четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 16.07.2020. у 11:33 Биљана Лијескић
ОДЛАЗАК ДАРИНКЕ МАТИЋ МАРОВИЋ

Њен живот био је музика

Била је прва жена диригент, потом декан Факултета музичке уметности и затим ректор Универзитета уметности у Београду и то у – пет мандата
(Фото Р. Крстинић, Фотодокументација „Политике”)

Оптимизaм и радост красили су личност Даринке Матић Маровић (1937–2020), можда је у томе кључ свих успеха које је у животу, дугом 83 године, постигла. То је први утисак на вест о смрти велике уметнице. Била је прва жена диригент, потом декан Факултета музичке уметности и затим ректор Универзитета уметности у Београду и то у – пет мандата. Под њеном палицом калили су се хорови „Колегијум музикум”, „Бранко Крсмановић” (сада „Обилић”), Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, оркестар РТС-а... Сарађивала је с операма широм света, наступала на свим меридијанима служећи својој највећој страсти – музици. Дириговала је у четрдесетак земаља света, а толико је признања добила да их је немогуће побројати.

– У Херцег Новом сам први пут заплакала, а у живот сам кренула из Котора. Отац Бранко био артиљеријски официр Краљевине Југославије, а мајка Зора, службеница. Отац је нестао у рату, а мајка је, како је знала и умела, одгајила мене и брата Стеву. Обоје смо завршили факултет, Стево архитектуру, а ја Музичку академију наставнички одсек у класи академика Михајла Вукдраговића. А после и дириговање – описивала је својевремено своју младост.

Једини „порок” ми је рад. Спавам највише пет сати. Ништа ми ни сад није тешко, говорила је

Као студент Музичке академије радила је као сарадник у балетској школи „Лујо Давичо”, а истовремено играла у „Бранку Крсмановићу”... И добијала десетке. Спорт је обожавала, бавила се пливањем, стрељаштвом и веслањем.

– Једини „порок” ми је рад. Спавам највише пет сати. Ништа ми ни сад није тешко. Мом животном и радном оптимизму нема краја. Имам урођену енергију коју преносим и на све око себе. Волим младе људе, њихову жељу за радом, учењем и успехом – говорила је својевремено новинарима.

На препоруку професора Војислава Илића, основала је женски академски хор „Колегијум музикум” састављен од студенткиња ФМУ, који је водила више од три деценије. У овом хору певале су и девојке које су сада одлични диригенти: Биљана Радовановић, Весна Шоуц, Драгана Јовановић...

Када су је упитали где је доживела највеће почасти одговорила је:

– Било је то у Атини, испод Акропоља, у театру Иродио, дириговала сам Београдском филхармонијом и хором „Бранко Крсмановић”. И ту сам била прва жена диригент и доживела тријумф... У истом периоду, крајем осамдесетих, при отварању театра „Акрополис” у Ници, где је у опери „Самсон и Далила” главну улогу певао Пласидо Доминго, хор „Бранко Крсмановић”, који сам ја припремила, учествовао је у сценском извођењу представе. Диригент ове опере био је чувени Француз Жорж Претр. Са опером у Ници сарађивали смо све до 1992. док нам УН нису увеле санкције...

Увек је радо наглашавала да је њен живот музика!

– Она је свуда, у таласима моје Боке, кошави, поју птица, звуку аутомобила. Волим да изводим савремену музику која нам прича о времену у коме живимо. А, на другој страни, усхићена сам духовном музиком, јер она је производ срца и душе, па се тако и пева и свира – говорила је.

Веома богат и креативан живот Даринке Матић Маровић је окончан, али њено име на домаћој уметничкој сцени остаје уписано златним словима, за пример и понос генерацијама које долазе.

Вукосављевић: Инспирација и узор

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је јуче телеграм саучешћа поводом смрти Даринке Матић Маровић, како преноси Танјуг. Он је у телеграму написао да ће она остати упамћена као инспирација и узор генерацијама младих људи.

– Даринка Матић Маровић је током своје изузетне уметничке каријере била диригент, професор, декан и ректор. Позлатила је све што је у нашем друштву додирнула снагом свог уметничког талента и чудесне радне енергије – навео је Вукосављевић. Министар је додао да ће она бити инспирација и узор генерацијама младих људи који су уз њен надзор и руковођење откривали тајне музике, уметности, изузетне радне етике и посвећености струци.

– Припада јој значајно место у високим сферама српске културе – написао је Вукосављевић у телеграму саучешћа.

Даринка Матић Маровић и Бојан Суђић (Фото: из архиве Бојана Суђића)

Суђић: Помогла је толикима од нас

– Професор емеритус, велика Даринка Матић Маровић преселила се међу бесмртнике. Нема особе у нашој музици која је више пленила својом особеношћу и ставом, урадила, изградила, научила, подигла... и пре свега помогла толикима од нас, ова истинска хероина наше културе. Племићке достојанствености а крајње приступачна, вулканске енергије и сугестивности а истовремено веома патријархална, утиснула је део себе дубоко и трајно у душе свих који су је познавали. Моји први кораци у дириговању били су под њеним вођством, а до последњих дана ми је била драгоцени критичар, помоћ и подршка. За све што је учинила, уз збогом једно бескрајно хвала – рекао нам је Бојан Суђић, директор Музичке продукције РТС-а и шеф диригент Симфонијског оркестра РТС-а.

Зоран Ерић: Оставља за собом непроцењиво богатство

– Професор емеритус, дугогодишњи декан и ректор, диригент Даринка Матић Маровић припада реду наших најзначајнијих и најплоднијих уметника овога доба. Не могу се набројати њени сјајни наступи са ансамблима „Обилић” и „Колегијум музикум” као и са другим бројним домаћим и страним ансамблима. Нас композиторе посебно је задужила својим преданим радом на премијерним извођењима нових дела. Заслужна је за настајање и постојање великог броја дела за хор, којих не би било без ње и њеног ентузијазма. Даринка оставља за собом непроцењиво богатство. Била је цењена и искрено вољена као што су то само ретки уметници били. Никада неће бити заборављена – рекао је Зоран Ерић, композитор, професор и некадашњи проректор Универзитета уметности.

Коментари5
c3dd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad Minhen
Poštovane kolege novinari, hvala za ovaj članak. Rastužih se međutim ovih dana, malo-malo čujem za neke naše velikane tek kad umru. Kako bi bilo da napravite seriju članaka o našim veilkim ljudima koji su još živi? Valjda ih ima još... Nismo se valjda sveli na žutu štampu i 'Farmu'...
Tomasevna
,"Bice inspiracija,ponos i uzor generacijama koje dolaze...pozlatila bi sve cega bi se dotakla..."To su prave reci,ali ima ih jos.Bila je divna,zracila optimizmom,a energija je bila nepresusna.Jos jedan komentar,mada ne prilici uz casno ime Darinkino:Nisam znala da je cuveni naziv kulturno- umetnickog drustva"Branko Krsmanovic" preimenovan u "Obilic".Kako se lako odricemo tradicije.
Šta je prvo- kokoška ili jaje?
Tradicije smo se Odrekli kada smo “OBILIĆ” premimenovali u “Branko Krsmanović” pod kojim sam i ja odrastala i ponosim se svojim “Krsmancem” isto onoliko koliko i moj otac i njegova porodica “OBILIĆEM” gde su svi pevali kao studenti isti kao i ja u “Krsmancu”. Neznanje ne opravdava nikoga pa ni one koji ne poznaju istoriju srpske kulture!
Nevena
Poštovani, Pun naziv hora je Akademski hor "Obilić" Akademskog kulturno umetničkog društva "Branko Krsmanović. Hor je naslednik Akademskog pevačkog društva "Obilić", osnovanog davne 1884te. Posle drugog svetskog rata osnovani su ansambl narodnih igara i pesama i narodni orkestar, pripojeno je pevačko društvo "Obilić" i akademsko pozorište (iz 1920. Godine) i tako je nastalo Akademsko kulturno umetničko društvo "Branko Krsmanović". 1991.g. Horu je dozvoljeno da doda svoj stari naziv. Pozdrav!
Сара
Велики човек и уметник је била Даринка Матић Маровић. Драго ми је да је један леп текст објављен да широј публици приближи лик и дело те сјајне даме. Драга Политико, молим Вас да исправите граматичку грешку у првој реченици текста. Тачка из 83 није потребна у делу реченице "... у томе кључ свих успеха које је у животу, дугом 83. године, постигла."

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља