понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.07.2020. у 21:21 Маријана Авакумовић

Од „хеликоптер манијa” до празног ћупа

(Фото А. Васиљевић)

Држава је у првом кругу помоћи привреди и грађанима била издашна и делила шаком и капом. Пакетом од пет милијарди евра су сви били задовољни. Сада када поједине мере као што помоћ у виду минималне зараде за запослене и мораторијум на отплату кредита истичу, приватни сектор и синдикати поглед упиру ка Влади Србије. Међутим, председник Александар Вучић током викенда је поновио да држава не разматра нови пакет мера помоћи привреди због вируса корона, јер би на тај начин угрозила стабилност и стопу јавног дуга од 60 одсто БДП-а (колико је он обећао народу и што је Мастрихт ниво). Том приликом је опет рекао да држава није ћуп из којег можете да узмете шта хоћете.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, примећује да се иде из једне крајности у другу када се оцењује стање јавних финансија у Србији. На почетку кризе се тврдило да је стање изузетно добро, да имамо пара, да нећемо да тражимо новац од ММФ-а и ЕУ и да не треба да бринемо. Сада се одустаје од додатне помоћи привреди, иако већина земаља одобрава помоћ и током друге половине године. Према његовој оцени, лоша стратегија је била да се толико много новца потроши у кратком периоду од три месеца. Било би боље да је трошење државног новца распоређено на неки дужи временски период. Економски рационалнија стратегија је подразумевала селективнију помоћ делатностима и предузећима, тако да она буде усмерена ка онима снажно погођеним кризом. Да је држава помогла само сиромашним грађанима, уместо што је свим пунолетним понудила по 100 евра, могла је да уштеди знатна средства којима би сада помогла привреду, а да при томе више помогне онима којима је помоћ потребна.

– Већ сада је јавни дуг близу 60 одсто БДП-а. Он ће прећи ту границу чак и ако влада не примени никакву додатну помоћ привреди током ове године. Са планираним дефицитом и задуживањем које из њега следи јавни дуг ће крајем године 61 или 62 одсто БДП-а. Циљ додатних мера помоћи јесте да пад привредне активности буде што мањи у овој години, да незапосленост што мање порасте, као и да што мањи број предузећа оде у стечај. Оно што је посебно важно – очување радних места и предузећа у овој години би олакшало опоравак привреде у наредној години. Оправдано је стога да се држава додатно задужи за један или два процентна поена БДП-а како би помогла привреди – сматра Арсић.

Наш саговорник наглашава да додатне мере морају да буду селективне зато што немамо много пара. Вероватно би могле да обухвате продужење одлагања плаћање пореза и кредита. Покривање минималца више не би имало смисла, али би уместо тога требало повећати социјалну помоћ за људе који изгубе посао.

– Потребно је да се у пакету са додатним мерама донесе и план који ће нагло да смањи дефицит у наредној години и на тај начин заустави раст јавног дуга. Зато не би требало планирати и најављивати повећање пензија и плата у наредној години. То није реално, а ни правично када је приватни сектор у тешкој позицији. Морају сви да деле судбину друштва – оцењује Арсић.

Уз стимулативне мере према привреди треба пробати са рационализацијом издатака у јавном сектору, а нарочито је важно да се повећају јавне инвестиције на нивоу републике и локалних заједница, како би се надокнадио пад приватне тражње. Када је реч о гарантованим кредитима од две милијарде евра, ако би било тражње и спремности банака да дају више, то би требало проширити и у њега укључити велика предузећа уместо да се иде на емисију њихових корпоративних обвезница. Арсић каже да ово није тренутак да се емитују те обвезнице нити су предузећа на која се то односи добра, а поготово је лоше да Народна банка Србије откупи те обвезнице.

На питање колико људи ће остати без посла, професор Економског факултета каже: – У најбољем случају, неколико десетина хиљада када је реч о формалној запослености и још толико оних који раде на црно. Ако би привреда добила неку врсту помоћи, отпуштања би било мање, али би га свакако било, јер запосленост мора да се прилагоди нижем нивоу привредне активности.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, каже такође да Србија има ограничену могућност задуживања и да наш дуг не би требало да пређе 60 одсто БДП-а. Сви ће морати да поднесу терет кризе, и држава и привреда и грађани. Следе нам, како каже, стезање каиша, рационализација и отпуштања.

– Ово је ретка прилика када се слажем са председником Србије. Било би целисходније да је ово рекао министар финансија, а да Фискални савет изађе са препорукама и анализом. Ми нећемо моћи да имамо ниво јавног дуга који могу европске земље, јер се не задужују све земље по истим ценама. Пошто смо неразвијена земља, наше задуживање је скупље, то јест за нас су камате више него за чланице Европске уније. Зато морамо да будемо обазривији и штедљивији. Држава мора да се понаша рационално, да даје новац само за неопходно и преиспита неке своје одлуке, као што је набавка војне опреме, на шта је Фискални савет већ указивао – каже Маџар.

Коментари33
227f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Mnogi se pitaju o takozavanom ''stampanju novca'' kako i dokle je to moguce? Na zalost ekonomske teorije o novcu su prevazidjene posto nista ne objasnjavaju. Cak i ''odricanje od likviditeta'' koje ''opravdava kamatu'' ne moze da vazi kad je kamata=0. Mozda fakticna situacija u Libanonu objasnjava ''iluziju novca'' kao razmenskog ili sredstva ''merenja vrednosti''. U Libanonu je novac izgubio vrednost a ljudi primorani da se vrate na ''trampu''. Tako se, na primer, cipele razmenjuju za mleko.
NIKOLINA
Novcanu pomoc od 100 E dobili su penzioneri koji nisu bili novcano osteceni,kao i zaposleni koji su u vreme vanrednog stanja dobijali plate koje su daleko iznad drzavnog proseka npr.Srbijagas/EPS/Telekom/Air Srbija. Novcani podsticaj dobile su i firme koje su za vreme vanrednog stanja radile punim kapacitetom,npr.prehrambena industrija,trgovina robom siroke potrosnje. Novac je uplacivan bez obzira na finansijsku stabilnost firme/profitabilnost.
JACA
Vladajuca elita je jeftino kupila glasove za nase pare,a njihovu "pobedu". Zato su i delili sakom i kapom,i kome treba i kome ne treba!
Srđan
Povecati drasticno cenu sms poruka za glasanje za realiti gluposti i eto milijardi.
Без бриге
Министар је у јутарњој емисији обзнанио да пара за државне службенике и пензионере има а и да ћемо вакцину добити пре нове године (парафразирао сам али то је суштина).
dusan
sva ta davanja posluzila su jednom cilju , koji je ispunjen .vidimo se za dve godine , kada su predsednicki.......

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља