субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.07.2020. у 22:00 Маријана Авакумовић

Србија би могла да уведе квоте на челик Турској и Белорусији

Влада Србије покреће поступак због прекомерног увоза ребрастог бетонског челика у шипкама да би заштитила домаћу производњу, баш као што је Европска унија учинила прошле године када је ограничила увоз одређених врста челика из земаља трећег света, па и Србије
ЕПА ЕФЕ - Х. А.

Влада Србије покренуће поступак за утврђивање тога да ли се у нашу земљу прекомерно увози грађевински ребрасти бетонски челик у шипкама, што може да доведе до озбиљне штете у домаћој индустрији. После овога могло би да уследи увођење дажбина или квота, као мере за заштиту од прекомерног увоза, који је порастао за око 50 одсто у односу на 2015. годину.

Да ли је до овог преливања на српско тржиште дошло делом због увођења квота на увоз челика у Европској унији или због нечег другог, остаје да утврди Министарство трговине, туризма и телекомуникација. Уколико се установи и да је домаћа индустрија претрпела штету, оно може да предложи влади краткорочну меру, повећање дажбине или дугорочно увођење квоте која је у висини просечног увоза у последње три године на увоз ребрастог бетонског челика у шипкама из Белорусије из Турске (једног од највећих светских произвођача челика).

Баш као што је прошле године Европска унија увела квоте на одређене врсте челика Србији, Турској, Белорусији и свим државама које нису њене чланице.

Фирма из Сремске Митровице „Метал фер стил”, која је једини произвођач овог производа у земљи, доставила је довољно доказа да се увоз посматраног производа убрзано повећава у апсолутним и релативним вредностима у односу на домаћу производњу, што представља претњу од озбиљне штете домаћој индустрији, наведено је у одлуци Владе Србије о покретању поступка.

Увоз овог грађевинског материјала је повећан, како пише у том документу, услед непредвиђених околности, а нарочито због трговинских мера које континуирано доноси велики број земаља, што додатно ствара опасност за преусмеравање трговинских токова према Србији, као алтернативном тржишту.

Горан Родић, потпредседник Грађевинско инжењерске коморе Србије, подржава одлуку владе да заштити јединог произвођача овог материјала у нашој земљи.

– Потребе за овим материјалом мере се десетинама хиљада тона. Произвођач из Сремске Митровице увози репроматеријал из Италије и производи ребрасти бетонски челик у шипкама по стандардима Европске уније. Непланским увозом гушимо домаћу производњу, која је мотор привреде. Треба је заштитити и увести мере за ограничење увоза, наравно уколико се домаћи производ продаје по разумним ценама. Кроз ову пандемију ковида 19 смо научили колико је битно имати домаћу производњу. Увозити треба само оно што је неопходно – каже Родић.

Према подацима Министарства трговине, туризма и телекомуникација, ребрасти бетонски челик највише је увожен из Босне и Херцеговине и Грчке, а у 2018. и 2019. је нагло порастао увоз из Белорусије, као и из Турске. Увоз ових челичних шипки је континуирано растао и у 2019, а у односу на 2015. увоз је порастао за 46,88 процената. Надлежни су приметили нагли и изненадни раст увоза посебно из Белорусије у прошлој години у односу на 2016. за 780,35 одсто. Из Турске је прошле године, у односу на 2015. тај раст чак 4482,65 посто.

Потрошња бетонског челика у Србији континуирано се повећава, али се удео домаћег произвођача и поред великих инвестиција одржава на приближно истом нивоу, уместо да расте, па су од повећане тражње знатно већу корист имали увозници, наводи се у документу.

Залихе домаћег производа су у сталном порасту, а од 2017. до 2019. године забележен је енормни пораст у апсолутном износу за 437,4 процената, што према оцени надлежних, указује на немогућност извоза на традиционална тржишта, отежану продају на домаћем тржишту и велику опасност од настанка озбиљне штете за домаћег произвођача.

Увозна цена челичних ребрастих шипки из Турске и Белорусије значајно је нижа у односу на остале цене из увоза и цену домаћег произвођача из Сремске Митровице, који је ради очувања тржишног удела морао да смањује своју продајну цену, што је, уз повећање трошкова продате робе, довело до пада профитабилности. Повећан увоз може да угрози ову иначе највећу домаћу гринфилд инвестицију и да доведе до отпуштања радника.

У Министарству трговине, туризма и телекомуникација за „Политику” кажу да увозна цена из земаља из којих је увоз нагло растао била за 10 до 20 одсто нижа од цена на тржишту.

– Поступак који покрећемо подразумева испитивање да ли је увоз посматраног производа повећан и да ли је направио штету или прети да направи штету домаћој индустрији, сличног или истог производа. Ова мера није мера против не фер трговине већ мера за прилагођавање домаће индустрије новонасталој ситуацији у којој има законских могућности да се заштити – објашњавају у министарству и кажу да је процена штете резултат истраге која може да траје и до годину дана.

Коментари2
7d49f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Pesic
Da li sam dobro procitao da je EU uvela kvote zemljama treceg sveta, pa i Srbiji? Zar mi nismo ispred mnogih zemalja EU po privrednom rastu!? Zbunih se sada
позната прича
оно кад радиш у белорусији,па ти плате у гвожђу,а у међувремену си напустио узгој зелене салате

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља