понедељак, 06.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.06.2020. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: НИКИТА МИЛИВОЈЕВИЋ, редитељ

Све је данас копија: храна, осећања, уметност

Јонеско ће сасвим сигурно још дуго бити „актуелан” писац, али како ствари стоје његов апсурд постаје све више „реалистички” у односу на нашу стварност
(Фото: Јелена Ивановић)

Редитељ Никита Миливојевић и ово лето провешће радно. Већ наредних дана кани се да почне пробе представе „Зелена чоја Монтенегра” по делу Моме Капора, односно „дефицитарну причу у нашим временима: о помирењима и људовањима” у драматизацији Стевана Копиривице. У амбијенталном простору у Будви премијера представе „Зелена чоја Монтенегра” најављена је за 30. јул, у копродукцији Београдског драмског позоришта, Градског позоришта из Подгорице и Града театра.

– Одувек сам посебно волео приче у којима постоји мешање времена, простора, стварног и нестварног, где је све на нејасној граници када престаје стварност, а почиње фикција, јер се толико прожимају да их је понекад немогуће разликовати. У позоришту је то увек било нешто врло инспиративно за мене. „Зелена чоја Монтенегра” је управо једна од таквих прича. Стеван Копривица је направио одличну драматизацију тако да ми Цетиње, где се одиграва радња романа, делује помало као „Казабланка” из чувеног филма, пуно је необичних, занимљивих ликова, невероватних догађаја, љубави, интриге, политике, страсти, пријатељства. Све то заједно је, чини ми се, више него довољно за узбудљиву представу.

Ванредно стање зауставило је ваш рад на представи „Носорог по делу Ежена Јонеска у Новосадском позоришту. Да ли је можда живот постао апсурднији од Јонеска?

Живот је већ одавно апсурднији од Јонеска, довољно је да мало пажљивије погледамо око себе или отворимо било које дневне новине и да се одмах уверимо у то. Јонеско ће сасвим сигурно још дуго бити „актуелан” писац, али како ствари стоје његов апсурд  као да полако мења жанр, постаје све више „реалистички” у односу на властиту стварност. У „Носорогу” сe лако може препознати део те наше стварности, али је запањујуће колико један мање познати његов комад, „Масакрарије”, оставља утисак као да је директно инспирисан актуелним догађајима последњих месеци.

Током протеклог времена изолације завршавали сте ауторски пројекат „Последњи сан Вилијaма Шексшира, који радите за театар Оребро у Шведској. Какав то Шекспиров сан сањате?

Шекспирови комади нас често подсећају на варљиву несталност свега око нас, у шта смо по ко зна који пут могли да се уверимо и у ова последња два-три месеца, тако да и снови у његовим комадима имају посебно занимљиву улогу. Понекад откривају тајне из прошлости, носе предосећај будућности, понекад служе само да створе комичну забуну, имају еротске конотације, доводе до трансформације карактера. Представа ће бити једно имагинарно путовање кроз Шекспиров свет снова, спојиће различите ликове, сцене, текстове у један могући „сан”. Какав ће он бити на крају, то још увек не знам. Видећемо.

У тренуцима корона” предаха орезивали сте и винову лозу у свом винограду на Фрушкој гори. Какав је спој Шекспира и вина?

Прављење вина може да буде узбудљиво као и прављење представе, мада како време пролази примећујем да се више обрадујем када ми неко похвали вино, него представу. Мене је виноград последњих година научио разним стварима, пре свега стрпљењу, томе да морамо да поштујемо ритам природе. Стално покушавамо на разне начине да убрзамо природу, и онда имамо ово што имамо, све недовршено, збрзано, површно. Живот нам личи на кинеску продавницу, све је копија: храна, осећања, уметност. У свему томе Шекспир је изгледа као вино: што је старији све је бољи.

Ваша драматизација романа Травничка хроника” Иве Андрића  оцењена је као једна од најбољих представа у протеклој сезони. Иако је за многе била фаворит. није се нашла у селекцији овогодишњег Стеријиног позорја?

Верујте ми да то уопште није изнанађење, сви знамо шта је разлог томе. Ја ћу за Стеријино позорје очигледно још дуго времена бити рersona non grata. На првим пробама смо се чак помало и шалили на ту тему, јер смо унапред знали  да за нас неће бити места на листи селектора. После толико година у позоришту много тога знате унапред. Код нас је та врста малих, личних „освета” нешто уобичајено,  на то морате у старту да рачунате. Као када купите нова кола, знате да ће се сигурно наћи неко да вам запара оштрим предметом преко врата, тако да нема разлога да се изненадите када се то деси. Најбољи одговор на све то је у нашој представи, Андрић каже: „Да би се некуд стигло и нешто постигло, потребно је у нас много. Као и свуда у свету, можда и више. Пре свега треба проћи, по дубокој тами, кроз блатњаво село и чопор невезаних паса у њему. Па после тога, ако шта остане од тебе, сачекати јутро, појавити се тамо негде међу људима, испаваним, орним за борбу и разговор, и бити такав какви су и они и, по могућности, јачи и бољи од њих.”

Шекспир фестивал у знаку комедије

Да ли сте дефинисали слику овогодишњег Шекспир фестивала у Чортановцима? Какви су вам планови, а какве биле амбиције?

Шекспир фестивал је био спреман за почетак када је кренула сва ова несрећа са вирусом. Оно што смо планирали за ову годину у договору са трупама успели смо да пребацимо за наредни фестивал, 2021. Због немогућности путовања страних трупа овогодишњи фестивал биће у знаку домаћих представа, рађених наравно по делима Шекспира. И то ће бити углавном комедије. Намера нам је да на Шекспир фестивалу ове године пре свега вратимо осмех људима у гледалишту . Иначе као и други фестивали, датум почетка морали смо да померимо, тако да ћемо га одржати од 20. до 24. августа.

Коментари3
fbb40
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav Mirković
Zuko Džumhur je zajedno sa Kaporom pisao ovu knjigu. Zaboravili ste da to napišete. Mislim da je Kapor poslije Zukove smrti sam završio knjigu. Davno sam je pročitao u jednom dahu. Vrijeme viteštva je odavno iza nas.
Stana Ruzic
Divan intervju i još bolji plemeniti Nikita! U vezi sa vinogradom kojeg poseduje dotični umetnik: trebalo bi što više sveta da se posveti vinovoj lozi i pčelarstvu! Mnogo bi više razumeli, znali, vredeli i postigli. Inače, sve će više biti loših “kopija” i “kineskih prodavnica”.
Francesco
Tako je, vratiti državi društvene stanove otkupljene za 100 DM i pravac dedina šeperuša, livada i zaparloženi voćnjak. Blebeće se o nekoj tradiciji, a od motike i njive svi beže, svi bi da izigravaju nobles.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља