четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.07.2020. у 21:00 Биљана Митриновић

Мерекелова: Не знамо да ли ће либерални систем победити

Коментаришући светске изазове немачка канцеларка је изнела своју највећу бојазан – да Запад још није успео да пружи апсолутни доказ да ће либерални систем ускоро победити
Ангела Меркел на састанку Европског савета (Фото:ЕПА ЕФЕ - О.Х.)

За немачку канеларку Ангелу Меркел кризе нису ништа ново. Немачко председавање Европском унијом почело је 1. јула и логично је да су наде Европљана усмерене ка најјачој економији. Док економска криза и пандемија вируса корона потресају свет, ЕУ чека и спровођење брегзита, али и заузимање става према геостратешким изазовима између САД, Русије и Кине. У интервјуу за „Гардијан” и пет других европских новина прво питање упућено Ангели Меркел је било да ли је нервозна због великог притиска који чека Немачку.

Она је на то питање одговорила подсећајући да је њено прво председавање Саветом као канцелара било 2007. и да су ЕУ и тада потресале бројне кризе: Француска и Холандија су гласале против Устава ЕУ, уследили су међународна финансијска криза, турбуленције око евра, па мигратска криза. „Изнова и изнова се показало да Европа још није довољно отпорна на кризе”, констатовала је канцеларка. На питање да ли ће садашња ситуација утицати на опстанак ЕУ, Мереклова је одговорила типично немачки: „Уместо да пречесто постављамо егзистенцијална питања, требало би да се бавимо свакодневним послом”.

Говорећи о Европи након финансијске кризе 2008. године, Меркелова је подсетила на доба мултилатералности, када је Г20 започео састанке на нивоу шефова држава или влада. „Данас није таква ситуација. Данас морамо да учинимо све што можемо како бисмо престали да западамо у протекционизам. Ако Европа жели да буде саслушана, онда треба да пружи добар пример. Рачунам на то – иако немам никакве илузије о томе колико ће преговори бити тешки”, закључила је она.

Поводом критика америчког председника Доналда Трампа да Немачка не издваја довољно новца за НАТО, Меркелова је одговорила да у Немачкој знају да морају више да троше на одбрану, да су постигли знатна повећања у последњим годинама и да ће наставити тим путем, али је уз то нагласила да америчке трупе у Немачкој помажу да се заштите не само Немачка и европски део НАТО-а, него и интереси САД. Говорећи о идејама да Европа преузме стратешку аутономију и оствари суверенитет, Меркелова је рекла: „Одрасли смо у сазнању да САД желе да буду светска сила, ми бисмо морали дубоко да размислимо о томе”.

На питање о руским претњама, источној Европи, канцеларка је одговорила да Немачка препознаје дезинформацијске кампање, као оружје хибридног ратовања и метода дестабилизације – које су руски образац понашања. „С друге стране, постоје добри разлози да се и даље настави са конструктивним дијалогом с Русијом. У земљама попут Сирије и Либије, земљама које су у непосредном окружењу Европе, стратешки утицај Русије је велики. Стога ћу и даље тежити сарадњи”, рекла је.

Свој задатак на челу ЕУ Ангела Меркел је описала као „рад на либералној Европи која је укорењена у основним правима појединца”. „Кина је постала главна економска сила. Пример Кине показује да чак и недемократска држава може бити економски успешна, што је велики изазов за наше либералне демократије”, навела је канцеларка и подсетила и на изазов исламистичког тероризма, посебно напад на САД 11. септембра 2001. и разочарање које је уследило након арапског пролећа. „Укратко, још нисмо успели да пружимо апсолутни доказ да ће либерални систем ускоро победити. То ме брине”, констатовала је Меркелова.

О владавини права у ЕУ и на питање да ли сада европско законодавство крши национално законодавство или обрнуто, канцеларка је одговорила да без сумње европско право има предност над националним правом. Коментаришући недавну одлуку Уставног суда Немачке да Европски суд мора да ревидира своју одлуку о Европској централној банци, Меркелова је рекла да до сукоба европског и наионалног права може да дође „ако европски ниво дефинише шире границе, шире, рецимо, од немачког парламента.

Поводом односа са Кином и отказаног самита ЕУ–Кина нагласила је да ЕУ дели заједничке интересе, попут сарадње у деловању против климатских промена, да се већ неко време преговара о уговору о улагањима, али да не иду напред. Такође је навела да би с Кином требало разговарати и о развојним политикама у Африци, где Кина у неким областима следи другачији пут. „Истовремено, самит нас приморава да развијемо заједничку европску позицију у односу на Кину.

То није лак задатак. Требало би да развијемо политику која одражава наше интересе и вредности. Уосталом, поштовање људских права, владавина закона и наша забринутост за будућност Хонгконга стоје између Кине и нас и поводом тога им се обраћамо отворено”, закључила је Ангела Меркел.

 

Коментари3
e2d86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
(Nastavak). Svojina u smislu ''sredstava proizvodjne''. U samouprvnoj ekonomiji su Marksisti bili zapanjeni stecajevima samouprvnih preduzeca. Nisu primetili razliku izmedju ugovora i svojinestvari. To ce reci da se POTRAZIVANJA razlikuju od svojine. Kad ukupna potrazivanja nadmase vrednost IMOVINE lica, onda ta lica idu u stecaj. Radnici se otpustaju i ostaju bez dohotka koji je baziran na UGOVORU o radu. Dakle na POTRAZIVNJU a ne na SVOJINI. U stecajevima nisu duznici nego potrazivaoci.
tja
Liberalizm kao ideologija, i demokratija kao sistem vladanja idu zajedno i propadaju zajedno. Tamo gde postoje tragovi liberalizma postoje obicno i lazni demokratski izbori kao poslednji trag demokratije. Neki kazu da je to hibridni sistem. Pogresan izraz. Hibrid je pola-pola a u politickom hibridu ima jedan procenat demokratije (lazni izbori) i 99 procenata apsoutne vlasti jednog coveka.
Миодраг Стојковић
У либералном концепту , људска права ?! ?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља