четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.07.2020. у 22:00 Јелица Антељ

Либерализује ли Европа став према ГМО?

После захтева Европске комисије да се због вакцине против вируса корона промени ово осетљиво законодавство на проби се нашао и покрет против ГМО
(Фо­то Пиксабеј)

Вест да је Европска комисија, у склопу нове стратегије о вакцинама, предложила да се привремено ублаже строги европски прописи о генетски модификованим организмима (ГМО), изазвала је доста полемика у јавности. Док се са једне стране став Брисела да мења ово врло осетљиво законодавство коментарише као улазак ГМО на мала врата, са друге стране стручна јавност придаје значај овој здравственој кризи и потреби да се што пре стигне до вакцине.  А потенцијалне вакцине на којима раде поједине фармацеутске компаније садрже ГМО или се састоје од ГМО.

– Брисел је спреман да ублажи став према ГМО да би се у клиничким испитивањима вакцине за вирус корона која укључују више земаља избегла „уска грла”. Важеће ГМО законодавство не познаје хитне ситуације, већ су процедуре веома комплексне и дуготрајне – наводи комисија и указује да постоје знатне разлике у националним процедурама за спровођење ГМО директива, саопштено је недавно из Европске комисије. Иначе, како је речено, лабавија правила би се примењивала не само на клиничка тестирања вакцине за ковид 19 већ и за лечење од овог вируса.

Генетичар др Миодраг Димитријевић, професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, каже за „Политику” да законодавсто ЕУ изгледа није спремно за међународну утакмицу, пре свега трку САД, ЕУ и Кине у стварању и изношењу на тржиште вакцине против ковида 19.

– ЕУ се бори не само за што брже добијање ефикасне вакцине већ и да у томе има првенство. Средином јуна је донета „Стратегија ЕУ за ковид 19 вакцину”. Она се заснива на два стуба – први да се обезбеди производња вакцине у ЕУ и довољне количине за земље чланице и други да се усвоји регулаторни оквир ЕУ сагласан са тренутном хитношћу, те да се стави у погон сва постојећа регулаторна флексибилност. Ово укључује и привремено укидање појединих одредница ГМО законодавства, да би се убрзали клинички експерименти са вакцинама и лековима који садрже генетички модификоване организме, објашњава наш саговорник.

Он каже да то не мора да значи да се либерализује став Европе према ГМО, јер се говори о привременом суспендовању појединих одредница, али може да буде почетак једног новог става ЕУ према новим генерацијама техника генске манипулације, у целини или у појединим случајевима.

– Овај правац деловања ће сигурно да стави на пробу јак анти-ГМО покрет у свету, који ће се наћи разапет између вишедеценијског става не ГМО и потребе да се што брже и ефикасније сузбије једна пандемија, чије трајање и коначан исход, ако јој се не стане на пут, нико не може да предвиди – објашњава наш саговорник. Он додаје да је анти-ГМО покрет спорије еволуирао у схватању начина генске манипулације од саме технологије промене генома.

Проф. Димитријевић каже да се нове технологије манипулације наследним материјалом заснивају на техникама, које су много прецизније, разноврсније и потпуно другачије од трансгене технологије „каменог доба” генетичког инжењеринга, парадајза „флавр савр”, „раунап реди соје” и „бе-те кукуруза”. Зато је потребна врло трезвена и одговорна реакција, заснована, ако не на знању, оно бар на доброј обавештености, а не на страсти и убеђењима створеним на основу сензационалистичких информација.

– Ово тим пре што ће медицина какву познајемо све  више да се мења и класичне терапије ће да буду замењене генском терапијом. Медицина ће да иде све дубље на молекуларни ниво, хтео то неко или не, а овакве пандемије су само сигнал да је тај правац и извесан и неумитан – закључује др Миодраг Димитријевић.

Коментари12
b8a8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Kao da nikad nisu culi za Galileja i crkvu. ''Ipak se okrece'' bio je njegov odgovor. Te takozvane ''eticke zamerke'' poticu iz hriscanskih krugova. U Nemackoj i Holandiji su uvek bili na vlasti. Ujedinili se zbog politcke vlasti. Kao da se nauka treba da pridrzava religiskim dogmama. Ipak ''nuzda zakon menja''. Kad izgube doprinose vernika izgubice i skrupule.
Дејан Милошевић
Србија нема проблем с тим. Чуди да је изостало појашњење: рестриктивни Закон о ГМО из 2009. Чланом 5 управо допушта изузетке од примене - "ако су намењени за медицинску употребу". Отуда, на пример, инсулин, као и неке капсуле потпуно легално код нас. Исто важи за истраживања, то није забрањено. Ово је заправо још и прилика за српску науку, али ми милијарде шаљемо ван земље, улажемо глобално, а не у сопствену памет - која после може глобално да се наплати. Ван памети...
Marko
Kada profesor Poljoprivrednog fakulteta govori o medicini, a cuti ili ne zna da je EFSA donela pozitivno misljenje o GMO kukuruzu jasno je kuda sve ide. Pod plastom medicine I navidne borbe protiv virusa, uvodi se GMO hrana na velika vrata.
pera
konacno su se otkrili do kraja, znaci zato su pravili "koronu"
Valter
Operacija ,,Laufer,,
Зоран
НО,НО у Србију никако ГМО.У ЕУ ГМО има веома јак лоби у лику Немачке односно Бајера који је купио Монсанто...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља