недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 22.07.2020. у 22:00 И. Албуновић - Ј. Антељ

Неки српски производи изгубиће ознаку географског порекла

Сви они који се не производе последњих седам година, попут кладовског кавијара, могли би да буду скинути са листе заштићених
(Фо­то EPA-EFE/Kiko Huesca)

До краја године Србија ће вероватно усвојити нови закон о ознакама географског порекла за пољопривредно-прехрамбене производе. Закон је у фази нацрта, а једна од предложених измена јесте и та да ће они производи који имају ову ознаку а не производе се последњих седам година, изгубити тај статус, потврђено нам је у Министарству пољопривреде.

– Суштина је да такве производе имамо на тржишту. Ми, нажалост, имамо такву ситуацију да за поједине нема произвођача из различитих разлога. Из неких објективних, попут кладсовског кавијара, који се не може производити јер у Дунаву више нема неких од тих врста риба или су ретке. Док за неке друге једноставно нема интересовања – рекао је за наш лист Бранислав Ракетић, руководилац Групе за квалитет, декларисање и означавање хране при Министарству пољопривреде.

Ракетић је истакао да ће министарство учинити максимално да сваки од тих производа са листе ревитализује. Ипак, како каже, свесни су да то неће моћи да буде изводљиво у свим случајевима. Очекује се и одређена измена спецификација јер оне раније нису одсликавале реалну производњу тих производа и потребно је да сада буду прилагођене.

У Европској унији успостављен је јединствени систем признавања ознака географског порекла. Постоји јединствена база таквих производа.  Купци, најчешће велике трговинске компаније или власници специјализованих продавница имају могућност да директно контактирају произвођаче.

Произвођачи из Србије, будући да нисмо чланица ЕУ, морају да прођу кроз двостепену регистрацију.

Најпре на националном нивоу, а потом у још једном, уколико желе да обезбеде ознаку порекла и за тржиште уније. Како је објаснио наш саговорник, нацртом новог закона сада је јасно дефинисан поступак комуникације са Европском комисијом,у случају приговора постављени су рокови за доставу допунске документације уколико се то тражи...

– У Србији би сада, према новим прописима, целокупна надлежност за регистрацију таквих пољопривредно-прехрамбениух производа прешла са Завода за интелектуалну својину на Министарство пољопривреде, изјавио је Ракетић. Он каже да, према тренутној евиденцији, у Србији има 47 пољопривредно-прехрамбених производа који би могли да буду заштићени и у Европској унији. Неки од њих ту ознаку имају 20 и 30 година, а поједини се и не производе.

Око много производа са заштићеним географским пореклом, попут грчке фете или крањске кобасице, годинама су се водили спорови у ЕУ о томе која држава има право на њихову производњу. Некада су окончавани споразумно уз посредство Брисела. Грчка је недавно од Европске уније формално затражила да се започну законске процедуре против државе Данске због присвајања фета сира. Министарство пољопривреде Грчке саопштило је да је фета препознатљив грчки прозвод, и да је Данска одбила да сарађује по правилима Европске уније. То је, како су навели, омогућило данским произвођачима да производе „имитацију фете“ и „имитацију сирева ЕУ“ и извозе у земље које нису чланице ЕУ.

На питање да ли се слични спорови у будућности могу очекивати и за неке производе на које Србија сматра да полаже право, Ракетић одговара да овакви производи имају добру репутацију, па су самим тим и често предмет злоупотреба. То је сталан проблем у ЕУ који траје годинама. Он верује како за већину производа Србија неће имати сличних проблема. Рецимо, лесковачки ајвар има тачну одредницу за подручје где се производи и паприка и крајњи производ који је заштићен.

– Али могли бисмо да имамо за нека географска подручја која делимо са суседима Срема или Старе планине. Ту ћемо дефинитивно имати приговоре, али ово је практично уобичајено. Само морамо да будемо спремни да дамо довољне доказе да су ти брендови потекли с подручја Србије – истиче Бранислав Ракетић.

Наш кавијар стизао до Америке

Специфичност „кладовског кавијара”, овог врхунског деликатеса била је да се производио по традиционалном рецепту у Кладову од икре моруне, јесетре, паструге и кечиге, уловљеним у Дунаву. Брендиран је још у доба СФРЈ, па поново 2000. Још 2009. објављивано је у медијима да су два преграђивања ове реке, када су грађени Ђердап један и Ђердап два, прекинути путеви морунама и јесетрама од Црног мора до природног мрестилишта у Ђердапској клисури када полако престаје производња овог познатог деликатеса. На тржиште Америке извожене су некада тоне познатог црног кладовског кавијара из Источне Србије. Фирма која се бавила производњом српског кавијара у међувремену је пропала.

Коментари19
ae092
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alan Ford
Eno velikoalbanska pevaljka Dua Lipa vec je predlozila da licencu izgubi leskovavki ajvar...
Mustafa Aga
A shta bi sa pekmezom od shljive djenerike...???
Боро
Кладовски кавијар је био на редовном послужењу Беле Куће годинама, докле год га је било могуће извозити, штаввише коришћен је и приликом снимања серије "Династија".
Саша Микић
@Radmila Mišić Неки пут када неко напише коментар о томе како се некад живело питам се да ли сам живео у истој држави. У чувеној првој самопослузи код нас, на Цветном тргу у Београду, сам као клинац још тамо крајем 60-тих видео да се продаје руски кавијар. У осталим самопослугама је било онога што су купци тражили и до данас је остало исто. Ниједан трговац неће држати у радњи нешто што неће продати. А што се тиче елеганције наши: Мирјана Марић и Чедомир Чедомир су извозили елеганцију у свет.
Radmila Mišić
Bio je u Beloj kući ali ga nikad nisam videla ni u jednoj samoposluzi u SFRJ-mi smo bili klasno svesni i nije nam bio potreban taj buržoaski delikates. Mi smo ubeđivani da nas put na Zapad vodi preko Trsta i da su tergal suknje vrhunac elegancije. Bože, kako smo bili naivni, progutali smo taj mamac sa sve udicom!
Korobin Veljko
U prostoriji gde se pije sljivovica siri se neprijatan miris. To je ono najgore za sljivovicu, zbog cega se redje koristi na prijemima i skupovima. Potrebno je odstraniti taj nedostatak sljivovice ako se hoce povecati njeno koriscenje sire u svetu.
dusan1
Preporučujem ovakvim komentatorima da pogledaju seriju 'Vruć Vetar' . Uostalom vodka i šljivovica se upravo zbog mirisa i razlikuju a pije ko šta ima i voli !
Made in PRC
Al' zato imamo obicni bijeli luk sa kineskim geografskim porijeklom. I sta je u cijeloj prici argument, nema proizvodjaca i interesa kod ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља