петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 04.06.2020. у 19:05 Д. Мучибабић, Д. Алексић
НА ЗДАЊУ БИВШЕ ГЛАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ

Фасада и кров обновљени, следи уређење ентеријера

Чека се одлука Владе Србије која ће потврдити или одбацити наговештаје да ће у зграду на Савском тргу бити пресељен Музеј Николе Тесле
(Фото: Град Београд)

Обнова фасаде и крова на здању бивше главне железничке станице у Савском амфитеатру, започета у септембру прошле године, окончана је, а у току су пробе декоративне расвете, каже за наш лист Горан Весић, заменик градоначелника Београда. Он није могао да прецизира када ће унутрашњост објекта бити сређена јер се чека одлука Владе Србије која ће разрешити судбину зграде за коју многи Београђани не могу да прежале што није остала железничка станица.

− У њој ће 99 одсто бити Музеј Николе Тесле и обнова ентеријера бивше станице не може да почне док се не уради пројекат. Зато су недавно и оснивачка права овог музеја из Крунске улице 51 одлуком владе прешла са града на Републику – подсећа Весић.

Уз Јована Воркапића, директора Републичке дирекције за имовину, која је инвеститор обнове зграде, Весић је други званичник који јавно тврди да је пресељење заоставштине највећег српског научника већ готова ствар иако се у влади тим поводом још не изјашњавају осим „да раде на концепту новог музеја” и да је „реч о сложеном пројекту у који су укључени бројни стручњаци”.

Зграда старе станице, када мајстори ускоро заврше све радове на њеној спољашности, освануће са појединим новим-старим елементима, односно детаљима које је некада имала, али су јој у току више деценија уклоњени

За обнову спољашњости здања некадашње станице, културног добра од великог значаја, која се приводи крају, задужени су „Кото” и „Алп инжењеринг”. Они су тај посао добили не на отвореном тендеру већ у оквиру директног преговарачког поступка, без објављивања позива за подношење понуда. Разлог за овакав начин ангажовања била је хитност. Није ипак јасно зашто је за реконструкцију, која је месецима раније најављивана, извођач морао да буде изабран по хитном поступку и зашто није расписан тендер будући да вредност посла прилично прелази пет милиона динара.

Када је реч о реконструкцији фасаде и крова старе главне железничке, надлежни су најављивали да ће она бити завршена до Сретења 2020, али то се није десило. На згради се, ипак, радило без прекида, а у међувремену дирекција је организовала још једну јавну набавку због послова који првобитно нису предвиђени.

Зграда старе станице, када мајстори ускоро заврше све радове на њеној спољашности, освануће са појединим новим-старим елементима, односно детаљима које је некада имала, али су јој у току више деценија уклоњени. Најуочљивије је грб Краљевине Србије који је зимус враћен изнад главног улаза у здање. У току ових радова обновљена је и надстрешница првог перона и столарија, а детаљно се мајсторисало и на главним улазним вратима.

Надлежни су у више наврата истицали да ће у току ове обнове бити враћени аутентични елементи фасаде, али она ипак није добила изворни изглед. Ту се пре свега мисли на некадашње две репрезентативне куле са надстрешницом (из правца Карађорђеве). Београђани који годинама на форумима помно прате обнову старих градских здања и упоређују садашње стање са оним са старих фотографија, замерају што у току ове реконструкције нису враћени и неки други детаљи на згради, али и што главна улазна врата, како запажају, неће бити као изворна.

Железничари и љубитељи железница уз ове, имају и друге замерке. Главна је, свакако, што надлежни никада нису прихватили њихов предлог да се у здање старе главне пресели музеј чија би то кућа најлогичније и требало да буде – Железнички.

Уместо тога, откако је станица затворена, аутобуска и трамвајска стајалишта у њеној околини су стари назив „Главна железничка станица” променила име у „Савски трг”.

На том тргу чији је главни украс старо станично здање увелико се уређује плато. Уз то, сређују се и тротоари и нова црпна станица, сади се дрвеће... Ипак, сви ти радови неће бити готови још прилично дуго, односно барем до краја септембра. То је последњи рок, у низу архивираних датума, за завршетак обнове трга. Разлог за ново померање је пролонгирање допремања огромног споменика Стефану Немањи из Русије на будући Савски трг који претендује да постане главно београдско место окупљања.

Трг ће, можда, коначно бити завршен у освит јесени, али тренутно у вези са тим јавним простором постоје две недоумице – зашто и даље на његовом ободу одолевају привремени продајни и угоститељски објекти који су ругло трга и града, али и када ће и да ли ће уопште бити враћена изворна фасада на здање Поште. И једно и друго надлежни су најављивали у више наврата.

Украс амфитеатра 136 година

Главна железничка у рад је пуштена 1884. године, а подигнута је по пројекту Аустријанца Фон Флатиха који је разрадио архитекта Драгиша Милутиновић. Деведесет девет година касније проглашена је за културно добро од великог значаја. Од отварања па све до 1. јула 2018. имала је искључиво једну улогу − главног железничког путничког чворишта у престоници. Првог јулског дана пре две године њену улогу преузели су недовршени Прокоп, који и даље нема станичну зграду, и станица Топчидер која је деценијама, када је реч о путничком саобраћају, била запостављена.

Коментари5
8278d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samo ne "miks" sa"sadržajima "
I to je bolje nego strpati Teslin muzeju u zgradu na Dorćolu gde bi radi popunjenosti viška prostora deliila spratove sa restoranima , kafićima a u boljem slučaju advokatskim kancelarijama ili još nekim preduzetničkim "sadržajima " .Mana prostora na Stanici je buduća izuzetna frekventnost i oblik zgrade koji omogućava lako penjanje po fasadi i ulazak u nju kod činjenice da bi se tu nalazila bitna građa. Važno je i šta će biti sa starom vilom na Vračaru.
darija
Praksa, pretvaranja starih zeleznicki stanica u muzeje ,postoji odavno u velikim metropolama, koje su imale vise manjih i jednu glavnu stanicu. Muzej Orsej u Parizu smesten je u jednoj od bivsih manjih starih stanica Pariza , ali ne u glavnoj , jedinoj i najstarijoj, kao sto je nas slucaj. Svi smo ponosni na delo i rad naseg Tesle, ali svakom svoje mesto. Ako vec mora da bude muzej, umasto stanice, onda je to mesto za muzej zeleznice.
Милан
Вратити изворни изглед згради са свим елементима које је имала, а који су нестали у међувремену. И ту, свакако, није место музеју Николе Тесле.
Predrag
Vratiti dva koloseka za BG voz, to je centar i zaslužuje da ima direktnu železničku vezu!
Miodrag
Koji je to um mogao da unisti zeleznicku stanicu .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља