среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.08.2020. у 20:00 Славица Ступарушић
НАШИ ФЕНОМЕНИ ПРИРОДЕ

Легенде о Вражјем камену

Камене куле које се издижу изнад реке Пчиње и црква на једној од њих, у општини Трговиште, маме знатижељне туристе својим необичним и атрактивним изгледом
(Фото Завод за заштиту природе Србије)

Природни феномен Вражји камен у долини реке Пчиње, на југоистоку Србије, све је популарнији на друштвеним мрежама као „ђаволски атрактивно” место у трговишком крају.

– Предео Вражјег камена изузетна је природна вредност геоморфолошког карактера са стеновитим одсецима, ерозионим гредама и већим бројем остењака насталих селективним деловањем процеса ерозије. Као такав уписан је у Инвентар објеката геонаслеђа Србије као Ђавољи камен, објект геоморфолошког наслеђа – наводе у Заводу за заштиту природе Србије (ЗЗПС), на основу чије студије је 2018. године покренут поступак заштите природног подручја друге категорије као Споменик природе „Вражји камен – Просечник”.

Вражји камен, дрвени мост и црква на једној од камених кула (Фото Принтскрин)

Дилеме нема, Вражји камен дело је реке Пчиње, која је некада давно ту просекла стену и процесом спирања и одношења распаднутог материјала, под утицајем падавина, извајала низ камених стубова од којих се издвајају три висине, између 50 и 60 метара. Место се некада и звало Просечник.

Међутим, према легенди коју мештани Горње Пчиње радо препричавају, камене куле ђавоља су работа. У жељи да промене ток реке Пчиње, да тече према Бугарској, Џуџа Буџа, Кумбара Кљека, Филанко Шиља и Муја, најпознатији овдашњи ђаволи, довукли су крупно камење, али ћудљиву реку нису успели да укроте. Камене куле остале су и сада су део природне атракције која неке подсећа на Ђавољу варош, а има и оних који се присете Метеора када на врху једне од камених кула угледају цркву. Да, и она је, на основу легенде, „масло” нечастивих.

Црква Пресвете Богородице  (Фото Принтскрин)

Приповеда се да су Пчињани годинама зидали цркву поред реке. „Све што би они током дана саградили, ђаволи би током ноћи односили и остављали на Вражјем камену, љути на сељане јер их нису довољно поштовали.” Тако је, по причању, на једној од импозантних пирамида настала Црква Свете Богородице или некада познате као Црква у Просечнику.

Иако гледано из подножја, успон до цркве уз стену изгледа готово немогућ, уском козјом стазом стиже се до ње с лакоћом. Кандило се у овој светињи пали само повремено, а литургије служе по распореду великим празницима. Највише верника овде дође на Богојављење, Велики петак и 21. септембра, када се слави рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина.

– Црква Пресвете Богородице је из друге половине 14. века. С остацима објеката и инфраструктуре, који су били део црквеног комплекса, од 1983. године категорисана је као непокретно културно добро од великог значаја – кажу у заводу и додају да се према Унесковој категоризацији сврстава у културне пределе који се карактеришу вишевековним развитком који је у интеракцији с културним факторима и природним окружењем.

Предео „Вражји камен – Просечник” (Фото ТО Трговиште)

Према студији завода предлаже се заштита подручја површине 31,5 хектара око четири километра западно од Трговишта. Већи део природног добра налази се у власништву Српске православне цркве. Истина, предео „Вражји камен – Просечник” део је и у међународно значајном подручју за биљке „Долина Пчиње” (ИПА) и међународно и национално значајном подручју за птице (ИБА).

Долина Пчиње, која се убраја у једну од најчистијих река у Србији, званично је проглашена 1996. године за Предео изузетних одлика (ПИО) у Србији.

Купање у Пчињи испод дрвеног моста (Фото Срећко Димитријевић)

Пчињу, насталу од више извора у долини планине Дукат, одликују клисуре и меандри. Многи заљубљеници у природу као највећу вредност наводе пејзаже и видиковце с којих пуца поглед на „динамичне креације природе”.

– Локалитет Вражји камен са црквом од изузетног је значаја за нашу општину, тако да радимо на његовој популаризацији – каже Срећко Димитријевић, задужен за област туризма у општини Трговиште, додајући да су радови на уређењу локалитета успорени због вируса корона.

Коментари0
9f732
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља