понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.06.2020. у 19:00 Д. Алексић – Д. Мучибабић

Пошта у Савској биће обновљена, али не изворно

Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички није могуће вратити првобитан изглед згради јер је објекат изгубио оригиналну структуру. – Обноваједног од међуратних украса Савске и Савског трга сигурно неће почети ове године
(Фото Музеј железнице)

Годинама се најављивалa и одлагалa, али како се чини, коначно је на дневни ред града дошла и обнова Поште у Савској која се налази тик уз зграду старе Главне железничке станице. За објекат који је подигнут између два светска рата на основу пројекта српског архитекте Момира Коруновића следеће године највероватније ће бити расписан архитектонски конкурс. Његови учесници имаће задатак да обликују то здање тако да врате елементе аутентичне фасаде. То је јуче за наш лист најавио Марко Стојчић, главни градски урбаниста, који засад искључује могућност да дело архитекте Момира Коруновића буде у потпуности обновљено у изворном облику, како су то он и други градски званичници у неколико наврата до сада најављивали.

– Анализираћемо архивски пројекат тог објекта који је у односу на првобитно стање драстично измењен не само када је реч о фасади него и о димензијама зграде. Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе сматрају да технички то није могуће извести јер је уграда изгубила своју оригиналну структуру и питање је има ли смисла обнављати је на тај начин и да ли би то било финансијски оправдано – наглашава Стојчић.

Ово би требало да значи да ће у воду највероватније пасти и дугогодишње наде љубитеља међуратног духа града и архитектуре тог доба да ће Београд после више деценија, попут многих европских градова, вратити изворни изглед једном међуратном здању.

А само пре непуних годину дана, у граду су били изричити да ће, када зграда Поште буде била продата, од будућег инвеститора захтевати да врати не делимично, већ потпуно аутентичну фасаду овом здању.

Пошти Србије зграда у Савској која је подигнута између два светска рата, како су прошлог септембра указивали градски оци, није више потребна и како је држава њен власник она ће је и продати.

– Град неће издати дозволу за обнову уколико будући власник не врати некадашњу фасаду. Наш услов ће бити да се обнови здање тако да добије аутентичну фасаду. Зграда ће променити намену и можда у њој буде хотел – навео је тада за наш лист Горан Весић, заменик градоначелника.

Пошта је подигнута двадесетих година прошлог века и за њу добар део стручне јавности сматра да је била Коруновићево најбоље архитектонско дело. Оштећена је у Другом светском рату, али да је било добре воље у послератно доба могла је да се реконструише и врати у изворно стање. Зграда јесте обновљена, али послератно доба уместо да поврати њену првобитну лепоту докрајчило ју је. У току те реконструкције поскидани су сви фасадни украси и орнаментика, зграда је огољена, па од некада једног од најрепрезентативнијих објеката у Савском амфитеатру деценијама имамо само костур и неугледну фасаду у соцреалистичком маниру.

Да ће овој згради која је после Другог светског рата реконструисана до непрепознатљивости, бити враћен некадашњи изглед најављивано је претходних година више пута у сусрет обнови Савског трга. Неко време завладало је затишје, па се чинило да се одустало од ове идеје. На срећу није, али после последње најаве надлежних велика је дилема колико ће након реконстукције фасада Поште личити на некадашњу.

Још једном се отвара и питање зашто се надлежни завод одлучује да старе престоничке зграде буду делимично реконструисане, а не у потпуности према изворном изгледу. Тако, на пример, претходних година Београдској задрузи у току реконструкције нису враћене две куполе које је некада имала, нити су Главној железничкој станици у току актуелне рекострукције враћене куле у правцу Карађорђеве. За све то, као и за Пошту у Савској, постоје архивске фотографије, које чак и лаици годинама приказују на форумима, а врло вероватно и детаљна архивска документација.

Лоша судбина здања српског Гаудија

Нешто више среће од Поште у Савској имало је неколико других зграда урађених према Коруновићевој замисли, архитекте познатог и као српски Гауди. Међу њима су зграда Министарства пошта (данас Музеј ПТТ), Црква Свете Петке, зграда Соколског дома „Матица” (Стари ДИФ), Сеизмолошки завод на Ташмајдану, Црква Свете Петке, Црква Светог Лазара на Булбулдеру и Црква Покрова Пресвете Богородице у Кајмакчаланској.

Ипак, црњу судбину од судбине Поште доживело је друго Коруновићево дело – зграда дворског Маршалата, потковичасто здање које се налазило између Старог и Новог двора. Ова раскошна зграда, због визија градских урбаниста половином прошлог века, сравњена је са земљом, иако је преживела Други светски рат.

Београђани који годинама на форумима иницирају обнову најважнијих предратних здања, са правом се питају шта кочи надлежне да их изворно реконструишу, ако се зна да су европски градови, који су знатно били оштећенији од наше престонице, то учинили одавно. Међу зградама чије враћање на мапу града се иницира, осим изворне Поште су и Викторовићева апотека на Теразијама (прва зграда уз хотел „Москва”), поменути Маршалат, ограде око дворског комплекса и куполе Старог двора, елементи међуратних Теразија, Мост краља Александра, Народна библиотека на Косанчићевом венцу...

Коментари22
4edc7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Minja
Kad pogledate ovu fotku Železničke stanice i stare pošte i uopšte taj trg onda shvatite kako je nekad građeno sa idejom sklada i po meri ljudi. A sada, i da se obnovi stari izgled pošte, u šta sumnjam, više to nije ista vizura. Jer u pozadini su se nad lepim zdanjem stare stanice sada nadvili oni monstrumi od zgrada Bgd na vodi. I u tome je problem. Ovo što se sad gradi je bez osećaja za stil, za okolinu, funkcionalnost, itd. Sve je podređeno investitorima koji nemaju veze sa duhom našeg grada.
Београђанин
Одличан текст и јасно се види да је Београд, нажалост, више унакажен од стране комунистичких архитеката, него од бомби за време рата. Не схватам зашто не могу вратити првобитно стање? Нека огуле и смање параметре зграде ако им ови сада не одговарају. Ако је питање пара онда боље да се сачека мало да дођу боља времена него да се овако половично одради посао.
Dejan
@Komunist: Ako komunisti NISU tu, zasto arhive komunistickih sluzbi i dalje JESU zakljucane i to potpuno nezakonito ? Usput, ako je nesto postignuto besplatnom radnom snagom ( radna akcija) cija je to zasluga? Naroda ili Kim Dzon Una ?
Komunist
Dobro, komunisti nisu tu vec 30 godina. Sto niste za tih 30 godina Beograd vratili u '38. recimo ? Evo mi komunisti da vladamo uslisili bi vam zelje, i kroz 100 radnih akcija sve bi se zavrsilo za kratko vreme...
Nebojša Vuković
Prosto, srušiti i napraviti novu šo starim projektima. I nju i zgradu mup-a u Savskoj. Ne postoje ružniji objekti u gradu.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У томе и јесте проблем: НЕ ПОСТОЈЕ пројекти! По наредби комунистичког министра привреде ФНРЈ, друга Бориса Кидрича, архива Министарства грађевина Краљевине Југославије (а самим тим и Краљевине Србије), која је преживела разна бомбардовања, је уништена после рата, тако да се о изгледу старих грађевина можемо "обавестити" само путем фотографија или неке приватне архиве. Када је у згради Дома Народне скупштине обнављан мобилијар, коришћене су приватне скице Николаја Краснова. Рачунајте на нас!
Сивошевић
југодлавени владају Београдом већ стотину лета. .њих Момир Коруновић романтичарски Србин не занима, само им смета.. ал нпр зграда Прогреса (прогрес!!!!) у Кнеза Михајла им је трајно културно добро...
Nekako bi nešto-što se može?
Tako je to kod nas. Prvo se sve ustalasa,obećanjem -X ?! Potom se vidi da se to X- ne može ispuniti. Sledeći korak je "Daj šta daš " ili " Ne,nema ništa od toga " . Npr ; Obećana upotrebljivost( prava funkcija ) istorijskog mosta kod Železničke stanice -na drugom mestu.Talambasi ... "imaćemo i Novi i Stari most !"Zaključci: 1.Nema mesta za stari ("most učit. Zarića ")Preskup je za rezanje i premeštanje. 2. Imaćemo novi a stari ide"NA TRAVU "-IZVAN SVOJE FUNKCIJE?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља