уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.07.2020. у 11:07

Буџетски план Европске уније „тесан” за климатске циљеве

(Фото Пиксабеј)

Предлогом Европске комисије о дугорочном буџету и фонду за опоравак Европске уније ни изблиза се не предвиђају довољна средстава за „зелене” инвестиције, потребне за испуњавање европских климатских циљева, саопштиле су данас две истраживачке куће.

Пандемија корона вируса гура ЕУ у дубоку рецесију, а лидери 27 земаља чланица ЕУ састаће се у петак у Бриселу како би покушали да се договоре о буџету овог блока за период 2021/27.године и о фонду подстицаја за економски опоравак.

ЕК је предложила пакет вредан 1,85 билиона евра (2,1 билиона долара), који ће, како каже, европској економији погођеној корона кризом омогућити опоравак заснован на „зеленој” индустрији и технологијама које помажу смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште, главног кривца климатских промена.

Међутим, за заштиту климе је буџетским планом конкретно предвиђено само 80 милијарди евра, показује студија две немачке фирме - консултантске куће Клајмит&Компани и истраживачког центра Агора Енерџивенд, наводи Ројтерс преноси Танјуг.

То је мрвица у односу на 2,4 билиона евра колико је према рачуници ових истраживачких компанија потребно уложити у економију с ниском емисијом угљеника до 2027. године да би се испунили актуелни климатски циљеви ЕУ.

Према њиховој студији, инвестициони приоритети би требало да буду брзо ширење производних капацитета из обновљивих извора енергије, обнављање зграда ради штедње енергије и развој инфраструктуре за пуњење електричних возила.

„Постоји раскорак између нарације коју слушамо на највишем политичком нивоу и конкретних детаља у предлогу”, рекао је Матијас Бак, шеф за европску енергетску политику у Агора Енерџивенду.

Из ЕК су навели да не могу да коментаришу, како кажу, „необјављену” студију и додају да 25 посто буџета ЕУ треба да подржи климатске акције.

С друге стране, истраживачи тврде да недостатак извршних мера представља „огроман политички ризик” да тај новац буде потрошен на инвестиције које загађују околину.

Чак и ако би из свих фондова ЕУ био дат максималан могући климатски допринос, тиме би износ до 2027. године достигао тек 675 милијарди евра.

Председник Европског савета Шарл Мишел представио је прошлог петка нови предлог буџета, којим се за климатске трошкове предвиђа 30 одсто средстава, али Бак каже да иако Мишелов предлог представља „напредак”, њему и даље недостају мере обезбеђења, наводи британска агенција.

Коментари3
1caa3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DC
Ekologija ne donosi brzi profit te upravo zbog toga profit-orijentisano društvo (svesno) ne ulaže dovoljno u ekološki napredak.
nikola andric
Buzet moze da se prosiri stednjom na suvisne institucije i bezveznog trosenja para poreskih obveznika. Parlament sa 705 clanova koji onemogucava svaku smislenu diskusiju treba smanjiti na pola a setnje celog parlamenta svakog meseca iz Brisela u Strazburg i obrnuto ukinuti. Posto je vecina institucije vec u Briselu jasno je da bi Strazburg mogao da bude stalno mesto . Evropska komisija sa 27 komesara koji izmisljaju nove zakone treba smanjiti posto odluke donosi evropski savet.
Божидар Анђелковић
Први пут у новијој историји: Русија више зарађује на злату него на гасу! Руске компаније су у априлу и мају продале у иностранству 65,4 тона злата у износу од 3,55 милијарди долара. За исти период, испоруке „плавог горива“ донеле су 2,4 милијарде „Гаспрому“, који држи монопол на извоз сировина које се преносе цевоводима. Према подацима Централне банке, то је минимална вредност за квартал од 2002. године. Извоз гаса, барем од 1994. године доносио је више прихода него продаја злата, јавља Спутњик.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља