уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.07.2020. у 21:21 Миленија Симић-Миладиновић

Уписани ђаци сведочанства и уверења доносиће накнадно

Од 62.817 ученика, тек 8.000 уписано електронски, остали ишли до школе
Најсигурније лично предати документа (Фото Н. Марјановић)

Од укупно 62.817 ученика уписаних у средње школе широм Србије у недавно завршеном првом року, око 8.000 њих искористило је могућност за онлајн упис. Први пут уведен, а пре свега због нестабилне епидемиолошке ситуације препоручен као најбезбеднији начин да мали матуранти и званично постану средњошколци, електронски упис није масовно искоришћен. Онлајн се уписало свега 12,7 одсто ђака, осталима је било лакше да дођу у школу. Тако изгледа кад се упореде поменути подаци саопштени за „Политику” из Министарства просвете и Канцеларије за ИТ и е-управу. Испоставило се да је упис одржан у време наглог пораста броја оболелих и проглашења ванредне ситуације у 20 градова и општина због ковида 19, чиме је онлајн услуга постала још примеренија.

Намеће се питање зашто је већина родитеља и ђака, више од 85 одсто укупног броја уписаних, одлучила да дође у средњу школу ради уписа, упркос епидемиолошком ризику и препоруци да не долазе, већ децу упишу електронски.

– Електронски упис подразумева и део услуге који је посао запослених у школама, што значи да ће за више од 60.000 родитеља, то јест њихове деце, аутоматски бити повлачени подаци из матичне књиге рођених, пребивалишта и здравственог информационог система. Тако да можемо да кажемо да је услуга е-уписа за 100 одсто родитеља обезбедила да не морају да доносе ниједан папир, да не буду курири који иду од шалтера до шалтера, а да је уз то и 15 одсто родитеља искористило ту могућност да не оде у средњу школу – одговор је надлежних из Канцеларије за ИТ и е-управу.

Првог дана уписа у средње школе онлајн услугу портала „Е-управа” искористило је око 6.000 ђака. Да је „било извесних проблема, неколико пута долазило до успоравања, односно пуцања тог сајта”, потврдио је и Александар Пајић, посебни саветник министра просвете, као и да је „велика већина изабрала да оде у школе, да види како изгледају”, иако то није било препоручљиво.

У школама су се строго придржавали мера епидемиолошке заштите. Од директора смо сазнали и да су и они, тек кад је упис почео, обавештени да ће приступ подацима за онлајн пријављене ђаке имати тек кад се упис званично заврши и да ће тада моћи електронском поштом да обавесте родитеље да ли нешто од докумената недостаје или је упис успешно окончан. И након тога родитељи нису разумели из које базе се преузимају сведочанства из основне школе која не постоје у дигиталној форми, као и лекарска уверења, јер многа деца због претеће епидемиолошке ситуације нису стигла да обаве потребне здравствене прегледе.

– Самим тим што је ученик распоређен у одређену школу, о чему школе имају информацију, значи да је завршио основно образовање. У тренутку када обрађује пријаву која је електронски поднета, овлашћеној особи из школе није потребан увид у сведочанство како би успешно завршила упис, али када пође у школу, ученик ће донети сведочанство о завршеном основном образовању и васпитању, као и уверење о положеном завршном испиту да се приложи у досије ученика – разјаснили су за наш лист у Канцеларији за ИТ и е-управу.

Ипак, упис у стручне школе, било да је пријава поднета преко портала било директно у школи, не може да буде окончан док ученик не прође лекарски преглед. У школама нам је потврђено да је ресорно министарство омогућило упис ученицима који нису прибавили лекарско уверење за образовни профил у који су распоређени, уз обавезу да га доставе кад се за то стекну услови. Отуда је први круг уписа у средње школе и званично завршен и чињенично није док сва потребна документа не буду на броју у школској евиденцији до 31. августа.

Коментари0
7f30d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља