субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.08.2020. у 17:52 Јована Цветковић
МЛАДИ ТАЛЕНТИ ПОРУЧУЈУ

Са публиком – лакше до музичке чаролије

Један од концерата ансамбла „Артлинк млади виртуози” на сцени Коларчеве задужбине (Фото: Иван Милутиновић)

Задужбина Илије М. Коларца, галерије САНУ и „Артгет”, Свечана сала Старог двора… само су неки од простора који су угостили величанствени инструмент ‒ виолину. Многи млади таленти били су тамо запажени и освојили срца публике, а међу њима и три девојке које деле искуство свирања на поменутим сценама, али и у једном камерном ансамблу.

Марија Радовановић наступала је и у Љубљани, Охриду, Берлину, а највећу публику пред собом видела је у августу прошле године, као солиста пред 10.000 љубитеља „класике” на манифестацији „Ноћ музике” на Стадиону „Ташмајдан”.

‒ Некада није толико ни до простора, него до публике. Ако осетим да има људи и да је атмосфера добра, онда могу да свирам било где ‒ каже Марија.

Стипендиста је Фондације за младе таленте града Београда, Министарства просвете, а већ неко време концертмајстор ансамбла „Артлинк млади виртуози”.

‒ Мислим да у њему нико нема више од 20 година, и свирамо заједно већ дуже време. Долазе нам нови чланови, али имамо сталну поставку. Наступали смо са доста уметника и ја сам, лично, много научила. Неки од мени најлепших концерата су баш са овим ансамблом ‒ рекла је млада уметница.

Пошто сада нема наступа, користи време за рад на себи.

‒ Ово је баш добар период да човек схвати шта га то мотивише да вежба. Ја сам, рецимо, схватила да сам јутарњи тип. Најбоље радим ујутру. А поподне или увече радије изађем и прошетам се или учим нешто. Такође, задам себи циљ, рецимо програм који желим да навежбам, па га поделим на мање и онда испуњавам један по један део. Тако ми не буде ни досадно и нађем задовољство у свирању ‒ открива.

Вежбање виолине није исто као у нормалним околностима.

‒ Имам бољи континуитет, али то зависи од дана до дана. Мислим да не радим више, али с друге стране, немам ни толико посла. Ово је сад више трка на дуге стазе. Када постоји конкретно такмичење или концерт, много је лакше да се човек мотивише и брже ради, али се тада и мање обраћа пажња на детаље ‒ примећује Марија.

Радовановићева је била ђак генерације ОМШ „Петар Коњовић”, завршила СМШ „Ватрослав Лисински” у класи проф. Душице Младеновић и постала студент Универзитета за музику и сценске уметности у Грацу, у класи проф. Емилија Перцана. Од октобра студент је „Folkwang Universität der Künste” у Есену (класа проф. Питера Данијела) и Факултета музичке уметности у Београду (класа проф. Марка Јосифоског).

 Дуња Каламир

Дуња Каламир наступа као солиста, члан разних камерних састава и такође „Артлинка”, са којим је свирала и једну од најдражих композиција.

‒ Гледам да свирам што више програма јер има толико њих за виолину, и не бих рекла да постоји једна композиција коју највише волим, али она која ми је драга јесте Вивалдијево „Пролеће”. Изводила сам и друга годишња доба, али ово највише, а поготово буде лепо искуство када ме прати овај оркестар ‒ објашњава.

Воли кад има још уметника на сцени.

‒ Онда ми је лакше да уђем у свет музике комуницирајући с другим извођачима. Наравно, волим и соло наступе, то захтева другу врсту концентрације, али ми је у друштву веће уживање зато што је забавније и осећам мањи притисак ‒ додаје.

Ова награђивана млада уметница, која је завршила СМШ „Др Војислав Вучковић” у класи проф. Биљане Стевановић, свира на виолини за коју је средства добила од Фондације за младе таленте. Наступала је, између осталог, у Прагу, Москви и Бостону, сарађивала са признатим уметницима Аном Лебедински, Дејаном Михаиловићем, Стефаном Миленковићем, Немањом Радуловићем и Укијем Оваскаиненом, а композитори Дејан Деспић, Драгана Јовановић, Душан Богдановић, Александар Вујић и Ана Крстајић посветили су јој нека своја дела.

Откако је проглашена пандемија, има више времена на вежбање...

‒ Зато што нема школе и других активности које га одузимају. Али ни концерата, што је велика штета. Због тога ми понекад фали мотивације, али налазим начине да то превазиђем јер свирање је нешто што волим. Најтеже је кренути, а после већ добијем идеје у ком ћу правцу отићи ‒ каже Дуња и додаје да је имала и онлајн часове са професорком.

Првог дана обуставе рада Коларца требало је да тамо прослави Дан школе и свира соло.

‒ То је био први наступ који ми је отказан, а онда још доста њих. Пошто сам ове године завршила средњу музичку, требало је да имам дипломски концерт, али због ове ситуације није било публике. Само чланови комисије и краћи програм. Било ми је криво што нисам одсвирала све што сам припремала ‒ жали млада уметница и закључује да би у ово време иначе похађала мастер класове, путовала и свирала.

Миона Топаловић освојила је бројне награде и стипендиста је Фондације за младе таленте, захваљујући чему свира на виолини маестра Ђованија Лазара из Падове.

Миона Топаловић (лево), Марија Радовановић (Фотографије лична архива)

Како наводи, увек се трудила да има сопствени музички укус, а неки од њених омиљених композитора су Бетовен и Бах.

‒ Велика имена, свакако и велики композитори. Инспиришу ме јер имају толико широк опус и толико лепих ствари може да се научи и чује ‒ говори Миона.

Од 2015. и она је члан „Артлинк младих виртуоза”.

‒ Прво право искуство са камерном музиком. Пуно ми значи јер сам научила шта значи бити део групе и заједничког стварања. Кад смо кренули, сви смо били доста млађи и, како иду године, заједно напредујемо и дружимо се, тако да је увек лепа атмосфера ‒ прича.

Пандемија је одложила њен наступ Галерији САНУ у априлу, као и на фестивалу „Котор арт” у Црној Гори. Музицирање на сцени веома јој недостаје.

‒ Искрено, ова ситуација на мене лоше утиче, као и на све људе који воле да су напољу, буду активни и поред других. Било је мањак мотивације за вежбање, али хвала богу, све прође па и то полако ‒ открила је.

Доста је пратила садржаје онлајн.

‒ Највише сам гледала снимке који су емитовани на Јутјубу. Тражила сам опере и све наступе на којима сам могла да видим мноштво извођача на сцени. То ми је највише пријало ‒ каже Топаловићева.

Ипак, наглашава, није исто на видео-запису као на наступима.

‒ Неупоредиво је кад се нешто преслушава и кад је уживо. Посебна је чар кад се музика ствара и доживљава у концертној сали ‒ објашњава.

Младој уметници која је образовање стекла у СМШ „Ватрослав Лисински” у класи проф. Мине Алексић и под менторством проф. Радане Ванрешевић, а 2012. постала полазник Интерпретативног студија виолине проф. Дејана Михаиловића, који од 2016. води Немања Радуловић, најтеже пада то што не ради Коларац.

‒ Мени је он као друга кућа и веома ми је сметало што нисам могла да идем. То је и место за рад, али и место које је увек окупљало нас музичаре ‒ наводи Миона.

Коментари0
eaa24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља