среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.07.2020. у 22:00 Данијела Давидов-Кесар
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: Професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог

Нови пик идуће недеље

Најгори сценарио је да се људи не придржавају мера и да онда ово траје целе године. То може да нас кошта много, јер ће умирати не само старије особе већ и млађи људи
(Фото Танјуг/Влада Србије)

Србија се ових дана, када је забележено 18 смртних случајева за 24 сата, заједно са Украјином нашла на трећем месту по броју преминулих од вируса корона у Европи, одмах после Русије и Велике Британије. Највећа жаришта су тренутно у Београду, Шапцу, Крагујевцу, Новом Пазару... Лекари су очекивали да ће са доласком лепог времена уминути удар короне, али је, напротив, вирус показао своју јачину и довео до тога да су болнице препуне и да је здравствени систем пред колапсом.

У разговору за „Политику”, професор др Бранислав Тиодоровић, епидемиолог и члан Кризног штаба за сузбијање ковида 19, објашњава да се епидемиолошка ситуација у Србији се разликује од града до града, а да је у Београду чак веома неповољна. „То сматрам на основу података о броју болесника у болницама, јер су сви капацитети здравствених установа у престоници пуни. То је озбиљна ситуација и зато се ангажују капацитети болница у околним градовима за смештај пацијената. Тешка је ситуација и у Новом Пазару, Тутину и Сјеници. Они градови у којима има оболелих, а није још проглашена ванредна ситуација, спадају у несигурне, али су под контролом. У Врању се бележи мало смиривање ситуације јер се мање пацијената јавља у ковид амбуланте, што је последица примене мера и увођења ванредне ситуације. За друге градове се не може рећи да је дошло до смиривања епидемије. У болнице стижу пацијенти са тежим клиничким стањем него што је то био случај раније”, истиче др Тиодоровић.

Зашто нам се чини да је удар короне сада јачи него у првом налету епидемије?

Утисак је да је то тако јер смо на почетку епидемије имали више оболелих старијих или људи у средњим годинама који су осетљивији, а млади су се тада тек прокужавали и добијали неку дозу вируса која није изазивала код њих тежа стања. А сада имамо много оних са тежом клиничком сликом, и то посебно код младих и радно активног становништва.

Шта би, по вама, за Србију био најбољи, а шта најгори сценарио када је корона у питању?

Најбоље би било да се стварно узмемо у памет и да схватимо да се ово може зауставити искључиво поштовањем препоручених мера. Ако бисмо то урадили, сигуран сам да за 14 дана можемо да завршимо ову причу. То не значи да би вирус потпуно престао да циркулише, али је циљ да се његова активност умањи како не би проналазио нове осетљиве организме јер он преживљава само у организму. Имали бисмо тада само спорадичне случајеве које бисмо могли лакше да контролишемо. Најгори сценарио је да се људи не придржавају мера и да онда ово траје целе године. То може да нас кошта много, јер ће умирати не само старије особе већ и млађи људи.

Можете ли да предвидите када ће уследити пад броја оболелих?

Једна је процена била пре демонстрација које су се догодиле у Београду, Новом Саду, Нишу и још неким градовима, а сада је друга. Пре неко што је кренуло организовање протеста, мислио сам да ћемо крајем ове и почетком следеће недеље имати смиривање ситуације. Али са овим новим догађањима то више не могу да кажем. То сада нико од стручњака не може да каже. Увек имамо повећан ризик од заражавања када се већи број људи окупља у непосредној близини, када мањи број њих носи маске, када се не поштују превентивне мере... Зато треба размишљати шта ће се дешавати за једно десетак дана. Може да се претпостави да ће следећи пик епидемије уследити у току следеће недеље.

Протести би, по вашем мишљењу, могли да буду окидач за још већи број оболелих?

Требало би поручити организаторима и учесницима протеста да угрожавају своје здравље, али и укупну епидемиолошку ситуацију. Право је сваког грађанина да изражава своје мишљење, али овде смо сви угрожени једнако. То доприноси неповољној ситуацији него што је била у претходном периоду. Једино ако постанемо свесни тога и почнемо да спроводимо превентивне мере може да дође до смањења оболелих. Ову ситуацију никако не посматрам кроз политичку призму. То ме не интересује. Али морамо да будемо свесни да политичко незадовољство или појединачно понашање које одступа од препорука доводи до једне врло озбиљне ситуације, а то је да ћемо имати поновни пораст броја оболелих, а не пад. Људи су на протестима збијени, не размишљају о свом здрављу и о здрављу околине, него о неким другим стварима.

Једна од ствари које се провлаче на протестима јесте и да Крзни штаб за сузбијање ковида 19 не ради добро и да треба да поднесе оставку. Како реагујете на то?

Свако треба да се бави својим послом и да ради оно што најбоље зна. Није на политичким странкама да оцењују баш све. Оне могу да се баве здравственом политиком, стратешким потезима, предлозима који треба да доведу до квалитетније здравствене заштите. Али испада да знају све, па чак и то које су противепидемијске мере. Нисмо ми из Кризног штаба измислили те мере, оне су ствар доктрине у медицини како се спречавају заразне болести. Ми можемо да водимо стручну дискусију у стручним асоцијацијама, али не и у политичким варијацијама на тему. Чини ми се да су неки политички чиниоци злоупотребили епидемиолошку ситуацију. То није добро ни за њих ни за нас јер ћемо имати неконтролисано ширење болести.

Али има грађана који у анкетама на улицама кажу да више не верују Кризном штабу.

Може се рећи, ако не ваља – мењај. Али није проблем у томе. Народ је незадовољан јер је очекивао да је епидемија короне завршена. Два су разлога зашто су мере биле ублажене, и то не само код нас. Први је био економски, а други је социолошки и психолошки, јер је чињеница да човек не може дуго да издржи ограничења, посебно у овој пандемији. Мене највише чуде неке колеге. Могу чак рећи да сам разочаран. У реду је што имају примедбе, предлоге, указују на грешке и на то шта треба променити. Али није у реду да нас подржавају готово током целе епидемије и да говоре да добро радимо, а онда пред изборе почну да мењају ставове и износе све супротно од оног што су пре мислили. Ништа не не зачуђује. Ми смо Срби чудан народ. Потребно нам је јединство и да све политичке размирице и неслагања оставимо за време када све ово прође.

Да ли је Кризни штаб био јединствен приликом доношења кључних одлука?

Били смо јединствени у ставовима, али смо имали појединце који су имали другачије мишљење. Сваки стручњак има право на свој став. Али он прво тај став треба да изложи нама и да га аргументује подацима, а не у јавности. Тачно се зна на кога се то односи. То је довело до тога да је народ помислио да ми имамо различите ставове. Почели смо да личимо на ријалити. Гледа се ко је занимљивији и ко ће интересантније да исприча неке ствари које ће нас задовољити да се опустимо... Ја нисам за то да људима стално претимо и шаљемо застрашујуће поруке. Треба бити одмерен и потпуно јасан и служити се силом аргумената.

Људи, можда, највише страхују зато што нису сигурни да ли се објављују стварни бројеви о броју оболелих и преминулих. Недавно се у јавности појавила информација да је стварни број вишеструко већи и да заправо постоји нека друга база података у „Батуту” која се крије. Какав је ваш став према томе?

Мој став је да у свакој епидемији, па и у овој, грађани морају да буду потпуно, истинито, јасно информисани. Морају да се објављују тачни подаци који се у сваком тренутку могу проверити. Питање неслагања бројева је питање за људе који су то радили, за стручњаке који то разумеју и знају, а све по протоколима на основу којих се пријављују оболели и преминули. Ако постоји нека дилема, то мора ефикасно да се рашчисти. Подаци се увек могу проверити.

Страхује се да би на јесен могли у исто време да се појаве грип и корона, па је председник Србије најавио вакцинисање два милиона људи против грипа. Хоће ли то помоћи?

У овој ситуацији би вакцинација против грипа доста значила. Неопходно је вакцинисати све хроничне болеснике, здравствене раднике и остале грађане који имају пад имунитета, па би тешко поднели грип. Смањио би се ризик да дође до укрштања две страшне болести, грипа и евентуално короне. Прошле године је вакцина против грипа била доста тражена, а и међу здравственим радницима је забележен благи тренд повећања вакцинације.

Да ли мислите да доћи до отпора неких људи који су противници вакцинације ако буду били приморавани да је приме? Доста здравствених радника то не жели.

Здравствени радник мора здрав да дође на посао. Онај здравствени радник који није спреман да прихвати вакцинацију против грипа треба да се запита да ли му је уопште место у систему. И сви остали који раде у здравственим установама морају да добију вакцину. Само тако можемо да будемо сигурни да ће нам здравствени систем бити очуван. Колико сам упознат, прошле године је свега око 8,5 одсто здравствених радника примило вакцину против грипа.

Зашто имамо много упала плућа

Како нека особа добије јачу количину вируса, а нека слабију, па самим тим има и мање компликација болести?

Од јуна имамо више људи који имају комплетну клиничку слику ковида 19. Када има тежу клиничку слику, особа излучује већу количину вируса. То значи и да ће друге особе које зарази имати тежу клиничку слику. Зато је важно да здравствени радници носе комплетну заштитну опрему када су у контакту са зараженима. Од тога да ли неко кија, кашље, да ли има повишену температуру, отежано дише, зависи и колико честица вируса „избацује” и он је као извор значајнији и лакше ће заразити друге. Зато имамо много упала плућа.

Коментари26
12491
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Вукосављевић
Најодвратнији термин за најодвратнију појаву. Парирају му још "наратив" и "свашта нешто".
Божа
Пик = дали је то по оној Балашевићевој песми "Коцкање са преварантом животом ..."?
Dusan
Od svih masovnih okupljanja u vreme pandemije jedino protesti imaju neki prihvatljiv razlog.Narod je jednostavno besan i razocaran u vlast! Ako se ne prestane sa prljavom drzavnom propagandom bice jos gore!
Пантелија
Овај интервју је још један доказ да су чланови Кризног штаба своју стручност подредили политици кроз покушај да се повећање заразе припише протестима, а не изборној и предизборној еуфорији. Сетимо се само веселог оплитања кола и подврискивања у штабу победника! Да су са оваквом стручношћу располагали, наши грађевински инжењери, сви би нам се мостови до сада одавно порушили и сви тунели урушили.
MRMila
Pik??!!! Sta je to pik, i dokle da tolerisemo skrnavljenje naseg lepog Srbskog jezika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља