четвртак, 13.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.07.2020. у 20:27 Ивана Албуновић

Почела жетва пшенице

Очекује се просечно родна година, а прве анализе показују да је квалитет зрна добар
(Фото Д. Јевремовић)

Жетва пшенице у Србији почела је упркос многим предвиђањима да ће због обилних падавина ове године закаснити први откоси. Према прогнози стручњака очекује нас просечна родна година. И мада је рано за коначну оцену, прве анализе показују да је квалитет зрна добар, свакако бољи од прошлогодишњег.

Поједина удружења, попут Независне асоцијације пољопривредника Србије (НАПС) наглашавају да су први приноси жита испод очекиваних, због чега су незадовољни понуђеном откупном ценом од 15 до 16 динара, по килограму.

Председник Управног одбора те асоцијације Јовица Јакшић рекао је за Бету како је процењивано да ће просечан род бити 4,5 тона по хектару, али да је у пракси са ораница скинуто од 1,7 до 4,2 тоне. Он је навео да су последице суше у рано пролеће веће него што се очекивало.

Ова организација, подсетимо, већ је тражила од Републичке дирекције робних резерви да објави откупну цену пшенице (која се купује за залихе) од 22 динара по килограму да би она „повукла” цену на тржишту. Ова тренутна, како наглашавају, не покрива трошкове производње.

Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије” очекује просечан принос од 4,5 тона по хектару. Каже да је истина да је чак и на војвођанским њивама род неуједначен али да ће на крају то вероватно дати просечан резултат у приносима.

Цена, на коју се жале произвођачи, свакако ће, како наводи, зависити и од кретања на светском тржишту житарица али и да је истина да се због „светске хиперпродукције жита не могу очекивати велике зараде”.

Русија, као највећи светски извозник, већ је најавила да ће ове године имати веће приносе. Тамо ће, према најавама, жетва почети за недељу дана, а руско министарство пољопривреде предвиђа да ће овогодишња производња бити 75 милиона тона, два милиона више од ранијих предвиђања. Како је објавио „Врлд грејн”, под оваквим притиском прошле недеље пале су извозне цене пшенице.

– Поново се очекује одличан род у свету, што доноси добру снабдевеност, велике прелазне залихе али не треба очекивати високе цене. Чињеница јесте да су рекорди у производњи пшенице постали чести. У седам последњих година, шест пута је оборен рекорд – објашњава Саковић.

Таква хиперпродукција настала је, пре свега, подизањем приноса у земљама где традиционално нису били високи. Пре свега у Украјини и Русији, али и код других. Поред тога, после две године катастрофалних суша, ове године је и Аустралија имала добру жетву.

Упитан да ли држава може да интервенише због ниске цене на коју се жале домаћи произвођачи он одговара да су прошла времена када је цена формирана административним путем и да ће њу одредити искључиво понуда и тражња на тржишту.

– Удружења примерних произвођача морала би више да раде на унапређењу производње. Велике зараде од пшенице не могу се очекивати, посебно на мањим површинама – каже наш саговорник.

За домаће потребе Србији је довољно 1,5 милиона тона жита, које купе претежно млинари и кондиторска индустрија. Како објашњава, та количина може да буде продата чак и по вишим ценама од светских, ако је неко спреман да плати јер ће касније то уградити у своју калкулацију. Све преко тога биће продато по важећим светским ценама, јер ниједан трговац нама неће платити више него што плаћа Мађарима, Румунима или Бугарима.

– Слажем се да је цена последњих неколико година ниска за домаће произвођаче, али је реална што се светског тржишта тиче – наводи Саковић и додаје да је домаћем тржишту тренутно (до формирања цене) најчешће актуелна аконтна од 16 динара по килограму.

Коментари7
89be3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Да ова држава ради против сопственог народа најбоље се види из оваквих текстова. Спомињу се цене на светском тржишту у форми "како свима тако и нама" и намеће се утисак да су наши пољопривредници лењи, глупи, неспособни... а нигде се не спомиње да су трошкови производње у Србији сигурно највећи у Европи, за разлику од колега из остатка Европе српски фармер има занемарљиве субвенције, плаћа убедљиво најскупљу нафту и најскупље вештачко ђубриво и онда се од њега очекује да изађе на светско тржиште
Mira
Od ovakvih izjava u gornjem tekstu gospodina Sakovica , svet bi pomislo da nam treba jos malo meda i mleka i zivot za Boga. Vrlo,vrlo retko se moze cuti da je neko poznjeo zita u okviru proseka. Najcesce je to daleko ispod. Ordinerna je laz da su prinosi prosecni i kad treba platiti,poturaju ce kolicine zita koje su u Rusiji i okolini, pa nam to Boze moj obara cenu. I jos ono, veliki ce kao imati zaradu a mi mali treba da pocrkamo. Vazno je da su nam podelili resenja za vodoprivredu. Sramota!
Raca Milosavljevic
.. tesko seljacima a blago trgovcima i onima bliskim vlastima koji ce kasnije psenicu da uzimaju u bescenje iz drzavnih rezervi a koji vec sada pominju svetsko trziste e da bije sto jeftinije sto milom sto silom otkupili ...
Darko
Zasto je prinos po hektru 1.5-4 tone? To je katastrofalan rezultat.Poljoprivreda je ostala u sedamdestim I osamdesetim godina 20 veka.Napredne zemlje skidaju po sedam tona.Sto se radi po tom pitanju osim sto se gleda u nebo?
mr
@Dule, Не постоји ГМО пшеница, осим у некаквим експериментима и хвалама некаквих стручњака. Све те хемикалије са запада користимо и ми, иначе не би ни било хлеба, јер пшеницу свашта напада, од болести па до инсеката. Ту смо где смо.
Dule
Napredne zemlje koriste gmo tehnologiju, razne pesticide, zato im je hleb nikakav.
Ja
Gde je ministar Nedimovic?Nema ga da se oglasi sramota psenica u bescenje za 17 dinara.Posle ce drzava izvoziti u MK,CG,BiH za 40 din.Setva bez kapi vode u zemljistu.Drzava ne cini nista gde si ministre nema te?Bitno da si pre mesec dana non stop bio na TV-u.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља