четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 10.07.2020. у 17:19 Горан Антонић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Сергеј, зашто си ме лагао

Познавао сам Сергеја врло добро. Дуговао је многим људима на градилишту новац. Био је ожењен и имао је двоје мале деце. Једном је дошла његова жена и да пита зашто плате касне три месеца. Објаснио сам да плате код нас не касне и да подизвођачима редовно плаћамо.
Фото Пиксабеј

Кад сам дошао у Москву Владимира су ми представили као нашег правника. Имао је тада близу шездесет година. Владимир је био Рус и мада се исто односио и према Русима и према Србима, приметио сам да га наши људи и не воле баш.

Убрзо сам схватио да се ради о јако амбициозном човеку. Комуницирао је са инвеститорима и контролисао документацију коју смо ми њима испостављали а често је себе стављао у први план.  

Неколико година касније на пројекту у Уфи он је био главни менаџер. Радно место му је било у Москви али је често долазио у Уфу на неколико дана. Увек је био посвећен послу и са њим сам и разговарао само о послу. За потребе фирме требало је да се купи пословни простор и он је ту обавезу преузео на себе.

Брзо је решио овај проблем, чак нас је и питао да ли смо задовољни просторијама, ако нисмо да тражи нешто друго. Ипак, сви смо били задовољни. Он је временом почео у Уфи да проводи све више и више времена иако му је породица живела у Москви.

Фото Пиксабеј

Док смо пили чај, једном приликом, секретарица ми поче да прича о  Владимировој љубавници. Учинило ми се да је прича сувише наивна и само сам одмахнуо руком. Ипак, питао сам је откуд зна. Рекла ми је да је Сергеј, један инжењер из фирме нашег подизвођача, такође у вези са том женом.

Познавао сам Сергеја врло добро. Дуговао је многим људима на градилишту новац. Дружио се са неким проблематичним Србима и о њему су кружиле не баш лепе приче. Био је ожењен и имао је двоје мале деце. У комуникацији је увек био пријатан, а на послу одговоран.

Али у животу све супротно. Његова жена долазила је једном у нашу канцеларију да пита зашто плате касне три месеца. Објаснио сам да плате код нас не касне и да подизвођачима редовно плаћамо. Нагласио сам да Сергеј не ради у нашој фирми и да не знам да ли је он добио плату.

Други пут је долазила његова ташта и имала је слична питања. Позвао сам  директора фирме у којој је радио и замолио га да Сергеју скрене пажњу на понашање, нагласио сам да мора престати да нас повезује са својим проблемима. Он се извињавао, објашњавао ми је да му је Сергеј битан на послу и да га због тога трпи иначе и њему је досадило све то што ради.

Фото Пиксабеј

Неколико месеци касније, Владимир је почео да ређе долази у Уфу. А онда је једног дана у канцеларију дошла госпођа Снежана која је посредовала приликом куповине просторија за нашу фирму.

Кад је ушла у канцеларију директора представништва секретарица ме је позвала и смејући се рекла ми је: „Она је та”.

Све ми је то изгледало нестварно, и даље нисам веровао. Кад је отишла директор ми је рекао да ће ме за неколико дана Снежана позвати да провери да ли је Владимир послао за њу неку документацију.

Нисам издржао и питао сам директора да ли њих двоје пословно сарађују. Он се насмејао и објаснио да су се Владимир и Снежана већ разишли. Та веза је у једном тренутну изгледала озбиљно и Владимир је намеравао да започне бракоразводни поступак. Директор ми је потврдио и да је Снежана у вези са Сегејом.

Фото Пиксабеј

Неколико дана касније у моју канцеларију дошао је Сергејев директор.  Прекипело му је и Сергеју је дао отказ и он већ две недеље ради као возач у агенцији за продају некретнина. У оној у којој је и Снежана радила. И он је знао за Снежанину везу са Владимиром.

Само сам се ја чудио. Снежана од Сергеја десет година старија, а од Владимира 25 година млађа.

Жалио се да му стално досађују људи које је Сергеј преварио за новац. Осим тога, нагласио је да је Сергеј истовремено био у вези са нашом секретарицом.

Неколико дана касније Снежана је дошла по документацију. После тога јавила се телефоном и тражила да разговарамо о Сергеју. Рекао сам да имам посла али је она тражила да се нађемо после радног времена. Напоменула је да зна моју адресу да да ће ме чекати у ауту испред зграде у осам увече.

Прекинула је везу, а нисам успео да јој кажем долазим ли или не. Рекао сам директору за позив и он ме замолио да одем и видим шта хоће. Кад сам стигао кући поново ме позвала и рекла да ме чека на улици. Покушао сам супрузи да објасним о чему се ради а она је тражила да не идем. Ипак са сишао доле.

Кад сам ушао у њен аутомобил, одмах ме је питала кад ћу Сергеју да вратим новац. На питање какав новац, одговорила је онај који сам му наводно узео.

Покушао сам да објасним да ништа не дугујем а она ме прекинула питање: Ако му не дугујеш новац зашто си дошао да се видиш са мном?

Рекао сам да ћу да позовем Сергеја а она ми је претила да ће звати Владимира и да ће моје наредне плате бити заустављене док не вратим дуг.

Сергеј ми се јавио, и укључио сам спикерфон да и она чује разговор. На моје питање да ли му дугујем новац, одговорио је не.

Она је љутито узела слушалицу и наставила разговор. Уследила је хистерика у току које је плачући више пута понављала: "Ти си ме лагао".

На крају он је успео да је убеди да дође у један ресторан да јој све објасни.

Вратио сам се кући а сутрадан ме назвао Сергеј назвао и не знајући да ја знам целу причу, објашњавао да се ради о ненормалној жени која тражи да због ње остави своју породицу.  

Кад сам испричао директору шта се десило и он се зачудио таквом заплету. После овога ни Снежана ни Сергеј ме више нису звали.

Горан Антонић, Русија

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?
Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари17
e8354
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hans
Ovo je u Rusiji normalno. Isto kao sto je normalno za dva sata dobiti grupu maloletnih prostitutki.
Смрда
Има лу из Русије неких других прича осим трачева и забадања носа у туђе животе? Стално исто, градилишта и ко коме. Не знам да ли је исти аутор у питању, али дајте више, имате ли ви своје животе? Нисам дошао ни до пола текста. Тема је "МОЈ жувот у иностранству", не туђ.
Nikola Nikolić
Niste pročitali ceo tekst, i odatle takav zaključak. Ničiji život nije izolovan života drugih. Nemoguće je govoriti o sebi a ne govoriti o ljudima oko sebe.
LaCosta
Haha ziveo sam dve godine u Rusiji i znam da je ovo tamo bukvalno svakodnevnica. Ambiciozne i pragmaticne lepe zene, njihovi brojni ljubavnici, zapustane porodice, novac, lazi, prevare... Nije mali broj nasih ljudi koji prihvataju takva pravila igre. Sto bi rekao Cora Borba, na zapadu stare price, na istoku nista novo.
Dragan
Da bi razumeo ruski način života potrebno je mnogo više od 2 godine rada u toj predivnoj zemlji, 10 godina života je malo...
dragan ćirović
Gorane, napiši nešto o meni, pa radili smo izvesno vreme zajedno!? Pozdrav, Ćira.
Ljiljana
Nikad nisam bila u Rusiji ali sve price objavljene ovde od nasih ljudi iz Rudije neverovatno lice jedna na drugu. Mozda prepisuju?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља