недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.06.2020. у 21:00 Драгана Јокић-Стаменковић

Српски научници праве мапу кретања вируса корона

Три истраживања из Србије биће део великог светског испитивања које ће начинити „пасош заразе” и показати куда је путовала
„Разбијањем” гена долази се и до нових приступа лечењу (Фото Институт за молекуларну генетику)

Рад у највећој српској лабораторији за тестирање на ковид 19 и доказивање да је уз одличну екипу стручњака и пожртвована двадесетчетворочасовна испитивања могуће оборити границе у супротстављању непознатој болести само је почетак борбе са вирусом корона за главну координаторку „Ватреног ока” др Јелену Беговић. Недавном предајом лабораторије у руке микробиолога Клиничког центра Србије, директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду окренула се истраживачкој страни борбе против пошасти која већ пола године паралише свет. Удруженим снагама са стручњацима из бројних научних и здравствених установа, међу којима су и волонтери из „Ватреног ока”, запослени у институту којим она руководи сада учествују у три пројекта којима би требало да допринесу супротстављању вирусу корона.

Са првим истраживањем недавно су се пријавили на конкурс „Ковид” Министарства просвете, финансиран посредством Фонда за науку, док су друга два пројекта везана за друге, делом међународне научне фондове. Заједничко им је што ће сва открића бити уврштена у научне базе података које формира светска истраживачка заједница ради савладавања вируса корона.

– Рад у „Ватреном оку” је показао да можемо да обарамо немогуће границе, захваљујући ставу ког су се научници тамо држали да смо сви изузетни и имамо исти циљ. Нисмо се још опоравили од стресног посла у тој лабораторији, али идемо даље, не стајемо јер смо се преко ноћи суочили са изазовом који је показао да човек не влада природом и да су пред њим и најразвијенији друштвени системи, у ствари, немоћни. Желимо да дамо наш допринос светској науци како нас не би и будуће пандемије изненађивале на овај начин – каже Беговићева и додаје да до открића једино доводи сарадња са другим колегама, те да се њен институт, нарочито у последњој деценији, залаже за интердисциплинарност.

Поменуто прво истраживање односи се на формирање биобанки секвенцираних генома људи на више места у Србији и даће одговор на питање има ли везе генетика појединих чланова наше заједнице са отпорношћу на вирус корона. Резултати овог истраживања из Србије требало би да буду део великог светског испитивања на основу ког ће научници дати одговоре на питање зашто се вирус брже ширио у појединим земљама.

– Ово истраживање ће на глобалном нивоу рећи како се зараза ширила и куда је путовала по свету. Оно ће направити пасош новог вируса корона, захваљујући мутацијама које су се дешавале код њега. Прикупиће се веома много података о САРС-КоВ-2, утврдиће се да ли је неки подтип тог вируса више заразан од другог подтипа, која је терапија одговарајућа. Свака популација има своју специфичност и ми желимо да утврдимо да ли постоје неке посебности код грађана Србије везане за наше геноме, који типови особа су подложнији зарази. А то ће послужити глобалној научној заједници за анализу вируса корона и стварање скупова „великих података” – најављује др Беоговић и наглашава да живимо у ери геномике и да научници око ње верују да ће широк спектар клиничких слика оболелих од ковида 19 моћи да се објасни, између осталог, проучавањем генетике заражених појединаца.

У другом истраживању научни тим на челу са др Беговић покушаће да, секвенцирањем вируса корона, утврди које су се све његове варијанте налазиле у популацији.

Трећа истраживачка прича, у којој учествују под руководством Института за примену нуклеарне енергије, односи се на имунологију, а научници ће покушати да идентификују параметре у имунолошком систему човека који су битни за праћење тока, прогнозу и исход болести ковид 19. То ће, каже др Беговић, дати основу за развој нових стратегија у лечењу ове врсте вируса корона.

– Држимо се три основна принципа, од којих је први да нам је интердисциплинарност заједнички циљ и да нико из наше научне екипе није бољи или гори, већ да обједињеним знањем долазимо до закључка. Друго правило је да морамо користити најновије научне методологије и технологије. Последње је да будемо иновативни у читавом приступу изучавања болести, да гледамо широко ван наше експертизе и тимским радом одговоримо на ову и евентуалне будуће пандемије. Ова пандемија нам је показала да морамо да се фокусирамо на индивидуални генетички запис сваког човека, да секвенцирамо ДНК пацијената оболелих од вируса корона и тражимо разлике у геномима људи који су имали тешке симптоме и оних који су били асимптоматски. Још не знамо да ли је узрок различитих реакција заражених пацијената у једном или неколико гена код индивидуе, или је, што је вероватније, та прича много комплекснија и велики број гена твори клиничку слику пацијента – објашњава др Беговић спектар непознаница и питања пред којима се налазе наши научници.

Коментари6
47722
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko i Slavko
I dalje niko u svetu a ni kod nas da da informaciju porekla virusa ,osim francuskog nobelovca virusologa koji je javno rekao da je virus vestacki i od tada muk u meidjima na ovu temu.Zasto je virus pusten iz laboratorije ,sa kojim ciljem ,najnovija vest iz Kine da je u zamrznutim lososima uvezenim iz Eu novi virus pojavio u Pekingu
Dr. Sokrates
Informacija je data još u martu a tvrdnje francuskog nobelovca su demantovane naučno a i CIA je objavila da ne može nikako da potvrdi da je virus nastao u laboratoriji. Drugo je pitanje u šta Vi želite da verujete,
Desanka
Veliki pomor pčela u 1/3 pčelinjaka u Međimurju, na hiljade obolelih životinjica od kojih se pravi krzno na farmama u Danskoj, da li postoji veza korona-pčela, korona čovek,korona-životinje, da li je problem u vazduhu sagorevanje avionskog goriva, industrijsko gorivo, ovo treba sve ispitati.
Boro Andrić
Nije u Danskoj nego na farmi vidrica u Holandiji
Momcilo
Sta god da urade nije vazno, samo da tamo ne naprave novi centar zaraze. Do sada se to najvise desavalo bas tamo gde su ljudi odlazili da se od bolesture zastite (bolnice, klinike... i sl.)
dipl. agronom
Moj skromni predlog nauci i struci , je, da krenu sa intervjuima u super-marketima i trgovinskim lancima...Delatnosti ,koja je tzv. prvi udar dozivela , celih 15 dana bez ikakve zastite i nadzora Kriznog staba...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља