петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.06.2020. у 21:00 Живојин Ракочевић

Одлазак последњег Србина из Дечана

Радници комуналне службе искрчили су улаз у гробље и просекли растиње и шибље да се, као у неки зелени тунел, може унети Ћира Дечанац
Манастир Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)

„Овде Ћира Дечанац, долазим брзо, да причамо”, најавио се једне зиме Бошко Ћирић из Дечана. Мршав, брзих покрета, другачији од оног предратног човека из дворишта Високих Дечана. Почео је да говори о детаљима и људима своје вароши као да их слика и као да их је јуче срео. Одсутност у његовим очима показивала је да живи то протекло време.

„Враћам се у Дечане, треба ми фиксни телефон.” Нико му није веровао, јер су се сви покушаји повратка, одласка у продавницу или шетње по градићу завршили псовкама, каменицама или пребијањима. Божидар Томић је 2008. године пребијен у Дечанима, имао је 75 година. Ћира Дечанац је све то знао и осећао, али није одустајао. Из похабаног старог именика, из којег су испадали папирићи, читао је наглас и окретао бројеве различитих телефона. Говорио је албанским језиком, као што говоре старци по планинским селима. Изгледало је да му је свака реченица фраза. Тврдо, свечано и одсечно понављао је да хоће да се врати у свој дом.

У Високим Дечанима био је готово део монашког братства. У дугим шетњама, на пола корака иза игумана Саве Јањића, причао је своје дуге приче и неостварене жеље. У стварности он се одатле, најмањим могућим корацима, примицао свом граду и дому. На крају је успео, уз само њему познате жртве, компромисе и одрицања. У књизи „Задужбине Косова и Метохије” остао је записан као човек који је сведочио о животу и људима дечанског краја. Потом се утишао и осамио, као човек који је стигао до циља, а онда је прошле недеље осванула вест: преминуо је последњи Србин у Дечанима. Нађен је закључан у свом дому, окренут лицем према земљи. Однели су га у Приштину на обдукцију и вратили комбијем судске медицине. Његова смрт није насилна. Дочекали смо га испред дечанског православног гробља поред којег се налази пункт Кфора с тенковским препрекама и осматрачницом и аустријским оклопним возилом. Радници комуналне службе Општине Пећ који живе у Гораждевцу искрчили су улаз у гробље и на неколико метара од улаза ископали раку. Просекли су растиње и шибље да се, као у неки зелени тунел, може унети Ћира Дечанац.

Испраћај Бошка Ћирића (Фото: Живојин Ракочевић)

„Он је одлучио да овде проведе свој живот, без обзира на све тешкоће с којима се суочавао у животу, и у избеглиштву са својом мајком. Он је увек имао храбрости и снаге да живи с другима, поштујући друге људе. Од њега сам чуо само добро о другима. Господ Бог, који је милостив и који прашта и њему и свима нама, биће милостив у оној мери колико смо ми спремни да опростимо другима и да заволимо друге који живе с нама”, рекао је на опелу архимандрит Сава Јањић, игуман Високих Дечана. Ивицом расеченог тунела од растиња, заједно с монасима, Србима из Метохије, стоји неколико Ћириних комшија Албанаца са свећама у рукама. Један радознали војник Кфора навирује и гледа шта се дешава, чује се певање птица и монашко „вјечнаја памјат”. Из шикаре се назиру три непорушена споменика. Неколико година после сукоба овде је сахрањена Мирка Стефановић и сутрадан је оскрнављен њен гроб. Тада је одлучено да је боље оставити липама, багрему, купинама, шљивама и боровима да расту и сакрију споменике од рушитеља. Одлазимо и остављамо крст Бошка Ћирића да чува успомену на људе једне вароши, на оне који чекају да се врате, на човека чије су очи гледале изван сваког зла.

Коментари5
3a764
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lenjin
Gledam u ovu fotografiju i vidim kako preminulog nose u šumu. Pročitam tekst i saznam da je to ustvari srpsko groblje. Tuga. Stabla lipe, bagrema i drugog drveća jedno do drugog na grobovima. Još malo, s obzirom da neće imati koga da sahranjuju a i da neće biti nikog ni kovčeg da nosi, ovo groblje postaće zaista samo šuma. Sjetim se sličnih sudbina i nas iz Bosne i prisjetim se koliko je grobalja do sada zaraslo drvećem u napuštenim srpskom krajevima. A, tek u Krajini?! Tuga i bol.
Stana
Za koju godinu neko ce objaviti odlazak poslednjeg Srbina sa Kosova .....a potom I Srbije.
Драган Шиљковић
Докле ћемо се повлачити са својих огњишта?!
Savan
Ovaj dan bi trebao biti ubiljezen u historiju srpskog naroda ,kao najtuzniji dan.
Киле
Бог да му душу прости.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља