субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 24.07.2020. у 16:20
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Свештеник и ја сами у цркви на Богојављење

Људи слабо долазе кад је служба радним даном. Раније је као појац увек био и бивши председник црквеног одбора, али од када је дошао нови, који не улази у цркву, свештеник служи углавном сам. „Тако ми Срби прослављамо црквене празнике", тужно закључује духовник
Црква Свете Тројице у Мелбурну (Фото СПЦ - ЕАНЗ)

Свештеник ме назвао и подсетио да је сутра празник Богојављење. Наравно да сам био заборавио.

Прота ми је кратко објаснио да по веровању многих православних теолога то највећи црквени празник после Васкрсења Господњег и поручио да би било добро да дођем на службу.

Објаснио сам му да у то време радим, али на крају сам, на његово инсистирање, обећао да ћу доћи бар на кратко да запалим свеће.  

Ваведење пресвете Богогродице (Фото Википедија)

Сутрадан на празник Богојављање објаснио сам газди да ћу раније узети паузу за оброк и излећем из фирме смештене у радничком предграђу Мелбурна. Одлазим право у цркву на празничну литургију.

Мало касним, затичем само познатог ми свештеника који служи за олтаром. Црква празна, узимам свеће, палим их док траје служба, остајем још мало и одлазим назад на посао.

Кад сам касније поново срео свештеника запитам га како је могуће да на тако велики празник нема народа, а он ми објасни да људи слабо долазе када служба падне радним данима.

Раније са њим као појац увек био и бивши председник црквеног одбора, али од када је дошао нови преседник, који не улази у цркву, свештеник служи углавном сам.

„Тако ми Срби прослављамо црквене празнике", тужно закључује духовник. 

Свечани је дан када наша црква прославља своју храмовну славу, увек овај дан померимо на најближу недељу да дође више народа. Паркинг је препун, лепо је време, после службе идемо у црквену салу где после краћих говора почиње славска трпеза љубави.

Сала пуна, чак доносимо нове столове, бар 400 људи, вредне домаћице служе за почетак масну супу, бифе ради пуном паром, домаћа ракија или хладно пиво.

Српски вашар у Мелбурну (Видео исечак)

Локални оркестар са атрактивном певачицом креће са националним репертоаром, долази сада сарма, па печење уз купус салату. Расположење расте, свирају се песме из ранијих ратова...

Део оних који су дошли само да се наједу, углавном пензионери, одлазе, али најбољи гости, а има их хвала Богу доста, уз естрадну уметницу и реномирани оркестар остају до каснијих поподневних сати.

Онда стиже фајронт и за најоданије, они сви заједно уз `армонику излазе из сале, весело се поздрављају са свештеником и захваљују се на предивној слави, посебна похвала за сарме, а локални старешина храма отпоздравља уз мудре речи: „Тако ми Срби прослављамо црквене празнике!"

 

Предраг Вучинић, Мелбурн

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари16
848db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan
Nije lako nasim Svestenicima u Inostranstvu narocito tamo gde vlada zavist i arogancija medju deonizovanom pastvom Cesto su oni sami na udaru raznih carki od njih se trazi da budu perfektni blage naravi da svima ugadjaju bezgresni a uz to da budu i lepi stasiti da znaju dobar rostilj da naprave itd itd... No svaki Svestenik treba da zna da je njegova primarna duznos sluzba Bogu a ljudi kao ljudi!
Бранислав Станојловић
Можда је тако тамо у дивљини. Овде у Лондону за литургију увек има доста. За Вечерње сам тако саслуживао небројено пута.
Раћа
Лијепо је то, што је овај човјек религиозан и помаже свештенику. Исто тако, није добро што наш народ не долази у своје цркве често или никако. Само, приступ овог текста а и свих наших свештеника том проблему је увијек критички. Оптужују људе јавно, критикују, називају их ”годишњацима” и слично. Није важно, да ли су у праву или не, важно је то што таквим приступом одбијају људе од цркве. Када прођете поред туђе цркве, на табли је обавезно:”Сви су добро дошли!” Не тјерајмо народ од цркве.
George
Tekst oslikava stavrno stanje, mada je tema vulgarizovana. Medjutim, ima i izuzetaka - prošle nedelje je policija kaznila naše ljude u crkvi u St. Albansu jer su bili na sužbi, mada je to zbog virusa zabranjeno. A kazne su ogromne - 1000 evra za svakoga. Problem sa ne-odlaskom u crkvu je složen i nije vezan samo za Melburn...
Тројичанин
Текст јесте мало саркастичан али, за утеху свима нама, не представља баш тачну ситуацију. Истина је да су службе радним данима слабо посећене али су викендом цркве препуне. За разлику од ранијих година сада има доста интелектуалаца. Избеглице су традиционално највише присутне. Српска школа ради и двориште је пуно дечије граје (сада је онлајн настава). Венчања и крштења су масовна. Фолклор ради, бивши председник ЦО је водио плесну школу. Много је боље него у енглеским па и католичким црквама.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља