четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 04.07.2020. у 22:00 Драган Вукотић
ИНТЕРВЈУ: ЕНТОНИ ГОДФРИ, амбасадор САД у Србији

Сусрет у Белој кући није отказан, него одложен

Наши европски партнери су сада веома активни јер настоје да ускладе корак са темпом који је у преговорима Београда и Приштине поставио Ричард Гренел
(Фото Џејмс Хагенгрубер)

Амерички амбасадор у Београду Ентони Годфри неће ове године у врту своје резиденције на Дедињу приредити пријем поводом највећег националног празника, 4. јула, Дана независности. Уместо стотина одабраних званица које стрпљиво чекају у реду у Ужичкој улици како би амбасадору честитале државни празник, овог пута је, уз све мере предострожности због пандемије вируса корона, приређена много скромнија свечаност, на коју су позвани председник републике и чланови Владе Србије. Разговор за „Политику” је вођен неколико дана уочи Дана независности, који се обележава данас, а амбасадор Годфри је истакао несвакидашњи карактер прославе данашњег америчког празника.

„Прослава Дана независности ове године ће бити прилично другачија, из очигледних околности. Надали смо се да ћемо бити у могућности да организујемо мању прославу овде у резиденцији, с хамбургерима и хот-договима, али смо из безбедносних разлога одустали од те идеје. Ипак, имаћемо вирутелну забаву и позивам ваше читаоце да данас у 11 сати посете страницу амбасаде на ’Фејсбуку’ и да заједно прославимо Дан независности САД и партнерство између наше две земље. Дрес код за забаву је ’карантински опуштен’”, наглашава Годфри.

Утисак је, међутим, да ове године највећи национални празник долази у знатно другачијим околностима. Најпре, наравно, због пандемије вируса корона, а у случају САД и околности у вези с великим грађанским немирима покренутим због насиља на расној основи. Шта ви мислите о томе?

У праву сте, ове године ће 4. јул бити другачији из бројних разлога. За мене лично биће другачији због тога што сам изгубио оца, који је ове године преминуо од ковида. Уобичајено је да овај празник прослављамо радосно, у кругу породице и пријатеља, али ове године то неће бити случај. Сједињене Државе имају проблем с високом стопом заражених и ја се надам да ћемо бити у стању да врло брзо изађемо из такве ситуације. Тензије у САД које су уследиле после смрти Џорџа Флојда такође су један од важних елемената који утичу на то како ћемо ове године обележити Дан независности. Сва истраживања јавног мњења показују да људи желе да реше овај проблем и предузимају се нови кораци како би се ухватили укоштац с неправдама заснованим на расној дискриминацији у САД, која постоји већ дуго. Надам се, а део мог карактера је да увек имам наду, да ћемо ова дешавања искористити да постанемо зрелији и да учинимо нашу републику још јачом.

Када смо се договарали за овај разговор изгледало је да ће главна тема бити најављени састанак руководства Београда и Приштине у Белој кући, али је због познатих околности дошло до отказивања овог догађаја. Шта ви мислите о томе? Имате ли осећај да је пропуштена важна прилика?

Да, били смо веома разочарани што до састанка није дошло, јер смо имали велика очекивања. Очекивали смо да ће се постићи прави напредак, који ће касније дати замах наредним догађајима. Али, када су се, прво председник Тачи, а потом премијер Хоти, обратили амбасадору Рику Гренелу и рекли да ово није право време за одржавање састанка, ми смо разумели, а и српска страна је показала разумевање. Хтео бих да нагласим да овде није реч о отказивању, него о одлагању састанка. У читавом процесу има много нове енергије, а чак и приликом недавног разговора Мирослава Лајчака и мог доброг пријатеља Мета Палмера, обојица су нагласили да је улога Рика Гренела у поновном покретању овог процеса од кључног значаја. Мој утисак је да није било његове енергије и великог труда и даље бисмо се бавили питањем царина и других реципрочних мера, као препрекама за поновно започињање дијалога. Задовољни смо што су те препреке уклоњене и сигуран сам да ће и укључивањем господина Лајчака доћи до наставка дијалога. Наши европски партнери су сада веома активни јер настоје да ускладе корак с темпом који је поставио амбасадор Гренел. Председник Вучић је такође био јасан да цени такав темпо у којем се питања решавају једно за другим, без одуговлачења.

Помињете темпо који су поставиле САД, а који ЕУ покушава да сустигне. Ипак, често се у последње време стиче утисак о неслагању између Вашингтона и европских партнера у вези с овим питањем.

И ја сам то видео у штампи и знам да би наши европски партнери вероватно волели да је у појединим поступцима било мало више координације, али не бих рекао да је било неслагања. Има много тога да се уради на обе стране, а амбасадор Гренел је одувек био усредсређен на економију, бизнис и приватни сектор. Проналажење подстицаја и за Београд и за Приштину како би разумели и ценили важност заједничког рада, укидања препрека за пословање, јесте нешто што је амбасадор Гренел понудио и те понуде и даље стоје. Очекујем да ће дијалог бити настављен чим се ствари среде у Приштини.

Хајде да још мало разговарамо о планираном састанку у Белој кући. У домаћим медијима, али и иностраним који се баве дешавањима на западном Балкану, појавило се доста спекулација о планираним темама састанка у Вашингтону. Једни сматрају да је идеја била да се разговара о економским питањима која би трасирала пут за политичке преговоре крајем године, а други иду толико далеко у спекулацијама да се помиње и размена територија као тема састанка. Шта је ближе истини?

Сигурно прва процена. Могу да вам кажем да је амбасадор Гренел био веома јасан да се неће говорити о размени територија на том састанку. Његова идеја је била да се пре свега пронађу подстицаји за економију, као и да се покрене замајац и енергија коју ће касније, како смо очекивали, моћи да примене у свом раду и наши европски партнери. Циљ је био да се крене напред и да се ради заједно на овом питању и очекујем да ће се то и догодити. Након избора председник Вучић има мандат да се бави овим питањем. Једна од последица резултата избора је да он има пуну одговорност на српској страни, а изазов за Приштину је што они тренутно немају саговорника за њега. По информацијама које добијам из Приштине, ради се на прављењу инфраструктуре за разговоре и председник Вучић ће ускоро имати саговорника с њихове стране. Мој утисак је да сада, кад смо се договорили да темпо мора да буде бржи, можемо да очекујемо бројне догађаје на ову тему и у европским престоницама.

Имате ли неки временски оквир за те предстојеће догађаје?

Амбасадор Гренел је био веома директан у вези с тим питањем. Уколико погледате његове изјаве, видећете да је поручивао да, ако овај процес неће донети неке резултате, он има чиме другим да се бави. Ја ценим такву директност, а чини ми се да је исти случај и с председником Вучићем. Надам се да ће амбасадор Гренел наставити да буде ангажован на овом питању јер је његова енергија веома корисна у овом процесу.

Такође су се могле чути оцене да је иницијатива Беле куће минирана од стране утицајних кругова у Америци који су непријатељски настројени према председнику Трампу. Шта ви кажете на то?

Одбацујем такве оцене о наводној дубокој држави која је покренула подизање оптужница (против приштинског руководства) како би се стопирали преговори у Белој кући.

Пре две недеље су у Србији одржани парламентарни и локални избори, а ви сте били међу посматрачима изборног процеса на једном гласачком месту у Новом Београду. Имајући у виду оно шта сте видели, као и остале информације којима располажете, како бисте оценили ове изборе?

Најпре честитамо грађанима Србије на одржаним изборима, јер су они важан начин на који грађани могу да изразе своје ставове. Врло сам задовољан што сам имао прилику да учествујем у процесу на један споредан начин, и захвалан сам на акредитацији за посматрање избора коју ми је одобрила Републичка изборна комисија. Такође сам веома поносан на чињеницу да смо ми, Сједињене Државе, у веома кратком року, преко Агенције САД за међународни развој (УСАИД) и Међународне организације за изборне системе (ИФЕС) били у могућности да допринесемо изборном процесу. Обезбедили смо средства како би се за свако гласачко место у Србији купиле маске и рукавице и створили безбедни услови за гласање.

А кад је реч о резултатима избора?

Кад је реч о резултатима избора, било је неких разочарања. Веома пажљиво смо прочитали извештај ОЕБС-а, Канцеларије за демократске институције и људска права, као и њихову изјаву након избора, и очекујемо њихову анализу, која ће бити објављена када избори буду званично завршени на свим местима. Наравно да су постојали недостаци у амбијенту у којем су одржавани избори, пре самог изборног дана. И мислим да је фер критика коју су упутили ОЕБС и Европска унија о недостатку баланса у медијском извештавању уочи избора. Разочаравајуће је што у вези с тим није урађено више у месецима који су претходили изборима. Свестан сам да има људи који су били разочарани што ја нисам подржао идеју о бојкоту избора. Став који делимо с Европљанима јесте да је разноликост идеја у парламенту боља за Србију, као и да је пружање гласачима шансе да искажу своје ставове много боља опција него да им се саветује да не излазе на гласање. И то је било једно од разочарања током овог изборног циклуса.

Ипак, избори су одржани, резултати су важни, председник Вучић очигледно има веома јак мандат и радујем се сарадњи с новом владом када буде формирана, у помоћи Србији да постигне свој циљ напретка ка Европској унији.

Како видите излазност на овим изборима?

Јасно је да врло детаљно пратимо дешавања у вези са изборима. Многи фактори су одредили излазност на њима. Иако смо и ми разочарани што више људи није изашло на биралишта, морамо бити свесни бројних фактора који су на то утицали, као што су нпр. вирус корона и лоши временски услови, а поједини председникови симпатизери можда нису изашли на гласање јер су били убеђени да ће резултат ионако бити добар. Наравно, ту су и они који су позивали на бојкот и утицај који су на тај начин извршили је видљив, нарочито у Београду. Али, чак и када имамо у виду све ове поменуте факторе, разлика кад је реч о излазности на изборима 21. јуна у односу на излазност на парламентарним изборима у Србији у уобичајеним околностима није била тако велика. Није дошло до снажног одбијања процеса гласања од стране грађана. И сваки покушај да се позивањем на малу излазност умањи легитимитет ових избора, по мом мишљењу, није тачан.

Пешачење на Фрушкој гори

Многи људи из Србије ће годишњи одмор ове године провести у земљи, без одласка у иностранство. Будући да много путујете по Србији и своје утиске с путовања делите на друштвеним мрежама, имате ли неку препоруку за одмор?

Ово питање није фер, јер последње место које сте посетили увек има најјачи утисак. Моја породица и ја смо пре неколико недеља пешачили на Фрушкој гори и имали смо утисак као да се налазимо у својеврсној катедрали од шуме. Било је изванредно.

Србија има срећу да има толико тога да понуди, а постоји и много разноликости и надам се да ћу имати прилику да видим још много тога. За Србију је срећна околност што њена економија не зависи толико од туризма као што је то случај са неким другим земљама у региону. Очекујем да ће Србија повратити економски раст много брже него неке друге земље западног Балкана и да ће с тим растом наставити са улогом економског лидера у региону. Надам се да ће наставити и даље да буде атрактивна дестинација за страна улагања. Мој тим и ја се радујемо да учествујемо у том процесу.

Коментари3
9a498
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Lazic
Ako pređete na stranu sile, živećete divno do kraja života.
Божидар Анђелковић
Група демонстраната газила је, а потом и запалила америчку заставу у близини Беле куће у Вашингтону, поручујући да она представља „ропство, геноцид и рат“. Све се одиграло у суботу, на Дан независности САД, а видео-снимци тог догађаја проширили су се друштвеним мрежама. Паљење заставе је постао „изазов“ који је наводно организовала Револуционарна комунистичка партија, наводи РТ, додајући да су се на протесту окупили активисти покрета „Црни животи су важни“.
Talicni Opanak
Sretan praznik g-dine Godfri.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља