четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.07.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Месечно жене пријаве око 2.500 случајева насиља

После три године примене Закона о превенцији насиља у породици приметно је више пријављеног злостављања али и да се мало тога променило што би им олакшало ситуацију

У Србији је у првих шест месеци ове године у породичном насиљу убијено 14 жена, а током протекле године 28 је страдало од руке својих најближих – мужа, оца или сина. Само у току 2019. године пријављено је 28.214 случајева насиља у породици, што у статистичком преводу значи да је сваког месеца полицији пријављен 2.351 случај. У две трећине ових случајева, наређене су хитне мере, односно удаљење насилника из куће и забрана приласка жртви. Ако је жртва насиља жена, најчешћи виновник је њен супруг, односно партнер – у две трећине случајева. Сваки десети виновник насиља је син, отац се јавља као починилац у четири одсто случајева, свекар у три одсто, а брат у 1,7 одсто случајева. Уколико је мушкарац жртва насиља, најчешћи починилац је син – у трећини случајева, отац у петини и брат у 16 одсто случајева.

Ово су само неки од података из извештаја Аутономног женског центра, који је сачињен поводом три године примене Закона о превенцији насиља у породици и у коме се упозорава да је у протеклој деценији чак 350 жена страдало у „топлом породичном дому” и поручује да жртве насиља не могу да чекају.

Билансирајући трогодишње ефекте примене овог закона, психолог Аутономног женског центра Тања Игњатовић примећује да је знатно повећано пријављивање насиља, о чему илустративно говори податак да се годишње поднесе око 30.000 пријава. У већини случајева, додаје наша саговорница, полиција одмах реагује хитном мером удаљења насилника из стана и забраном приласка жртви, што на њу делује охрабрујуће и улива јој поверење у институције система.

„Однос између хитних мера које реализује полиција, предлога тужилаштва да се те мере продуже и одлуке суда о продужењу мера је веома добар и функционалан – у 93 одсто случајева забрана приласка жртви продужава се са 48 сати на месец дана. Оваква сарадња полиције, тужилаштва и суда је охрабрујућа, с обзиром на то да смо суочени са високом неефикасношћу државних институција. Анализирајући званичне податке и графиконе МУП-а о породичном насиљу, уочава се да је током 2019. године полицији пријављено 28.214 случајева, што је најмање 2.650 пријава више него у 2018. Током протекле године, полиција је издала 19.866 забрана контаката и приближавања жртви (1.007 више него 2018), 8.964 мера удаљења насилника из породичног дома (743 више него 2018), а у 8.696 случајева издала је обе мере. Према подацима из тужилаштва у 2019. години заменици јавних тужилаца предложили су продужење хитних мера у 19.360 случајева (1.445 више него у 2018), а суд је усвојио 18.597 предлога тужилаштва (1.297 више него 2018). Дакле, заменици тужилаца предложили су за продужење хитне мере 97 одсто од укупног броја полицијских наређења хитних мера, а судије 93 одсто од полицијских наређења хитних мера, што потврђује високо слагање у проценама и одлукама ова три органа”, закључује Тања Игњатовић.

Подаци МУП-а недвосмислено сведоче да је насиље „мушког” пола у 2019. години – 17.347 мушкараца и 2.998 жена били су виновници породичног насиља. Полна статика је обрнута када су у питању жртве насиља – у 2019. години било је 15.932 жене и 5.596 мушкараца жртава породичног насиља. Сваки пети починилац насиља у породици је особа млађа од 30 година, али је међу њима и 13 одсто старијих од 60 година и чак четири одсто старијих од 70. Подаци показују да су од 21.533 жртве насиља у прошлој години – 1.087 деца, што сигурно не одговара реалном броју малишана који су изложени насиљу у породици, а још мање броју деце која су сведоци насиља и која се, према теорији виктимологије, такође сматрају жртвама, наглашава Тања Игњатовић.

Наша саговорница додаје да још није успостављена централна евиденција помоћу које би се пратио случај од почетка до краја и додаје да није познат садржај индивидуалних планова подршке жртвама насиља, а посебно њихови ефекти.

„Ми знамо да сваки трећи починилац насиља понови то дело у истој години и прекрши забрану приласка жртви и знамо да је бар трећина убијених жена претходно тражила помоћ институција система. Зато се и поставља питање – ко је донео погрешну процену ризика, ко је занемарио чињеницу да је њен партнер био патолошки љубоморан, уходио је или је поседовао оружје. Професионалац мора да се запита да ли ће хитна мера забрана приласка жртви насилника спречити да понови исто дело. Због тога смо више пута предлагали МУП-у да се детаљно анализирају сви случајеви фемицида и уочи где су направљени пропусти који су жртву коштали живота”, закључује Тања Игњатовић.

Коментари1
6f382
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Анђелковић
Породица је хришћанска светиња, а Сорош ће план грофа Рихарда Николауса фон Куденхова Калергија морати да спроводи на неком другом месту.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља