петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.06.2020. у 21:55 Јасна Петровић-Стојановић

Порески обвезници желе више да знају како се троши њихов новац

Да би Србија повећала отвореност буџета, неопходно је да се припреми полугодишњи извештај о трошењу новца из државне касе у складу са међународним стандардима, показује истраживање „Индекс отворености буџета”
Фото Д.Јевремовић

Вест да је Србија пала за осам места и налази се на 70. месту од 117 земаља у међународном истраживању „Индекс отворености буџета”, коју је саопштила Транспарентност Србије, те да је наша земља за 2019. годину оцењена са 40 поена од максималних 100, што је сврстава у групу земаља са „минималном транспарентношћу буџета” – отворила је питање шта то порески обвезници који пуне буџет треба да знају о државној каси, а не знају. 

Такође, скрива ли се нешто од њих што је важно, будући да се пред крај сваке године води јавна расправа о предлогу буџета који Народна скупштина на крају усваја, те је свака ставка мање-више јавно проверљива.

Оцена коју је Србија добила пет је поена нижа од светског просека и за три поена мања у односу на истраживање о транспарентности буџета за 2017. годину, када је имала готово 43 и налазила се на 62. месту на листи. 

Од земаља у региону које су оцењиване, само Босна и Херцеговина има лошији скор (33), Северна Македонија је за нијансу боља (41), док је најбоље рангирана Бугарска са скором 71, Хрватска и Словенија имају скор 68, Румунија 64, Албанија 55 и Мађарска 45, пренела је Бета.

Србија је далеко најлошије оцењена у погледу учешћа јавности у креирању буџета, са само два поена (светски просек 14), а оцене за Србију су изнад светског просека једино у категорији ревизорског надзора (57), што се такође сматра ограниченом отвореношћу буџета.

„Значајан ниво транспарентности буџета” ове године је досегла 31 држава, са скором од 61 и више, а свега њих шест има више од 80 поена. На врху листе су Нови Зеланд и Јужноафричка Република (87) и Шведска (86). С друге стране, чак три земље имају скор нула – Јемен, Венецуела и Коморска Острва, док Катар има оцену један, а Судан и Алжир по два.

Да би Србија повећала отвореност буџета, поред поштовања буџетског календара, неопходно је такође да влада почне да припрема полугодишњи извештај о извршењу буџета у складу са међународним стандардима, а Скупштина Србије да активније прати извршење буџета, утицај нових закона на јавне финансије, остваривање препорука ДРИ и да расправља о фискалној стратегији и анализама Фискалног савета.

Упитан шта нам то недостаје да би буџет био транспарентнији, Горан Радосављевић, проф. економије на Факултету за економију, финансије и администрацију, каже да је, према овом критеријуму, нажалост, Србија уз БиХ најлошије рангирана земља у Европи. Све земље у овој категорији (минимална транспарентност) одликује висок степен корупције и велика неједнакост. 

– Кључни проблеми су низак ниво екстерне контроле трошења буџета од стране парламента и готово непостојеће присуство јавности приликом утврђивања буџета. Такође, завршни рачун буџета се не усваја, те нема никаквих последица за оне који су ненаменски трошили буџет. Коначно, невезано директно за поменути индекс, упркос чињеници да је од 2015. уведен програмски буџет (чиме смо у тој години били напредовали на овој листи) и даље у буџету постоје значајна средства која се расподељују дискреционом одлуком владе или министарстава, што повећава могућност за корупцију – каже он. 

На питање шта заправо значи ова оцена, он одговара да индекс показује транспарентност припрема буџета, извршења истог и контроле трошења буџетских средстава.

– Код нас је та транспарентност најнижа у Европи, што свакако алудира на то да су порески обвезници Србије веома мало упознати са начином трошења буџетских средстава. С друге стране, најбоља оцена је добијена за државни надзор, ту се мисли на државну ревизорску институцију која се бави контролом законитости трошења буџета. Иако та институција у датим условима ради свој посао, ефекти контроле у смислу кажњавања, као и последице по оне који су незаконито трошили буџет јесу минималне – објашњава Радосављевић.

Упитан шта је то што смо 2017. године, када је ова оцена била већа, знали о буџету што сада не знамо, наш саговорник каже да је Србија у односу на 2010. значајно пала на овој листи (оцена 54, данас оцена 40). Једини раст је био у 2015. години, када смо увели програмски буџет. 

– Међутим, лако се примећује да држава често одступа од зацртаних програма (примера ради, веома чести и нетранспарентни трансфери локалу, враћање средстава у буџетску резерву и касније додела другим буџетским корисницима мимо начина утврђених Законом о буџету...), те је то вероватно било узрок пада на овој листи – каже професор. 

– Транспарентност приликом припреме (зашто се нека средства издвајају баш за тај програм) и контрола трошења средстава (пре свега извештај о ефектима програма и потрошених средстава) по мени су две кључне ствари које су неопходне да би порески обвезници знали на шта се троше њихове паре – закључује он.

Како се може видети на сајту „Политике”, по коментарима читалаца на ову информацију, већина се слаже да би транспарентност буџета требало да буде већа. Пре свега их занима зашто већ неколико година нема извештаја о завршном рачуну нити увида у исти, као и како је могуће да се данима прича о суфициту буџета, а онда имамо дефицит. Осим тога, јавност посебно занима колико новца одлази на КиМ и где завршава тај новац пореских обвезника.

Коментари7
c56c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilija miljkovic
Vrlo interesantan tekst.nisam imao prilike da negde ovako eksplicitno procitam da se od poreskih obveznika taje podaci.odlično bi bilo da nastavite ovu Pricu i da nam otkrijete gde stvarno.zavrsavajj pare od recimo naknade za obavezne rezerve za gorivo,za projekte,za KiM ...
Neva
Pogledajmo zadnju recenicu iz clanka : "Осим тога, јавност посебно занима колико новца одлази на КиМ и где завршава тај новац пореских обвезника". Posle raspada SFRJ, novostvorene drzave su nastavile otplatu dugova savezne drzave. Mi uopste ne znamo koliko novca odlazi ne KiM i da li Srbija nastavlja otplatu duga bivse pokrajine. Nadam se da ce Ministar finansija procitati ovaj clanak i dati trazene informacije.
Oktoberfest
Da li je Redakciji Politike poznato da je Centralna Banka EU donela odluku da se novčanice od 500 eura koncem 2018. povuku iz prometa? Te novčanice ostaju i dalje platežno sredstvo i prodavnice ih moraju prihvatiti. Želja centralne Banke je bila da se mafiji uskrati mogućnost ilegalnog transfera finansija novčanicama kojim prosečni građanin EU minimalno koristi. Mene prikazana fotografija asocira upravo na mafiju. Za prikazanim novcem na slici uzdiše prosečni građanin Srbije - mafija ga ima!
večernja revija želja
Pazi molim te - poreski obveznici imaju želju da više znaju kako se troši njihov novac? A znaju li oni u kojoj to državi žive? Je li u skladu sa Knjazom Milošem i svim vladarima nakon njega da Srbija izigrava tamo nekakvu demokratiju? Srbija bi odavno bila satrulila da se narodu ostavljalo da određuje gde i kako da se troši novac. Poreski novac pripada državi i vlastima, narod mora da se pomiri sa tim.
Деда
У време ерупције епидемије, Србија је куповала медицинску опрему где год се могла наћи. Можда и по превисокој цени али, људски животи су били у питању. Кад је увела ванредно стање, власт је суспендовала закон о јавним набавкама и куповала робу и услуге мимо закона. Непознато је колико су новца потрошили министри, директори јавних предузећа, агенција, завода, установа и председници општина, купујући све - од тоалет папира до аутомобила.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља