субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 22.06.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Да ли је ћутање насиље

Прекид комуникације који траје данима, па и недељама, није лепо, али ни агресивно понашање, већ вид емоционалне изнуде, који има за циљ да се однос настави, али по вољи особе која игнорише партнера
(Срђан Печеничић)

Када се након неког конфликта двоје који су у неком односу, вези или браку, једно од њих повуче, заћути и почне да игнорише оног другог, настаје веома непријатна и напета ситуација која може трајати данима и недељама. Уобичајено је да се онај који игнорише другог означава као пасивно-агресивна особа, то јест као агресор. Како се у нашим стручним круговима често агресивност погрешно изједначава с насилношћу, онда се и особа која игнорише доживљава као насилник.

Игнорисање друге особе с којом се остаје у односу свакако није лепо понашање и можемо га означити и детињастим, али не заслужује да се означи нити као агресивно, нити као насилно понашање. Оно је управо супротно од тога.

Кад се одрасли дуре

Агресивност долази од латинског ад градиор, што значи приступати, насртати, док особа која игнорише ради управо супротно. Појам пасивна-агресивност је сковао један амерички пуковник да би означио војнике који не одбијају наређења, али их зато извршавају споро, невољно, с очигледним отпором. Особа која игнорише није ни насилна. Иако се данас не разликује легитимна примена силе од насиља као нелегитимне и неправедне примене силе, и иако се данас насиље прешироко дефинише, особа која се повлачи из комуникације и почиње да игнорише не примењује никакву силу и нема основа да се означи као насилник. Управо супротно, некада се људи повлаче из свађе и прекидају комуникацију да би се самоконтролисали, да не би били насилни.

Упркос свему томе, игнорисање од стране партнера може снажно да боли. Повремено психотерапеути чују изјаве попут: Најгоре ми је када ме игнорише. Више бих волела да ме и удари, само да ме не игнорише.

Да бисмо боље разумели зашто одрасли игноришу друге особе с којима су у односу, треба да се вратимо у детињство када деца почињу да користе овај механизам који се тада зове дурење. Деца се дуре када оцењују да други, родитељ или друго дете, који би требало да их воли или да према њима има пријатељски однос, поступа према њима на начин који није фер. Реч је о субјективној процени детета која је често погрешна. Када дете процени да се други понаша на начин који је супротан од тога како дете замишља да би други требало да поступа, оно почиње да се дури: избегава поглед, не жели да разговара, одлази у собу да се само игра и слично. То може бити ситуација у којој дете нешто жели, а други то одбија. Како мала деца не разликују себе од својих жеља, она тумаче одбијање жеље као да их други одбацује, то јест не воли. Она тада заузимају позицију: Ако ти не волиш мене, не волим ни ја тебе.

Дете које се дури према родитељу је зависно од тог родитеља и оно не може да напусти тај однос. Оно што жели јесте да се однос настави, али да родитељ промени понашање након што увиди колико је дете увређено његовим понашањем.

Према теорији трансакционе анализе, сваки човек, без обзира на своју старост, носи у себи своје дечје Ја. Управо то унутрашње дете одраслог човека чини исто што и мало дете: дури се и жели да други промени своје понашање. Оно што разликује мало дете од одраслог је што су деца у позицији зависности од родитеља или старатеља, док одрасли нису зависни, тако да имају могућност да изађу из незадовољавајућег односа, везе или брака. Међутим, то њима није циљ. Они желе, као и мала деца, да се однос настави, али на начин који је њима по вољи.

Зато је игнорисање партнера с којим се остаје у односу једна врста емоционалног изнуђивања. Особа која игнорише жели да се партнер осети лоше исто као што се и она осећа лоше и да се уплаши да ће бити напуштен, осети кривим, осети сажаљење и да промени понашање које је и довело до конфликта и игнорисања.

Игнорисање детета је злостављање

Када родитељ игнорише дете, то је за дете најтежа казна. Он тада поручује детету да је толико лоше и безвредно да не само да не заслужује родитељску љубав, него не заслужује ни да му се призна да постоји. Зато је игнорисање детета један од тежих облика злостављања.

Одрасли, емотивно зрели људи се не игноришу, они разговарају. Ако један почне да игнорише, други треба да се понаша нормално и да га пусти да се „охлади”. Најгоре је када једно дечје Ја почне да се дури, а дечје Ја игнорисане особе се осети одбаченим. Увод у насилну сцену почиње мишљу: Ма кога ћеш ти да игноришеш! 

Коментари10
0be43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rezultat besmislene komunikacije
Čemu komunikacija koja ne vodi napretku? Nekad je prekid debelo upozorenje pred konačni prekid. Ako druga strana ne menja ponašanje, čemu prazne reči.
Tatjana Spasojević
Drago mi je da sam pronašla ovaj tekst. Godinama se zalažem za ovakav stav. I moja majka, veoma požrtvovana i brižna, često se ljutila na mene i danima nije progovarala sa mnom. Najčešće zbog nekih sitnica. Toliko puta sam u tim situacijama pomislila kako bih više volila da dobijem batine i da se agonija završi. U tim situacijama znala sam da mi neće oprostiti šta god da uradim i plašila sam se i da joj priđem.
Maja
Ovim tekstom je pokriven jedan dio uzroka zbog kojih može doći do ignorisanja - i to isključivo onda kada neko želi da ostane u odnosu, a ignorisanje dođe kao način da druga osoba shvati da je nešto uradila pogrešno. Međutim, kada neko više ne vidi način da nekome objasni da ne želi ništa da ima s njim, a druga osoba uporno pokušava zadržati odnos, ignorisanje dobija svrhu utvrđivanja granice - davanje do znanja da više ne postoji odnos. Meni to nije nasilno, niti je iznuda, varam li se?
Olivera
Iako je moja majka, sada sedamdesetdvogodišnja žena, bila požrtvovana, brižna i neko na koga se moglo osloniti, pravila je roditeljske greške. Bilo je dana i nedelja kada me je ignorisala, ili mi upućivala poglede prekora i prezira. Možda su tada manje boleli od šamara, ali su ostavili mnogo gore posledice. Koliko god danas pokušavala da sebe prihvatim sa manama i da, kada zatreba sebe razumem, opravdam i sl. nisam u stanju. Ja sam svoj strogi kritički roditelj, internalizovan u detinjstvu.
Slavica
Istina...ja sam zbog cutanja i durenja izgubila osobu koju volim....cekam...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља