклеарних електрана које би коштале 100 милијарди долара. Иако је њихов први нуклеарни реактор требало да проради прошле године, то се још није догодило. Као и УАЕ, Саудијска Арабија инсистира на томе да се нуклеарни програм развија као превасходно енергетски пројекат. Али, за разлику од свог савезника, Ријад се никад није заклео да неће развијати и нуклеарно оружје. Престолонаследник Мухамед бин Салман је чак и јавно поручио да ће направити атомско оружје уколико до њега дође и Иран.

Атомске апетите показују и друге земље у арапском свету. Египатски председник Абдел Фатах ел Сиси је 2017. године у Каиру потписао споразум с Владимиром Путином да „Росатом” изгради нуклеарну електрану на Средоземном мору западно од Александрије. Да би Египат остварио овај подухват, од Русије је узео зајам од 25 милијарди долара који би требало да покрије 85 одсто трошкова градње нуклеарке. И остале арапске земље, као што су Алжир и Јордан, такође намеравају да атомском фисијом добијају „чисту” електричну енергију.

Међутим, Мајкл Шнајдер, енергетски експерт и издавач Светског извештаја о статусу нуклеарне индустрије, подсећа на изреку да је, у очима непријатеља, нуклеарна електрана у једној земљи унапред размештено нуклеарно оружје.

„Људи не схватају да је радиоактивни инвентар у нуклеарној електрани много већи од онога који се налази у атомском оружју”, каже Шнајдер за „Ал Џазиру”.

Коментари1
ed24b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља