четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.06.2020. у 18:00 Владимир Вулетић

Флојд и Америка

Бес демонстраната изазивала је чињеница да поредак није обезбедио оно што се подразумева и што је обећано, а то је слободаМасовне нереде и протесте у САД покренуо је видео-снимак који у сваком човеку буди исконски осећај горчине и револта против нељудскости. Тај снимак могао би постати лакмус за расизам. Они који не осете горчину гледајући ту врсту садизма, или су у животу прошли и видели свашта, или су расисти који Флојда доживљавају као ниже биће чија патња не буди емпатију.

Упркос покушајима да се протести припишу организованом и дуго планираном сценарију да се у изборној години дестабилизује Трамп, и мада не треба сумњати да је накнадно било покушаја да се они преусмере ка том циљу, реч је о једном у низу догађаја који имају све карактеристике постмодерних протеста. Укратко, овај протест није усмерен против Трампа или његове владе, већ против политичког поретка као таквог. Бес демонстраната изазивала је чињеница да поредак није обезбедио оно што се подразумева и што је обећано, а то је слобода. Треба имати у виду да, посебно у западним земљама и посебно у САД, слобода пре него једнакост или братство, представља основ легитимације. Друга битна одлика је што је овај протест самоникао, без јасне организационе структуре и вођства. Некада је важило правило да организација и кадрови решавају све, а постмодерним протестима управо недостају обе ове димензије. Њихови учесници, које чине углавном млади припадници средње класе, али им се могу придружити и сви остали – посебно делови „лумпенпролетаријата”, мобилишу се путем друштвених мрежа и мобилних апликација. Најзад, овакви протести немају јасне политичке циљеве, па је у том смислу и њихово трајање неорочено. Као што ненадано и нагло експлодирају, на исти начин спласну и нестану.

У том смислу овај протест, колико год био масован, није могао да угрози САД, али је могао да доведе у питање представу о снази те државе у очима домаће и светске јавности. Међутим, управо пред том претњом показало се колико је тамошња политичка елита солидарна, без обзира на то којој партији припада. Пре него да овај догађај искористе за међусобне оптужбе, републиканци и демократе су заједнички деловали у правцу очувања поретка. Мада уз почетно несналажење и колебање и на крају помало неспретно, Трамп је позвао да се Флојдова жртва угради у темеље јединства нације у борби против расизма, а демократски конгресмени су клечањем у част Флојду учинили исто то. Америка је тиме показала како велике нације озбиљне кризе преусмеравају у победе и како се уздрмани поредак може ојачати. Томе је додатно допринела и чињеница да су се протести против расизма, више ли мање симболично, проширили и на друге земље.

Дубоки корени расизма, који је својевремено допринео економском јачању САД, политички су пресечени пре 150 година, исходом грађанског рата. Међутим, дух расизма није нестао, а његови изданци се и данас појављују и прете јединству нације. Америка ће пребродити ову кризу, можда ће из ње изаћи и политички јача, али расизам ће бити искорењен тек када Афроамериканци у деоби привилегија, али и ризика, буду учествовали сразмерно својој невеликој бројности. Флојдова насилна смрт само је врх ледног брега. Стварни проблем са расизмом у САД, као и било где у свету, јесте несразмера у животним шансама припадника различитих етничких група. Сада се то показало у броју инфицираних и умрлих и несразмерном уделу Афроамериканаца који трпе економске последице пандемије.

Код нас овим поводом није било протеста, вероватно зашто што је, према неким међународним истраживањима, Србија земља с најнижим степеном расних предрасуда у Европи. То свакако служи на част грађанима Србије, али боја коже није једини основ за успостављање социјалне дистанце. Истраживања су пре десетак година показала да је почетком овог века, као последица распада земље и ратних сукоба, постојао тренд пораста етничке дистанце према народима из окружења. ИДН тренутно спроводи слично истраживање, па ће ускоро бити познато да ли су ти трендови настављени.

Случај „Флојд” упозорава да, уколико се социјална дистанца према било којој групи уврежи, то може изазвати инциденте који покрећу потресе способне да поткопају темеље поретка у било којој земљи. Из тог разлога посебно треба бити опрезан у погледу пораста социјалне дистанце према мигрантима, коју подстичу поједине политичке групе. Никада не треба изгубити из вида да јединство нације више подрива одсуство консензуса око питања односа према мањинама, посебно мигрантима, и њиховим људским правима и слободама, него што те етничке, верске или економске групе могу на било који начин да угрозе већинску нацију.

Истина, показало се, чак и у случају покушаја очувања социјалистичког поретка, да подстицање нетрпељивости према другима може краткорочно ојачати поредак или бар позиције привилегованих група. Када су средином осамдесетих година прошлог века социјална једнакост и економски просперитет доведени у питање, републичке елите су покушале да се самоочувају подстицањем популизма („антибирократска” револуција у Србији) и национализма у другим републикама. Међутим, чак и данас, дуже од три деценије, из рана које су у том покушају направљене капље крв која отежава друштвену консолидацију у свим новонасталим државама.

Професор на Филозофском факултету у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари20
b99a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маторац
Аутор каже: "Бес демонстраната изазивала је чињеница да поредак није обезбедио оно што се подразумева и што је обећано, а то је слобода." Шта је слобода? Постоји ли једнозначно објашњење које је сима прихватљиво? Ограничење слободе је у неким сегментима живота оно што омогућава да тај сегмент уопште функционише. Најпростији пример за то је саобраћај. Не може да вози како ко хоће. Вози се само десном (или само левом страном), стаје се на црвено и креће на зелено, вози прописаном брзином...
tja
Sta je sloboda? Najsladje pitanje koje su robovlasnici i trgovci robova voleli da se prvo odgovori pre nego sto daju slobodu robovima. To bi se desilo za jedno 3-4 hiljade godina.
zdrav razum
Ako ima nesto sto svaki ziv covek veruje da ima to je zdrav razum. Neki su toliko zdravorazumni da sve sto kazu moraju da zavrse frazom "pametnom dosta". Hoce da kazu: ako mislis kao ja onda si pametan. Ako ne, onda si idiot.
Neko
Nekako!!!!!!! I posle 2000 hiljade godina ista tema, vladari, robovi, druga boja kože, itd. isl. Pa jel moguće da je sapijensa sapijensa toliki mazohista, ili jednostavno nema izlaz iz ove kože...
Bojsa
"Србија земља с најнижим степеном расних предрасуда у Европи." Ovo je relativno, jer drugih rasa i nema integrisanih u Srbiji, ni priblizno tome kao u Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, kao velikim kolonijalnim silama. Nemojmo mesati rasu sa etnickom pripadnoscu u okviru bele ili drugih rasa. Ovde se radi o sukobu bele i crne rase, jer je crna rasa bila dovedena iz Afrike i koriscena kao roblje, tako da je tako i upisana duboko u gene potomaka oceva Americke nacije.
tja
Rasista ima svuda. Ako ih nema u svojoj zemlji oni navijaju za rasiste u Americi. Citajte donje komentare.
Sjajajan tekst prof. Vuletića
Sjajan tekst profesora Vuletića. Amerika ima problema i uvijek ih je imala, ali Amerikanci su uvijek otvoreno, slobodno i bez kompleksa o njima govorili (i onda ih riješavali) za razliku od mnogih drugih društava koji probleme guraju pod tepih, a na lice stavljaju masku. To je protestanstki mentalitet koji ne boluje od patetike i mitologizacije već probleme riješava jedan po jedan, više manje staloženo, pedantno i uporno.
Bojsa
Ko je ziveo i radio u Americi, zna dobro da je ovo najmanja demokratija u svetu, sa dve partije koje vode jednu dugu politiku ove drzave. Ne postoji drustvo koje je bolesnije, ali je naucilo da to ne pokazuje, do granice tragikomike. Ne postoji drustvo sa toliko problema duboko utemeljenih u porodici, poslu, sportu, politici, a jedino sto ih odrzava je stalni godisnji upliv stotina hiljada doseljenika, jer to donosi delic ravnoteze i zdravog razuma u ovo drustvo...
EvGenije
"To je protestanstki mentalitet koji ne boluje od patetike i mitologizacije već probleme riješava jedan po jedan, više manje staloženo, pedantno i uporno". Hm, da, rešavaju "probleme" do potpunog istrebljenja, a ako kojim slučajem nešto "problema" i preživi šušnu ih u rezervate. Kad "probleme" svedu na statističku grešku, onda im se počnu izvinjavati i kao priznavati grešku. Licemerje na kub.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља