петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.06.2020. у 21:11

У Хрватској 50.000 људи остало без посла због короне

Празни локали на хрватском приморју (фото АП - Д.Б.)

ЗАГРЕБ - Упркос мерама владе Андреја Пленковића за очување радних места, у Хрватској је без посла у прва два и по месеца корона кризе остало готово 50.000 људи, показују нови подаци Хрватског завода за запошљавање.

Према тим подацима, у Хрватској је 16. марта, на дан који ХЗЗ сматра почетком корона кризе и када су почеле масовније пријаве новонезапослених на берзу рада, било укупно 134.717 незапослених.

До 2. јуна на берзи су биле пријављене 157.772 незапослене особе, што је 23.055 људи више него средином марта, преноси портал Индекс.

То, међутим, ни приближно није укупан број људи који су у корона кризи остали без посла, с обзиром на то да је део незапослених и у кризи нашао посао, а део је брисан из евиденције.

Наиме, подаци ХЗЗ показују да се од 16. марта до 2. јуна на берзи рада пријавило 49.936 новонезапослених, од којих је њих 43.885 на берзу дошло пошто је добило отказ.

Како показују подаци ХЗЗ, највише новонезапослених је из сектора туризма и угоститељства, али и трговине, прерађивачке индустрије и осталих услужних делатности, у које спадају и фризери, козметичари и педикири.

„Већина новонезапослених долази из микро и малих предузећа, од којих су многа у време карантина била затворена”, оценио је економски аналитичар Дамир Новотн. Он наводи да је изостало и сезонско запошљавање, али да, с друге стране, у великим предузећима није било значајнијих отпуштања радника.

Предраг Бејаковић из Института за јавне финансије упозорава да су корона кризом највише били погођени запослени у туризму, угоститељству и личним услугама, али и текстилној, дрвној и аутомобилској индустрији.

Аналитичари с којима је портал Индекс разговарао сагласни су да би број незапослених без владиних мера вероватно био знатно већи. Држава је, наиме, за март платила 3.250 куна по запосленом у свим предузећима која су затражила помоћ и испунила услове, а потом је у априлу и мају тај износ повећан на 4.000 куна.

Међутим, тим мерама сада је крај, бар када је реч о највећем броју делатности, пошто је држава сада мере за очување запослености ограничила на само неколико делатности. Влада, међутим, велика очекивања има од скраћене радне седмице, која би требало да заживи већ овог месеца, и надају се да резултат свега ипак неће бити лавина отказа, наводи Индекс, преноси Танјуг.

И економисти су сагласни да више не треба очекивати најцрњи сценарио када је реч о незапослености, али упозоравају да ће незапосленост у Хрватској наставити да расте.

Коментари3
7720b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

janoš
@Pero; Možda nisu Hrvati u Hrvatskoj izgubili posao.
Maja
Točno. Ali Hrvatska zbog korone od EU dobiva i 10 milijardi eura pomoći, od kojih je 7,5 milijardi eura bespovratno.
Pero
Bolje bi bilo da pisete koliko ljudi izgubilo posao u Srbiju jer nikome u Srbije ne interesuje koliko Hrvata izgubili posao

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља