субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.07.2020. у 17:22

Да ли ће Тајван пасти по моделу Крима

Председник Си Ђинпинг са припадницима морнарице Кине (Фото ЕПА/Синхуа)

Војни бродови су поново у Јужнокинеснком мору. Амерички, британски и кинески. Кини за развој више не треба Америка, не треба јој постбрегзитовска Британија. Кина, какву замишља њен лидер Си Ђинпинг, рачуна са другачијим светским поретком и више не скрива како би се у том поретку учврстила.

Да ли је Тајван нови Хонгконг, питање је из наслова америчког спољнополитичког магазина „Форин аферс”. Заиста, сличности су неизбежне, али разлике су далеко веће.
Хонгконг заправо никада није био права демократија, све до 1997. године био је британска колонија којом је управљао човек постављен у Лондону. Тајван, са друге стране, од 2000. године па надаље, после прве опозиционе победе над Куоминтангом, „скоро да је” демократија.

Хонгконг има копнену границу са Кином, којој је три године пре краја миленијума враћен уз велику церемонију и уз обећање да „демократија” неће умрети али и даљер није потпуно интегрисан у Кину.

Остао је резерват под управом Пекинга, али са властитом валутом (хонгконшки долар) као место одакле су, у првим годинама развоја кинеског капитализма, заслужни чланови партије водили своје глобалне бизнисе. И Тајван и Хонгконг су, из Јужну Кореју и Сингапур, чинили „четири азијска тигра”, четири државе које су се веома брзо развиле у другој половини двадесетог века.


Кинески носач авиона (Фото ЕПА-ЕФЕ/Jeromie Faure)

За разлику од Хонгконга Тајван је држава, коју данас признаје свега 15 земаља, са сопственом аутономном унутрашњом и спољном политиком, војском, валутом (тајвански долар) и лидерима који се бирају независно од Пекинга.

Michael Green и Evan Medeiros, обојица професори на вашингтонском Универзитету Џорџтаун, специјалисти за Азију, у јулском броју магазина „Форин аферс” питању Хонгконга и Тајвана, као и заоштрених односа у Јужнокинеском мору, прилазе са америчке тачке интереса.

Њима су зато Хонгконг и Тајван сличнији него што заиста јесу јер ту сличност мере грађанским проотивљењем итицаја Пекинга на локалну политику, преноси „Јутарњи лист”. Штавише, када су протести у Хонгконгу били најжешћи, Тајван је демонстрантима послао заштизну опрему.

Поменута двојица аутора увертиру за актуелне догађаје у Јужнокинеском мору виде у – руском замагљивању територијалних претензија према Украјини.


Кинеска подморница (Фото ЕПА-ЕФЕ/Ву Хонг)

– Као што је Владимир Путин искористио поуку млитаве америчке реакције на руску војну акцију у Грузији да би приграбио део Украјине, уз мало провидне дипломатије (Крим је одувек био наш док га Хрушчов није поклонио Украјинцима), кинески лидери данас користе америчку (и уопште западну) реакцију на увођење хонгконшког закона о националној безбедности како би привремено замаглили своје амбиције за даљу агресију у Азији – сматра ауторски тандем.

Њихов је закључак забрињавајући – пошто је сламање Хонгконга до сада нанело мало штете Кини, Пекинг би могао погрешно закључити да би исто тако јефтино могао проћи и покушај анексије Тајвана.

А реакције ЕУ и САД на потезе Пекинга, не рачунајући могло би се рећи лични трговински рат председника Доналда Трампа са Кином, су млаке, оцењују аутори анализе.
Велика Британија је омогућила држављанство свим грађанима Хонгконга који га затраже, а то је учинила и Аустралија. Неколико америчких и британских бродова упућено је у Јужнокинеско море, где се кинески већ налазе, размењено је неколико оштријих саопштења…

Питање је да ли је ико спреман за следећи, потенцијално екстремно опасан корак?


 

Коментари20
bbb1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Читалац
ослобођен...
VID
Два великана међу светским мислиоцима налзе озбиљне мане у систему владавине "Демократије". Аристотел, који каже да такав систем не доноси врхунски одабир већ упросечава, и Русо који каже да у том систему народ мора да се састоји од самих светаца. САД плутократија је то перфидно решила на демокр.изборима између 2 крила једне те исте странке. Зато у критичним ситуацијама немају своје"наваљне" или „чанкове“ и сваки покушај издаје решавају ефикасно: Што пропусти ЦИА дочека ФБИ !
Божа
Крим руски, Тајван тајвански. Неполтронске државе признале Таиван. - Континентална Кина без трговине са западом може пасти ко зрела крушка, Indija je у успону. - Taјван поседује највеће златне резерве на свету.
ljiljana ljiljana
@Rajko, dobro ste rekli za ove dve zemlje. Ali ste zaboravili jednu malu stvarcicu. Juzna Koreja i zapadna Nemacka su se granicile sa socijalistickim zemljama. Zapad je morao pokazati svima koliko je bolji od socijalizma pa je ektremno ulagao u ove dve zemlje. Sta je sa drugim zemljama koje su gledale na zapad. Na sta lice zemje Latinske Amerike koje su potpuno pod uticajem SAD. Sta je sa ostalom Azijom a o Africi da ne govorim. Kad nesto komentarisete onda malo izucite geografiju i politiku.
kole stara karaburma
Evo da odgovorim kratko I jadnostavno, Tajvan ulazi u sastav Kine kad to Kina odluci. Sta moze Amerika ili NATO pa uglavnom da grme ali ne I da bilo sta konkretno pokusaju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља