субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.07.2020. у 22:00 Ј. Антељ - И. Албуновић

Удвостручена електронска трговина у Србији

Здравствена криза променила навике потрошача, али и даље интернет корисник у Србији троши неупоредиво мање новца него онај у развијеним земљама, па и региону
(Фото Пиксабеј)

Електронска трговина у Србији дуплирана је током пандемије вируса корона, а највише су се куповале намирнице, мали кућни апарати, рачунари и рачунарска опрема, одећа и обућа. Продаја средстава за дезинфекцију и за заштиту од вируса порасла је осам пута, саопштила је дигитална агенција „Намикс”. Будући да је ова здравствена криза променила навике потрошача, очекује се да ће електронска трговина и даље расти. Стручњаци објашњавају да оваква ситуација прати дешавања на светском нивоу и додају да је, према статистици сајта Е-комерц њуз Јуроп (Еcommerce News Europe), куповина путем интернета у Европи порасла за 57 одсто.  На одлуку потрошача да одаберу електронску уместо обичне трговине утицала је чињеница да су људи више времена проводили код куће, а самим тим и више користили интернет. Купци су у обзир узимали измењено радно време продавница, а желели су и да избегавају гужве.

– Корона је несумњиво променила навике потрошача, па су многи купци први пут користили услуге електронске трговине, а други су само учврстили овај образац понашања. Због тога је претпоставка да ће е-комерц тек просперирати. На пример, истраживање нашег партнера, платформе Сејлсфорс, показује да 36 одсто потрошача не планира да се врати у традиционалне продавнице, све док не буде доступна вакцина против короне – наводи Филип Горт из „Намикса”.

Горт напомиње да електронска трговина већ годинама обликује тржиште, а да ће ковид 19 само утврдити колики су њени домети.  Почевши од тога да потрошачи упоређују цене производа на сајтовима и у продавницама, па до тога да пријатељима и породици препоручују одређене сајтове, електронска трговина постала је део наше свакодневице. Ипак, колики су домети е-трговине, са сигурношћу ћемо сазнати тек кад се потребе и навике корисника врате у регуларне токове – закључује Горт.  Домаћи стручњаци су још пре почетка ове здравствене кризе тврдили да електронскa трговинa у Србији и даље није на задовољавајућем нивоу. Иако су оствариване јако високе годишње стопе раста промета, у последњих неколико година, због ниске основице ипак смо заостајали за развијеним земљама. Наши интернет корисници су у односу на земље у окружењу, а посебно оне најразвијеније, најмање куповале онлајн.

Последњих неколико година у овој области је покренуто доста иницијатива и било је логично да се, додуше под притиском корона вируса, ствари промене на боље.  У свету се на онлајн куповине троши неупоредиво више новца него у Србији. Према подацима „Статисте”, просечан интернет корисник је у 2019. у Србији трошио око 80 долара, што је за 20 одсто мање него у Албанији, а десет пута мање него у Аустрији. Такође заостајемо и за другим земљама региона, а за најразвијенијом Великом Британијом чак 15 пута. Према подацима званичне статистике, у Србији је прошле године било 4,08 милиона интернет корисника, а 1,8 њих нешто је купило преко интернета у последњих годину дана. Учешће купаца у броју корисника је око 45 одсто, по чему заостајемо за земљама ЕУ.

Купци очекују индивидуалан третман

Е-трговина је била спасоносно решење не само пре него посебно током пандемије корона вируса када је постала још актуелнија, јер дефинитивно улазимо у време у коме ће се мењати многи модели савременог пословања и интеракција између продавца и купца, оцењено је на онлајн конферен-цији „Електронска трговина у Србији”.  Закључак је да већина мултинаци-оналних компанија послује и преко интернета, али да је овај модел погодан и за мале продавнице и услужне делатности. На овај начин расте потрошња јер купци имају више канала да набаве производе. Оно што компаније примећују на тржишту не само у развијенијим земљама него и код нас јесте да потрошачи сада очекују индивидуалан третман који би био прилагођен његовим потребама и карактеристикама.

Коментари3
01b4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Овде у УК ОК, али у Србији користе курсеве за новац како ЊИМА одговара.
Бранислав Станојловић
Тачно Bojane! Утрпају у рачун ту крипто-валуту 4ог Рајха. Зашто?
BojanBozovic
Kada sam koristio usluge PayPala vrsena je dupla konverzija, dakle PP u dinare, a banka dinare u evre da zaduzi devizni racun prvo, no ostavljanje broja kartice raznim malim firmama sa interneta nije nesto sto bih voleo da radim, nepovoljno, ali dok se e-trgovina ne regulise u ovoj zemlji ukljucujuci i PayPal, mora tako. Verujem da je u UK sve mnogo bolje.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља