Као мањинска регионална странка, а током ове кампање обележићемо 26 година постојања, увек смо се залагали и залажемо се за одржив концепт регионализације и децентрализације власти, који би био у интересу свих грађана јер би тако били више укључени у одлучивање, каже Балинт Пастор, потпредседник Савеза војвођанских Мађара и први на изборној листи за републичке изборе.

Залажете се за функционалну децентрализацију Србије, шта она подразумева?

Функционална децентрализација подразумева, с једне стране, веће приходе локалним самоуправама, а с друге, промену положаја АП Војводине у смислу повећања надлежности, што би регулисао закон. Доношење тог закона је обавеза из Устава, коју ниједна влада од 2006. године, кад је донет, није испунила. Такође, мада то не изгледа на нивоу државе као велико питање, сматрамо да ни месне заједнице нису добро регулисане, иако је у претходном периоду направљен помак. Оне би требало да буду јединствено регулисане тако да се грађани више питају, да доносе неке одлуке, то је начело супсидијарности.

Одувек сте за евроинтеграције, кад кажете да сте за ефикасније усклађивање с корпусом европских правних тековина, на шта мислите?

Ово је изборни програм за наредне четири године, а у том периоду треба практично да стигнемо до краја хармонизације и то зависи само од нас. На пример, велики део прописа односи се на заштиту животне средине и одрживог развоја, а ми смо ту у страшном заостатку, то није критика никоме, већ чињеница. Екологију сам издвојио као област где треба много радити, али има још доста ствари које треба урадити и у другим областима.

Део сте владајуће коалиције, али сте у парламенту више пута апеловали на власт да буду кажњени прекршиоци правила понашања током ванредног стања, шта је разлог за апеле?

Мере су биле изузетно тешке, али ми сматрамо и да су биле неопходне и огромна већина грађана их је поштовала. Међутим, део грађана, за шта постоје докази, није их поштовао. Сматрамо да је важно због свих оних грађана који су су се придржавали мера, упркос Васкрсу, Ускрсу, Ђурђевдану, да они који су се понашали као да су изнад закона, морају бити кажњени. Уколико прођу некажњено, порука би била да нису сви једнаки пред законом, а није тако.

Више пута сте у парламенту тражили од власти да интервенише због проблема с мигрантима, зар није нормално да власт сама види проблем у некој средини, а грађани су се жалили и у Шиду и у Бујановцу?

Проблем постоји у многим срединама у Србији, изузетно сам срећан што је војска послата у Шид јер је то, нажалост, било неопходно. Србија није проузроковала, нити може да реши проблем миграната, али безбедност наших грађана мора да буде на првом месту. Од 2015. године говорио сам о томе у скупштини, наводећи конкретне примере из околине Суботице, западне Бачке, северног Баната, где су илегални мигранти упадали и обијали куће, то се не може толерисати, безбедност наших грађана је најважнија, зато сам апеловао на владу, то ћемо чинити и убудуће. Питање миграната је круцијално, мислим да смо једини који се тиме баве на разуман начин јер има оних који том питању прилазе популистички, док га други у потпуности негирају као проблем.

Пољопривреда је за вас изузетно важна, ту су посланици СВМ-а били врло активни, шта бисте побољшали?

У коалиционом споразуму са СНС-ом доста тога се односило на пољопривреду, огромну већину смо реализовали, као што је, на пример, забрана и ограничавање продаје земљишта страним физичким лицима, али остало је нерешено једно крупно питање – пензијско-инвалидски доприноси пољопривредника. Оно се решава, а суштина је у томе што сви пољопривредници, без обзира на то да ли имају пола или 150 хектара плаћају исти износ доприноса. То није у складу с принципом правичности...

Где или шта кочи?

У прошлом мандату направљен је велики искорак у виду формирања интерресорне радне групе, састављене од представника пет министарстава, а укључени су и ММФ и Светска банка, надам се да су створени услови да се на почетку следећег мандата то дефинитивно реши. А, где кочи? Сви на ово гледају као на велике приходе републике Србије. Истина је да се они не остварују, зато што људи не могу да плате, на пример, 90.000 доприноса, а располажу са два хектара земље. Уколико се то регулише на правичан начин, већи број пољопривредника ће моћи да плаћа, а држава ће пројектоване приходе остваривати у већој мери.