четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 08.06.2020. у 11:54 Бранко Пејовић

Шајкаче и шапке поново шије најстарији занатлија

(Фото С. Јовичић)

Ужице – Хиљаде народних капа шајкача и ђенералских шапки, које се на многим српским главама носе, направио је у дугој радној каријери најстарији ужички занатлија Ђорђе Јокић (85). И није се уморио ни посустао – ево га ових дана поново у својој радњи у занатском насељу Царина, за својом дуговечном шиваћом машином „пфаф”, након што га је пандемија безмало три месеца држала у кући.

– Нисам навикао да доконишем, боље ми је кад радим. Али прописе поштујем. Седео сам тако код куће, а муштерија зове, има ли капа, пита. Биће кад прође корона, одговарам. Радњу сам ових дана отворио, снаге за рад још мало има, а понеко и сврати да купи шајкачу, шапку, шубару. Ту сам и ако затраже да сашијем чакшире, народну ношњу, и то радим – прича мајстор Ђорђе за свој омиљени лист „Политику”, чији ниједан број не пропушта безмало седам деценија.

Шајкаче су, каже, најтраженије.

– Још их купују старији људи са села. Понеко и од младих, да покаже какву капу су му преци носили. Нисам се надао, али стигоше далеко моје шајкаче, све до Аустралије и Русије, с нашим људима путују у бели свет – вели доајен ужичког занатства, који шајкаче кроји и шије од војничког кангара сивомаслинасте или тамнотегет боје. Особена мајсторија му је израда мале сувенир шајкаче, десет пута мање од стандардне, да се носи као привезак. Прави је и сада, мада није лако око ње савијати старачке прсте.

Догодине ће бити тачно седам деценија како је положио испит за калфу и сашио први сако. Једно време потом радио је у кројачкој задрузи, а онда завршио економску школу и запослио се као службеник, тако радећи стекао пензију. С тим што у слободно време од шивења није одустајао (шио је одела, сакое, мантиле, капуте). Старији Ужичани знају да је Ђорђе у младости радио и у Паризу: узео би цео годишњи одмор и још месец дана неплаћеног па одлазио у Град светлости и шио конфекцију у радионицама, некад и по 15 сати дневно. Тако је деценију и по у Паризу користио своје годишње одморе.

Откада је у пензији, Ђорђе иде по вашарима, сајмовима, саборима и продаје народне капе које шије. Каже да шајкаче најбоље иду у Гучи, на Равној гори, у Београду...

– Чујем да ће у августу ипак бити одржан сабор у Гучи, па ћу опет тамо отићи и капе продавати. Традицију настављам јер сам на том сабору присутан још од 1962. године. Редовно сам и у златиборском селу Мачкату на „Пршутијади”, две деценије ту капе продајем, од оснивања смотре. Не предајем се, позне године се уз рад лакше носе...

Коментари1
9d5f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ганимед
Ама свака част Ђорђу! Али Добривоје Ђорђевић Шнајца из Горње Трешњевице код Аранђеловца је јачи! Он има 87 година. Бави се шнајдерским занатом од малих ногу. Био чувен надалеко и нашироко. Радио целог живота као црв, ноћу шио, дању орао, копао... Оперисао дебело црево, има уграђен пејсмејкер... Сад вози трактор, гаји 12 крава у штали, 15.-ак оваца, пар свиња, кокошке... Сеје пшеницу, кукуруз, гаји башту. Све сам. Остао сам кад му је син умро 2018. године. Пошаљите некога, преклињем вас.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља