уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.07.2020. у 16:22 Јована Цветковић

​Жељан сам оваквих пројеката

Црногорски филмски, телевизијски и позоришни глумац Момчило Оташевић игра новинара Бошка у првој српској фантастичној хорор серији „Бележница професора Мишковића” која се ових дана снима у згради „Политике“
(Фотографије Н. Марјановић)

Недавно је почело снимање серије настале по мотивима романа Ратка Дмитровића „Бележница професора Мишковића” из 2014. године. Прва клапа пала је у просторијама листа „Политика”, а током целог снимања у аутентичном простору праве редакције најзаузетији од свих глумаца који су тог дана били на сету био је Момчило Оташевић. Он игра главног лика ‒ новинара Бошка Стевановића, у чије руке долази тајанствена бележница познатог српског етнолога Арсенија Мишковића.

Између кадрова, прелистављања сценарија, понављања текста и проба костима, то јест одређивања најприкладније плаве кошуље и проверавања јесу ли панталоне одговарајуће величине, украли смо га и на десет минута извели на терасу како бисмо попричали о томе шта га је привукло да прихвати учешће у овом пројекту.

‒ Све. Прво позив редитеља Мирослава Лекића, а онда и сценарио. То су две кључне ствари због којих сам одмах знао да прихватам. Касније је дошао кастинг и остало и ево ме, ту сам где сам, срећан и задовољан. Мислим да је добро да се снима оваква серија и да се ради овај жанр. Другачији је за наше говорно подручје и то ме радује. Жељан сам оваквих пројеката, сценарија, глуме. Ја бих гледао овакву серију ‒ рекао је Оташевић.

Када је добио сценарио, првих десет епизода прочитао је за сат времена.

‒ Нисам ни имао више времена, јер сам грабио да читам док дете спава. Можда никад брже у животу нисам читао. Вукло ме је даље, занимало ме шта се следеће догађа, где ће лик сад и кад дођем до краја епизоде, одмах тражим наставак да ми реши мистерију ‒ описује озарен због учешћа у серији.

Тренутно чита и роман по ком је настала.

‒ Чекао сам га, пошто га није било јер је ваљда тираж био распродат, али ту је. Сад кад дођем кући са снимања, читам роман „Бележница”. За своју машту, из поштовања према писцу, пројекту и себи. Хтео сам прво да прочитам сценарио, па онда роман да не бих развијао неке своје маштарије него да видим шта се од мене тражи, па онда романом подебљам то и за свој лик нађем финесе које ми увек недостају ‒ објашњава млади глумац.

У серији играју још и Аница Добра            , Светозар Цветковић, Дејан Луткић, Ирфан Менсур, Иван Зарић, Александра Балмазовић, Миодраг Кривокапић... Због чињенице да сарађује са њима, Оташевићу се вратио осећај радости од пре десет година, када је уписао академију, а онда и добио прву улогу.

‒ Дођеш у неке године да радиш с неким ког си као мали, гледао или у позоришту или у серији или на филму ‒ а то може бити само радост. Видиш неког и срећан си онако дечачки. Осећам као мало дете које кући јавља: „Знате ко ми игра партнере?” Феноменалан је осећај да ћу играти с Аницом Добром и са Светозаром Цветковићем, које сам гледао толико пута као дете, док још нисам ни слутио да ћу се бавити овим послом ‒ радосно говори наш саговорник.

Питали смо га колико му овај пројекат дозвољава да експериментише са самим собом и оним што је до сада научио кроз претходне улоге.

‒ Пуно. Мој лик у целој серији нема глумачки или емотивно захтевних сцена у смислу да је то нека крајњост, нервни слом, пуцање, фајт ‒ нешто за шта на прву лопту знаш да треба да се распаднеш од емоција. Тражимо још такве моменте, али нема их у тој мери у којој сам навикао, јер је све мистерија и пуно ствари изгледа нормално, али након епизоде или две откријеш да није то најнормалнија ситуација била. Зато сада више имам изазов да у тим сценама: „Ћао. Како си? Шта радиш?”, „Ево ништа. Ти?”, у неким нормалним околностима, провучемо детаље и финесе које треба да испливају након десет сцена. Потпуно је другачија врста изазова ‒ објашњава Момчило.

Момчило Оташевић у серији „Друго име љубави”

Бошко је велика улога која захтева доста рада, али овај млади глумац каже да је увек срећан кад има посла, јер онда зна да ће доћи на сет и радити цео дан, а не чекати и одмарати се.

Од како је почео да се бави глумом, имао је доста ангажовања, те га гледаоци могу често видети на малим екранима.

‒ Неки дан сам листао канале и кажем: „А баш превише” ‒ нашалио се, а потом уозбиљио: ‒ Глумцима на Балкану нису решени ни тантијеми ни репризе и за емитовања наших серија ми не зарађујемо ништа. С друге стране, феноменално је да има оволико посла. Имам привилегију да сам уписао глуму, тиме се бавим и од тога могу да живим. Морам да радим пуно, али могу, па ме то испуњава. Радиш то што волиш и можеш да живиш од тога – не може боље ‒ истиче.

Од 15. јуна Прва српска телевизија приказује хрватску драмску теленовелу „Друго име љубави”, у којој он такође има главну улогу. Како каже, њено снимање је завршено с појавом вируса корона, када је морало бити прекинуто, а крај прекројен. Памтиће је по пријатељству с колегама Елизабетом Бродић и Славком Собином, с којима је први пут радио, али и по необичним и за снимање занимљивим сценама.

‒ На пример, ауто слети у воду, па снимање у базену... Једва сам чекао да видим како ћемо то да изведемо. Ту је и ронилац с камером и морао сам загњурити на дах, један минут...  Минут могу бити под водом кад идем овако на роњење, али кад радиш, сконцентрисан си на милион других ствари. Глумиш на дах и мораш се снаћи у тој води и у том мраку ‒ описао је доживљај који је на њега оставило ово снимање.

Политика неутиче на мене

Наш саговорник је црногорски глумац, али је радио на великом броју пројеката у Хрватској и Србији, по њима постао познат широм региона и био награђиван.

Питали смо га колико на њега утичу тренутни односи Србије и Црне Горе.

‒ Ништа што се политички догађа не може и неће никад утицати на мене. Наравно, у смислу да сад ако бих кренуо у Црну Гору, морао бих у изолацију и ако би неко кренуо код мене, исто, онда да. Али као и на сваког другог човека, тако да с тим проблема нема. А политички... То ме баш не занима. Чак ни не читам те вести. Не оптерећујем се јер у животу немам никаквих проблема ни са ким. Имам пуно пријатеља у свакој земљи бивше Југославије и, што се мене тиче, можемо политику да укинемо као жанр ‒ рекао је за крај и вратио се на сет и у лик Бошка.

Коментари0
8b0f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља