петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.07.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

O продужењу мораторијума у договору с банком

Модел који је Народна банка Србије препоручила не ствара никакве додатне трошкове за клијента
(Фото А. Васиљевић)

Тромесечна пауза у отплати кредита је истекла, а незадовољство клијента што ће на тај период платити камату није престало. Жалбе, што у јавности, што Народној банци, нису уродиле плодом јер је централна банка, као регулатор, остала при ставу изреченом на почетку трајања мораторијума да камата мора да се плати. И не само то. Тврде да она није никакав додатни трошак.

„Застој у отплати кредитних обавеза у трајању од 90 дана не производи никакве додатне трошкове за клијента. Ефективна каматна стопа, као универзална и свеобухватна мера укупних трошкова кредита за корисника, за сваки кредит који уђе у мораторијум остаће иста. И у ануитетском плану након истека мораторијума.

Како би олакшала клијентима отплату тих обавеза након периода застоја, НБС је као основни модел препоручила да банке за три месечна ануитета, односно онолико ануитета на колико је примењен застој, продуже период отплате и распореде обрачунату редовну камату на период отплате кредита”, наводе у НБС.

Према њиховом мишљењу, модел који је НБС препоручила не ствара никакве додатне трошкове за клијента и незнатно увећање ануитета након периода застоја резултат је датих могућности клијенту да обавезе настале током периода застоја финансира распоређивањем на продужени период отплате:

„Клијентима је остављена могућност да уколико то изричито захтевају од банке, на пример, зато што имају могућност да измире своје тромесечне кредитне обавезе из периода застоја, измире своје обавезе и на неки од алтернативних начина, а банке су дужне да јасно предоче могуће алтернативне опције.”

Иако се могу чути захтеви да мораторијум и званично буде продужен, НБС очигледно не намерава да да званичну препоруку о томе и упућују клијенте да се договоре с банкама.

„У складу са Одлуком о привременим мерама за очување стабилности финансијског система, банке су имале на располагању регулаторну могућност да, поред мораторијума као обавезне олакшице, понуде клијенту и друге олакшице у вези с отплатом обавеза, попут дужег трајања застоја. Напомињемо да се те друге олакшице уговорене између банке и клијента за време ванредног стања, односно до истека мораторијума, примењују у потпуности на начин како су и уговорене”, кажу у НБС.

Застој у отплати обавеза (мораторијум) прописан Одлуком о привременим мерама за очување стабилности финансијског система траје све до истека рока од 90 дана, од када је почео да производи правно дејство за конкретног дужника, али тачан датум његовог престанка није истоветан у свим случајевима. Подсећања ради, банке су обавештења о понуди мораторијума биле дужне да објаве на својим интернет презентацијама у року од три дана од ступања на снагу одлуке (дакле најкасније 21. марта 2020. године), док је дужник имао рок од десет дана од дана објављивања да ту понуду одбије, а ако то није учинио – сматра се да је понуда прихваћена тог десетог дана. Мораторијум је почео да производи правно дејство истеком рока од десет дана од дана објављивања понуде банке, а у интересу корисника, банке су омогућиле примену мораторијума и пре истека тог рока (а након објављивања понуде), ако је клијент то изричито захтевао.

По завршетку периода мораторијума, на остатак дуга приписује се редовна камата обрачуната током периода застоја и прави нови план отплате продужен за три месеца. Наведени препоручени модел отплате олакшава клијенту измиривање обавеза насталих за време периода застоја. Банке су дужне да свим клијентима који су користили мораторијум без додатних трошкова доставе нови план отплате, сачињен на начин којим се обезбеђује потпуна информисаност клијената о свим елементима обавеза и начина њиховог измиривања.

Коментари12
3f822
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gile
Ни по јада да је само то. Мене банка обавестила да ми камату распоређује на целокупну преосталу суму и ни пет,ни шест ми скинула 3 рате одједном !!!! Лихвари и сецикесе ! Уколико је потребно могу редакцији да пружим необорив доказ-извод са рачуна. Зато их треба растерати "ко липа семе".
Petar
Ovo je takva prevara da je to strašno. Naravno da će kredit sada ispasti skupulji jer ga otplaćuješ 3 meseca duže. Sramota. Gde je ta opozicija za proteste? U banke se ne dira naravno.
baba Jaro
Ovo NIJE prevara, svako je imao opciju da prihvati moratorijum ili da nastavi sa plaćanjem rate, tako da je stvar kristalno jasna. Pozdrav
Ранко Родић
У банке се не дира са добрим разлогом. Банке практично позајмљују новац својих депонената а не властити новац.
nikola andric
Naplata potrazivanja je poznati problem u Srbiji. Pravno ''podjedno stavljanje'' je redukcija kompleksiteta. Tako imamo samo dva lica (fizicka i pravna) u imovinskom pravu mada razlikujemo javna, privatna i strana . Obligacioni odnosi se isto tako reduciraju na potrazivaoce i duznike ali je ta redukcija vrlo varljiva. Svako lice ima i jedno i drugo. Dohodak je baziran na potrazivnanju prema preduzecu a radnici su najveci potrazivaoci u stecaju. Jel zastita duznika obuhvata poslodavce?
Boris
Pa u novinama nije bilo nikakvog govora o kamatama za taj period. I na tv-u je bilo da je vlada trazila od banaka samo produzenje roka. A kamate niko nije pominjao. Ja sam stekao utisak da je to produzenje roka. Imam univerzitetsko obrazovanje, nisam neko ko je nepazljiv prilikom prijema informacija. Ovo ispada da su parcijalnim informisanjem dosli do efekta a da je sad doslo na "placanje" za poverenje i veru u plasirane informacije. Zanimljivo. Nisam ovo ocekivao ni od jednih ni od drugih.
Tatjana
То о потпуној информисаности је "прича за малу децу". Први став државе је био да мораторијум треба тражити. Онда су банке "у тишини" одлучиле да мораторијум примене свима, а ко га не жели, треба тражити да не жели. И ово је ишло "килаво", заратила сам са банком три пута тражећи (и писмено и усмено телефоном) да не желим мораторијум и нисам успела. На крају сам самоиницијативно уплаћивала рате и њихов мораторијум су могли "окачити мачку о реп".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља