петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 27.06.2020. у 12:09

Нова генерација бизнисмена преузима посао у низу домаћих породичних компанија

Смена генерација у бизнису је добар знак (Фото Пиксабеј)

Нова генерација младих српских бизнисмена све више преузима посао у низу домаћих породичних компанија, које бележе значајне успехе на домаћем и међународном тржишту.

Међу тим компанијама су „Алева”, „Фрушке терме”, „Сирогојно Цо”, „Алексић винарија”, „Мона”, „Будимка”, „Неxт”, „Премиер” ... али постоје и оне мање, породичне у којима је смена генерација већ стигла и до праунука и даље, попут фирме сомборске породице Јановић, основане пре 110 година, а која кондиторске произовде пласира на тржишта Италије и Француске.

Смена генерација у бизнису је добар знак, каже саветник председника Привредне коморе Србије Вељко Јовановић, а системи управљања у таквим, породичним компанијама, брже се унапређују него у другим фирмама.

„У њима се директно спајају искуство родитеља и знања деце и у тој синергији рађају се компаније попут најпознатијих светских, које су и даље у породичним рукама - ИКЕА, Харибо ... То су људи који боље разумеју природан раст, јер знају да дугорочног успеха нема преко ноћи”, наводи Јовановић за Танјуг, уз податак да глобалну економију 21 века чине управо породичне компаније.

Многи од младих српских бизнисмена студије су завршили у иностранству, а један од њих је и Александар Цицмил, из „Фрушких терми”, који је знање стицао на универзитетима у Италији, Шпанији, Канади и Србији.

Наследница Јановића тренутно је на постдипломским студијама у Цириху, друга је завршила Факултет политичких наука, док су наследници „Моне” школовани у Београду.

Томислав Момировић завршио је Правни факултет, а Урош рачуноводство и ревизију на Економском факултету, који је, како наводи, изабрао вођен жељом да управља компанијом коју су основали његови родитељи.

Алекса Вучићевић завршио је хотелијерство и већ деценију помаже родитељима на усавршавају бренда „Премиер”, покренутог пре скоро три деценије.

Чоколада „Премиер” произведена у Земуну присутна је на тржиштима у Европи, стигла је и до Хонг Конга и Панаме, а неизоставни део је и бечког Музеја чоколаде, наводи млади Вучићевић.

Многи од младих српских бизнисмена студије су завршили у иностранству (Фото Пиксабеј)

Прелазак са генерације на генерацију изазов је у Србији, где је већина породичних компанија покренута деведесетих, каже за Танјуг Алекса Вучићевић, један неколико десетина „наследника” који данас у Србији као друга или ређе трећа генерација преузимају породичну компанију и одговорност, уместо да само уживају у плодовима рада родитеља.

„Пред свима нама велики је изазов, имајући у виду да породичне фирме у Европи и свету имају традицију пословања дугу и сто, двеста и више година. У поређењу са њима, по питању 'трансфера' са генерације на генерацију немамо много искуства”, рекао је Алекса Вучићевић, директор продаје и испитивања тржишта.

Он и сестра су, како каже, од малена имали свест о фирми, распусте су проводили радећи и спонтано је настао план да једног дана преузму „Премиер”, који је радио и робну марку за најстарију фабрику чоколаде у Источној Немачкој - „Халлорен”.

Према његовим речима, у послу има много изазова, због чега се запослени труде да прате трендове - имају 40 различитих облика и укуса пралина и 33 врсте ручно израђених белих, тамних и млечних чоколада са и без додатака.

„Извозили смо широм света од Канаде до Хонг Конга, Кине и Панаме, константно смо у Европи и трудимо се да подстакнемо сегмент извоза”, навео је Алекса и додао да у понуди имају и уникатне производе.

Додаје да је „Премиер” и лиферант српског двора, због чега имају и посебну линију „Краљевски укуси Србије”, која носи грб Карађорђевића.

Коментари8
aed5f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pogled sa brda
Tzv. srednji stalez, koji cini okosnicu privrede u svakoj drzavi, je nazalost nakon Drugog sv. rata u Srbiji bio gotovo unisten. Dugo godina je onemogucavana gotovo svaka ozbiljnija privatna inicijativa. Mene raduje svaki novi uspeh malih i srednjih preduzeca a takvih je kako zapazam svake godine sve vise. Sto ih vise bude tako ce rasti i zaposlenost a to ce opet uticati i na uslove rada i visine zarada. Sto se mene tice, "hiljadili se", kako to nas narod kaze.
Muradin Rebronja
Kao u Americi, zemlji biznisa i biznismena. Kada neka porodična firma preraste vlasnika, i počne da gubi novac, onda je jedini izlaz u profesionalnom i kompetentnom menadžmentu. Postoji jasan primer Ford fabrike automobila, kada je izvršen puč i smenjen njen senilni osnivač i vlasnik. Novi menadžment je lansirao jedan od najpopularnijih brendova, Ford Mustang. A apsolutno najbolji menadžment neguje Coca Cola kompanija. Kod njih je glavni menadžer uvek najbolji moguci. A on bira i svog naslednika
Muradin Rebronja
Pa, njegov unuk je bio na čelu puča. Da nije tako uradio pitanje je šta bi bilo sa Fordom? Inače, taj Ford je šurovao i divio se Hitleru, što mnogo govori o njemu. A svaka čast za mnoge poteze i inovacije. Uveo industrijsku liniju gde se traka krece a radnici stoje i svako svoj deo posla radi. Davao najbolje zarade... E, i osnivač McDonalds kompanije, Ray Crock, je prvi uveo industrijsku proizvodnju hamburgera i pomfrita. Doduše, sistem je otkupio od brace McDonalds, ali ga je razvio do neba.
артиљерац
Никаквог пуча у Форду није било.Хенри Форд се повукао,на његово место је дошао његов УНУК;Хенри Форд 2.И био CEO Ford Motor Company од 1945 до 1979 године.Наравно,да је он имао тим искусних менаџера око себе,давно је прошло време one man band,али је 34 године његова била последња.
Radovanka
Jezik nasih biznismena. "Ako se transakteri u sistemu ne budu hedžovali, pozicija njihovih kompanija biće veoma volativna kada se u punom kapacitetu primene prudencijalne mere - to je ki mesidž trodnevnog samita CFO-oova na Mokroj Gori uz napomenu da su CFO katalizatori za CEO-ve".
Неофеудализам
Пре само три деценије власници фабрика били су радници који су радили у њима (бар формално законски власништво средстава за рад је било друштвено не државно), а онда је наступио препород, 2 посто богатих биће још богатији а осталима шта са стола падне.
Persimista optimista
@ A.Semjonov, na žalost iste shvatili poentu Jože Mencinger: U Sloveniji je devedesetih godina bio izrazito negativan odnos prema samoupravljanju, mada sad ono postaje ponovo koliko-toliko relevantno. Treba znati da je bilo nastojanja da se i naša privatizacija delimično osloni na samoupravljanje. Taj model sam ja lično tada zagovarao zbog toga što je bilo potrebno naći vlasnike preduzeća, a najbolji vlasnici su bili oni koji su imali interes da sačuvaju preduzeće - to su bili radnici.
A.Semjonov
Polako molim vas! Vi bi ocigledno da restituisete neosamoupravne odnose gde su sredstva nad proizvodnjom bili u rukama radnika- fabrike se ne nose kuci, zemlja je pripadala seljacima- bez penzije, a novac- naravno samoupravnom geniju iz centralnog komiteta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља