среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.08.2020. у 13:25 Бранка Васиљевић
ЈКП „БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА”

Квалитетна и здрава вода за пиће и у време пандемије

Из производних погона непрекидно тече исправна и строго контролисана драгоцена течност. – Апел потрошачима да је наменски користе, а не за заливање и расхлађивање
Лабораторија за филтрирање узорака (лево), Дезинфекција улазног хола у згради на погону Макиш (Фотографије: ЈКП „Београдски водовод и канализација”)

Врео асфалт, ужарен ваздух и високе температуре сваке године у ово време нагло повећају потрошњу воде па надлежни из ЈКП „Београдски водовод и канализација” морају да апелују на суграђане да воде рачуна о коришћењу драгоцене течности. Јер, управо ових дана када је температура ишла преко 30 степени потрошња воде у граду увећана је 30 одсто, а у подавалским насељима, у Барајеву, Сланцима, Великом Селу, Винчи и Лештанима и по неколико пута у односу на уобичајене количине.

Због тога „Водовод” моли суграђане да пијаћу воду не користе за поливање бетона, заливање башта или пуњење базена да би сви Београђани на својим чесмама у току целог лета редовно имали воде.

Употреба воде јесте повећана, али фабрике за њену прераду и даље без престанка раде. Постројења су пуном паром радила и у време ванредног стања. У то време испоручено је 21,5 милиона кубика воде за пиће, и свих стратешких хемикалија које се користе у процесу производње било је довољно.

– Одмах по проглашењу ванредног стања формирали смо кризни штаб. Најважније нам је било да обезбедимо минимум процеса рада како би систем функционисао пуним капацитетом, а да уједно сачувамо запослене и поштедимо осетљиве раднике. Због тога смо увели расподелу радног времена и такав приступ нам је омогућио да суграђане снабдевамо квалитетном, хигијенски и здравствено безбедном водом – кажу у „Београдском водоводу и канализацији”.

Пошто се стање са короном нигде у свету, па ни код нас, још није смирило, у овом градском предузећу наставили су са свим мерама које су примењивали и пролетос.

Контрола воде обавља се свакодневно у производним погонима, а на Макишу и два пута дневно. Резервоари се контролишу једном недељно, а водоводна мрежа је под надзором непрестано. Најважније за потрошаче је да је вода из градског водовода „отпорна” на САРС-КоВ 2, изазивач болести ковид 19, јер се показало да хлор ефикасно уништава вирус.

– Све стандардне методе које се редовно примењују у процесу прераде и завршне дезинфекције воде за пиће препаратима хлора ефикасно и трајно уклањају ову врсту вируса. Зато посебну пажњу посвећујемо надзору над концентрацијом хлора у дистрибутивној мрежи. Увидело се и да је исправна одлука да се у нашем граду за прање улица и заливање зелених површина користи пијаћа вода јер је управо присуство хлора учинило да она буде безбедна и за одржавање јавних површина – објашњавају у „Водоводу” и напомињу да су све снаге усмерили на то да се Београђанима обезбеди добра и квалитетна вода за пиће.

Процес бистрења воде

Ове године „Београдски водовод” напунио је 128 година постојања. Савремени водовод пуштен је код Теразијске чесме на Петровдан 12. јула, а отварању су присуствовали сви виђенији људи тог доба, као и велики број грађана. Одмах по пуштању у експлоатацију, донета су правила по којима се вода наплаћивала према броју просторија корисника, а прописано је „да вода буде тако јефтина, да ниједна кућа у Београду неће имати рачуна да је не купи”.

На самом почетку „Водовод” је производио 2.800 кубних метара воде на дан, а снабдевано је око 80.000 становника. Већ 1914. године „Водовод” је производио 8.000 кубика воде дневно, а дужина водоводне мреже износила је 195 километара.

Сада „Београдски водовод” годишње произведе више од 200 милиона кубних метара воде у пет производних погона: Макишу, Белим водама, Бановом брду, Бежанији и Винчи. У постројењима се прерађује површинска сирова вода из тока реке Саве и подземна вода из њеног приобаља. Најмање постројење, Винча, прерађује површинску сирову воду из Дунава.

Београдски водовод је сложен водопривредни систем који водом за пиће снабдева око два милиона Београђана, целокупну привреду и комуналне системе града. Поред пет производних погона, водоводни систем, између осталог, чине и 149 бунара, 34 резервоара, 35 црпних станица и 3.955 километара дистрибутивне мреже.

Београдска канализација простире се на око 180 квадратних километара, а канализациони систем чине три ретензије, 52 црпнe станице, 2.198,5 километара цевне мреже и 37.601 сливник.

Ушли у процес акредитације у систему дуалног образовања

Једино комунално предузеће које је ушло у процес акредитације за систем дуалног образовања јесте „Београдски водовод и канализација”. Овом предузећу биће потребни радници чија су занимања дефицитарна. То су руковаоци грађевинском механизацијом, заваривачи, бравари, водоинсталатери. Ђаци средњих стручних школа ће дуалним образовањем, односно праксом у БВК-у, имати прилику да усаврше знање и развију своје вештине у складу са потребама предузећа, а по завршетку ће добити и посао за који су се школовали, кажу у „Водоводу”.

Caption

„Зелено возило” за чишћење канализационог система

„Водовод” однедавно има и ново, еколошко „зелено” возило којим се вишеструко штити животна средина и стварају знатне уштеде у буџету. Реч је о возилу „кајзер” које има надоградњу за одгушење и испирање канализационог система, али истовремено прерађује прикупљену воду. Док возила претходне генерације морају на пражњење три или четири пута чешће, односно када напуне 20 одсто муља и 80 одсто отпадне воде, ово ново возило са надоградњом за рециклажу ради на једном месту све док 100 посто спремишта не напуни муљем. Ако се користи само у једној смени дневно, годишња уштеда је око 24.000 кубика чисте воде.

Открили Јонин саркофаг

У историји дужој од века радници овог предузећа нису само бринули о водоводном и канализационом систему. У неку руку они су били и археолози јер су у току радова били и у контакту са „подземним” светом. Крајем претпрошлог века, приликом постављања цеви за тада нови београдски водовод, радници су у Господар Јовановој улици, у близини Академског парка и некадашње Велике пијаце, пронашли камени саркофаг који је по покојнику, чије је име уклесано на боку, назван Јонин. Ови подаци налазе се у књизи „Наши радници археолози” коју је објавио „Водовод”.

Два миленијума водовода

Мало је позната чињеница да водовод у Београду постоји скоро два миленијума. Изградили су га Римљани у првој половини првог века нове ере. Извориште се налазило у Малом Мокром Лугу, испод садашњег резервоара Стојчино брдо. Tраса је ишла паралелно са Булеваром краља Александра (до Цветкове пијаце), а потом са Улицом Војислава Илића и Милешевском улицом даље ка Пионирском парку до центра града. Овим водоводом је у град допремано од 0,24 до 7,40 литара у секунди, што је за тадашње потребе било довољно. Један део овог водовода био је у употреби до седамдесетих година 19. века.

Коментари0
1aea4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља