Фотографија с графитом „Сарајевска, бре”, исписаним на фасади једне од зграда, брзопотезно се минуле недеље раширила друштвеним мрежама. Овај „пост” био је један од најочитијих знакова негодовања доброг дела Београђана на најаву надлежних да у наредном периоду у граду следи протеривање многих назива улица са екс-југословенским топонимима. Минулих година, са мапе града у историју су отишле Загребачка и Задарска, а међу последњима и Загорска улица. По свему судећи слично се ускоро пише и Хрватској, Љубљанској, Хварској... Таква судбина ће, по свему судећи, заобићи Сарајевску. Градски оци тврде да преименовање ове улице није ни било у плану, већ да је у питању „новинарска патка”, или како се то модерно каже – фејк њуз.
Ипак, и сама најава такве могућности прилично је узнемирила њене житеље. Како кажу, та улица можда има много мана, али је део духа и историје Београда.
– Сарајевска јесте гарава, чађава и бучна због много возила која њоме даноноћно пролазе. Али, када њоме шетате, брзо схватите да има својих дражи – објашњава Коста Лазаревић, један од житеља овог дела града. Каже да ни он ни његове комшије не могу да замисле почетак дана без локалног бурека.
– Ко дође са стране, зачуди се када ујутру угледа непрегледни ред испред једне од пекара у Сарајевској. Имамо и једну стару бакалницу, делује као да је давно заустављена у времену, али увек има најбоље и најсвежије воће. Када је сезона трешања многи купују баш ту, а не на пијацама – набраја Лазаревић чари Сарајевске.
– Када кажеш Сарајевска, помислиш на много станова за издавање, на суграђане старије доби, који у значајном броју живе у овој улици. А опет, житељи Сарајевске и те како су врло живахни и стално у покрету – каже наш саговорник Никола Томић, додајући да му је то прво пало у очи када се овде доселио.
Готово све Николине комшије с којима смо разговарали кажу да ако већ нешто треба да се мења у њиховој улици, то свакако није име, већ – изглед. Има много лепих зграда, али је зуб времена учинио своје, па би им „козметички третман” у виду сређивања фасада вратио некадашњи сјај.
– Не дирајте ми назив улице, не мењајте име мом завичају у Београду. Док њоме корачам, слике детињства и младости ми навиру. Поносна сам на Београд који има Сарајевску – закључује и поручује Невена Петровић.
Када кажем Македонска...
Најновији талас промена назива улица неће погодити ни Македонску, Дубровачку, Далматинску. Становници ових улица истичу да би за дух Београда било лоше када би надлежни решили да и њих преименују због реципроцитета према бившим СФРЈ републикама.
–Када изговориш Македонска, помислиш на некадашњи кафански „бермудски троугао”, на „Политику”, на једну од „капија” Трга републике... Сматрам да је грешка што се у граду воде дешавањима из последњих неколико деценија, што не гледају шире историјске везе са овим топонимима – сматра Милица Поповић, која живи недалеко од Македонске.
Дорћолска „дубровачка република”
– Штрецнула сам се када сам чула да следи преименовање многих улица. Лакнуло ми је када сам видела да на списку нема моје Дубровачке – каже Наташа Новаковић, станарка ове дорћолске улице. С поносом подсећа да се у 19. веку Дубровачком улицом звао читав потез ка Косанчићевом венцу, чак и онај који данас знамо као Улицу краља Петра.
– Нашу улицу данас карактеришу савремене вишеспратнице, али њено предворје је једно од најлепших у граду, а то је угаоно здање некадашње „Дорћолске основне школе” – подсећа наша саговорница.
