субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.07.2020. у 18:00 Др Зоран Миливојевић

Албански узлет

Потврђује се да општеалбанска подршка ОВК нема само просту политичку симболику, већ је реч о кохезионом фактору обједињавања стратешких паналбанских циљева на овим просторима, при чему ОВК, као „доказани” метод, има и функцију остваривања тих циљева
(Срђан Печеничић)

Moжда је реч о коинциденцији. Можда ме неко оптужи за пласирање теорија завере. Али више елемената у последње време указују да се у политичком и националном смислу албански национални корпус налази у динамичном и стратешком узлету на нашим просторима који одражава и потврђује паналбанску дугорочну политичку стратегију.

Политичке странке албанске мањине на југу Србије у Бујановцу су постигле споразум о формирању постизборне већине и тиме први пут успостављају једнонационалну власт на овом локалном нивоу. Тиме се са већ оствареном доминацијом 2019. у општини Прешево, остварује и албанска политичко-национална доминација на самом југу Србије која има и важан дугорочан геостратешки значај за албански национални корпус на тим просторима, посебно у контексту познатих теза и захтева везаних за статус и будућност „Прешевске долине”. Најновији политички постизборни расплет у Бујановцу резултат је непосредне политичке акције Тиране, тако да у стратешком смислу показује суштину и ефикасност албанске паннационалне политике која се за балкански простор води у Тирани и резултат је те политике.

У Северној Македонији резултати избора потврђују претходно унутрашњеполитичко стање и налажу македонско-албанску коалицију уз једну стратешку новину – захтев доминантне албанске странке ДУИ да добије место премијера. Чини се да ДУИ нема намеру да одустане од овог захтева, а ради предупређивања могућих нагодби других мањих албанских странака с победничким Социјалдемократама Зорана Заева у току је међуалбански дијалог по сличној формули као у случају Бујановца у Србији. Уколико у том дијалогу посредује Тирана (не треба сумњати) и ако успе, онда Северна Македонија улази у деликатну политичку ситуацију с неизвесним исходом. Поред тога што су македонске политичке странке СДСМ и ВМРО дубоко супротстављене и посвађане, Охридским споразумом је већ раније практично оснажена нека врста федерализације ове државе која од тада подразумева „обавезну” македонско-албанску коалицију на власти у свакој варијанти. Позната „Тиранска декларација” од пре неку годину додатно је допринела да албански фактор у културном/језичком и политичком смислу дефинитивно добије државотворни статус са трајним значењем у тој земљи.

У Црној Гори интересантно је и политички индикативно да владајући албански фактор у општини Тузи и доминантно у пограничној области Малесија први пут није обележио државни празник 13. јул на начин који би одражавао до сада традиционалну и одговарајућу политичку лојалност сопственој држави. Ово потврђује да у Црној Гори већ неко време делује албански националнополитички набој с елементима етничке хомогенизације, који је добио на динамици посебно после издвајања из Подгорице већински албанске општине Тузи и чињенице о зависности владајуће већине од подршке албанског фактора.

Прерано обзнањена непотврђена оптужница против Хашима Тачија и управо окончано испитивање у Хагу с тим у вези, поново су потврдили паналбански значај и улогу ОВК. Потврђује се да општеалбанска подршка ОВК нема само просту политичку симболику, већ је реч о кохезионом фактору обједињавања стратешких паналбанских циљева на овим просторима, при чему ОВК, као „доказани” метод, има и функцију остваривања тих циљева. Уосталом, то доказују примене на КиМ, у Северној Македонији, на југу Србије.

Међутим, посебну пажњу заслужује чињеница да ова регионална паналбанска динамика не изазива подозрења у глобалним центрима ЕУ, НАТО, САД, који доминирају на овим просторима. Све говори у прилог оцени да се та динамика уклапа у геополитичке интересе тих центара и да је у функцији њиховог остваривања: албански фактор је де јуре (Албанија, Црна Гора, С. Македонија) или де факто („Косово”) интегрисан у НАТО; у потпуности је привржен и лојалан прозападној политичкој стратегији и интересима; брана је руским и кинеским утицајима, што се уклапа у текући геополитички интерес Запада; специфичан је и хомоген мултиконфесионални корпус с већинском исламском контролисаном секуларном димензијом која може имати улогу у амортизовању исламских негативних и безбедносно важних тенденција и утицаја; заузима важан геостратешки положај у евромедитеранском простору.

Питање расплета око КиМ у овом контексту добија посебан значај. С потврдом „косовске државности” по рецепту за који се залажу његови глобални и регионални заступници, албански корпус би добио изузетно значајну регионалну позицију и функцију. У том случају, а с наставком паналбанске стратешке и кохезионе динамике коју сада испољава и подршком и геополитичком функцијом коју има на Западу, постао би кључни фактор на просторима који непосредно детерминишу српске националне и државне интересе. Зато и питање КиМ и његово решавање имају знатно већи значај и тежину од пуке „нормализације”.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари14
a3974
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
U ovom po nas i danas nemogućoj misiji postoji rešenje, i uprkos protivljenju i snazi Zapada i okruženja sa kojim ne stojimo najbolje, treba imati na umu da je Izrael uspeo. U mnogo složenijim uslovima, i nepovoljnijoj situaciji, homogenzovan narod sa jasnim ciljevima može da se odupre. Nažalost od komunizma i socijlazma i uskakanja u nacionalizam bez jasnih državnih interesa i prodaje uticaja žrtvovanjem Srba van Srbije, oslabile su srpske kohezivne snage. Ali ideja i prozor za rešenje postoje.
Dan Dusan Milicevic
Istina da prozapadna politika pomaze Albancima. Ali je i istiana da da se interesi zapadnih sila mijenjaju. Izlaz je ekonomski jaka Srbija i vojno superiorna Srbija!!! Takva pozicija omogucava pregovore i dogovore bez ustupaka!! Pitanje je zasto Srpska ekonomija se ne razvija 10% godinje. Nije nemoguce . Kina je takav razvoj imala ima zadnjih 30 godina!!!!
Aleksandar Cvetkovic
Izrael je uspeo tek kada je dobio podršku SAD. Bez te podrške mi možemo biti homogenizovani vekovima, kao i Jevreji ali džabe. Dok albanska nacija vodi proameričku i prozapadnu politiku i biva apsolutno i bez zadrške saveznik SAD dotle Srbija mora ili da promeni svoju poziciju i postane jednako srčani saveznik SAD i Zapada ili da shvati da će Balkan u narednom periodu voditi jedan drugi neslovenski narod.
deda petko
Број Албанаца опада ,као и Срба и осталих. Албанци који су отишли у свет "трбухом за крухом" се не враћају у КиМ,јер тамо нема перспективе.Та друга генерација ,рођена у ЕУ, неће ни да чује за КиМ. Супротно, одлазе из КиМ сваки дан.Пуно њих и не иде више у посету својима на КиМ. Зашто ? Треба да плате "харач" за ОВК. Мало њих улаже новац у КиМ . Неки праве, као и Срби из источне Србије велике куће у којима неће становати. "Велика Албанија је само сан. Нека сањају.
Dragan Mirosavljev
Mislim da bi sve to bilo drugačije, kad bi neka ruska fabrika otvorila proizvodnju u Preševu. Tamo neće da otvaraju proizvodnju ni Kinezi. Fakat je, da je Amerika otvorila na Kosovu bar vojnu bazu.
Драган Ненадовић
Аутор је све лепо увидео, осим чињенице да Албанаца све мање има на Балкану. Доживљавају демографску катастрофу где год живе, до те мере да се у МК повело питање о укудању мањинског статуса, јер их нема25%. Док им жене упросеку рађају само 1.17 деце по жени. Још су у горој ситуацији на КиМ, где су им жене тотално престале да рађају, и масовно се исељавају. По процени СВ са КиМ, има их још око 700,000 и тај им број драстично пада. У Албанији су пали испод 2 мил, и смањују се.
Zoran
Tacno je da svaki Albanac sanja da napusti rodni kraj ali za razliku od nas oni sve sto sarade vani ulazu u radnom kraju a mi cim napustimo Srbije nikad vise se ne vracamo i nista ne ulazemo jedino novine pisu naucnim uspesima nasih
Zivana
Niko da objasni kome treba velika Albanija. Niko od svih diplomata da objasni zasto se svi "plase" tom nekom velikom Albanijom. Albanaca u maticnoj drzavi nema vise od tri ipo miliona ... Susedi ce uvek biti tu... ali NATO baza??? Briga zapada je interes i samo interes... i prestanite narod da plasite pricama o baba Rogi i velikoj Albaniji. Objasnite narodu malo vise o baba NATI koja po pisanju ovog lista je upravo na zemlji Srba.
Драган Ненадовић
Albanaca u Albaniji trenutno ima malo nesto ispod 2 mill. Bar je to danas lako proverljivo. Samo treba da kliknete misem na tastaturi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља