понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.06.2020. у 22:00 Миленија Симић-Миладиновић

Упис првака заказан онлајн, а отказан телефоном

Да ли је правно утемељено отказивање већ заказаних термина преко портала „Е-управа”
Право је родитеља првака да упишу дете у школу најближу месту становања (Фото М. Симић Миладиновић)

Може ли управа основне школе телефонским позивом да откаже електронски заказано тестирање и упис првака? Директори осмолетки који се строго придржавају закона тврде да не може. Пракса показује да ипак − може. Ових дана томе су сведоци родитељи будућих првака у Новом Београду, у највећој мери породице из „Белвила” и оближњих насеља. Искористили су услугу „е-управе”, заказали термин, не могу да закажу други у некој другој школи, а из осмолетке „Ратко Митровић”, коју су одабрали уочи уписа детета у први разред, инсистирају да родитељи будућег првака ипак не доводе на тестирање. Образложење је да се за упис електронским путем пријавило више деце него што школа званично може да прими, јер иако има простора нема довољно кадра. Утисак родитеља је да им се оспорава право да упишу децу у школу која им је најближа, коју им је на државном порталу било дозвољено да изаберу иако јој територијално не припадају.

− Ако није извесно колико првака може да се упише, зашто нам је заказан термин који по новим правилима значи тестирање и упис. О заказивању постоји писан траг. Термини су отказивани усмено, телефоном. Инспекција каже да је то у реду ако је позив са службеног броја. А ми, ваљда, треба да знамо да ли смо позивани са приватног или службеног. Тражили смо од школе писану потврду да су они отказали уредно онлајн уговорен термин, али нико ту потврду није добио − објашњава нам један тата првака коме је отказано тестирање.

Према одштампаном обавештењу са печатом школе које су родитељи добили, још се не зна колико ће осмолетка формирати одељења првака, па не може да прихвати молбу за упис у први разред. Помиње се молба, не отказивање заказаног уписа. Родитељи су по прописима у обавези да молбу за упис ученика школи којој дете територијално не припада предају пре првог фебруара. У обавештењу које им је недавно дато, видели смо, пише да се школа обратила ресорном министарству тражећи да се одобри формирање два нова одељења будућег првог разреда, јер за то има услове али јој недостаје двоје учитеља. Одобрење још нису добили. Родитељи сазнају да је разлог за то што ресорно министарство уместо да прерасподели кадар, наводно, жели да усмери родитеље да упишу децу у оне школе које имају проблем са недовољним бројем пријављених ученика, иако им оне по месту становања нису најближе. Чињеница је ОШ „Ратко Митровић” годинама није уписивала више од два одељења првака, осим у последње три генерације које имају по три одељења.

− Чули смо да је намера да се за ОШ „Ратко Митровић” и сада одобри још једно одељење првака, да их буде три. За треће би била преузета учитељица која је у Земуну технолошки вишак. По броју пријављене деце могла би се оформити четири одељења, али је тежња да се то четврто пребаци тамо где нема довољно будућих првака − кажу родитељи.

Да није реч о сасвим неоснованим тврдњама, указују писмо и петиција које су упутили просветном врху.

− За разлику од породица које живе у другим насељима Новог Београда, као што су блокови 32, 70, 62, доведени смо у позицију да не можемо да упишемо децу у школу која је на две станице превозом, једном директном линијом, од места нашег пребивалишта. Од јануара ОШ „Ратко Митровић” најавила је и уверавала да је Министарству просвете поднела захтев за добијање сагласности да упосли још два учитеља, јер има простора да прими сву децу Блока 38, где је смештена, и ону пријављену из оближњих насеља. Зато су многи од нас и уплатили набавку уџбеника за први разред, а сада не можемо да упишемо дете − објаснили су родитељи и у писму министру просвете.

Тата правник, који је писмо и срочио, напоменуо је да отказивање већ заказаних термина преко портала „е-управа” није правно утемељено, јер, према уставу, свако дете има право на образовање, а основно образовање је обавезно.

Прописи налажу да основне школе уписују прво ђаке који им територијално припадају, који станују најближе датој школи, а тек ако преостане места (а то подразумева да имају и просторне и кадровске капацитете) могу да приме и децу ван школског круга. Проблем је што у овом делу града нема прецизних граница територијалне припадности ученика школама, јер упоредо са ницањем нових насеља нису подизане и нове школе. Тако да деца из насеља у блоковима 65 или 67а, изгледа, припадају свима и нигде не припадају. Основци који ту живе уписују осмолетке „20. октобар”, „Младост”, „Радоје Домановић”, „Ратко Митровић”...

Шарчевић: Покушаћемо да нађемо адекватно решење

Упознат са проблематичном ситуацијом, министар просвете Младен Шарчевић, у одговору забринутим родитељима, потписницима петиције, објаснио је да проблем настао, „што је општина Нови Београд испустила да заврши своју законску обавезу − мрежу школа”. Написао је и да је позвао је директорку ОШ „Ратко Митровић” на састанак, у понедељак, када ће покушати да нађу адекватно решење.

Директорка је разговарала са нама, али није желела да даје званичне, док се не разреши тренутна ситуација о којој ипак морају одлучивати више инстанце.

Коментари3
0a830
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Sarić
Teritorijalna pripadnost školi postoji u Zakonu o osnovom obrazovanju, tako da bi svakako morala postojati i u stvarnosti. Ovde se dovodi u pitanje ceo sistem E uprave u ovom delu gde se roditelji "odlučuju" u koju će školu dete da ide. Na ovom primeru se pokazalo da to i nije najbolje rešenje, jer postoji neusklađenost Zakona i prakse, što je veoma loše za državu. Država mora da obezbedi da shodno zakonu koji je na snazi odredi teritorijalnu pripadanost školi i da se deca upisuju u te škole..
Саша Микић
Колико ја знам територијална припадност одређеној школи одавно више не постоји. Дете се може уписати у коју школу желите и обично су то ''престижне'' школе. Зато се дешава да нема места за упис свих који би желели да им дете похађа баш ту школу. У исто време друге школе које нису на гласу се полако гасе, јер немају довољно ученика. Министарство би требало да поново врати територијалну припадност и да поново нормира максимални број ученика по одељењу, пошто ионако има све мање деце.
Марко
Урбанистички план и дозволу за изградњу нових насеља на сваком неискоришћеном квадратном метру НБГ даје градска власт, што прави велики проблем нама деценијским становницима блокова по питању саобраћајне гужве, недостатка места у вртићима и школама.Сад је као општина крива за проблем?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља