уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 30.05.2020. у 21:55 Бранко Пејовић
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Ратни сликар овековечио краља, регента, војводе.

Ми­ха­и­лo Ми­ло­ва­но­ви­ћ, аутопортрет

Легат сликара Михаила Миловановића (1879–1941.) привлачи и у ово време посетиоце ужичког Народног музеја. Тај уметник богате животне биографије – први академски сликар ужичког краја, цењен стваралац вредног опуса, ни крив ни дужан стрељан од партизана 1941. последњих дана Ужичке републике (у овом миленијуму судски рехабилитован) – био је током Великог рата ратни сликар Врховне команде српске војске. Најплоднији међу одабранимa који су на платну овековечили најзначајније личности и теме из војничког живота Срба тог времена.

„Краљ Петар Први на коњу”, „Краљ Петар Први у рову”, „Регент Александар осматра положај”, „Регент Александар крај граничног стуба на Кајмакчалану”, портрети српских војвода Живојина Мишића, Радомира Путника, Степе Степановића, Петра Бојовића, генерала Павла Јуришића Штурма и многа друга дела створио је Михаило Миловановић у атељеу ратних сликара у Солуну. Портретисао је и савезничке официре, на његовом штафелају настали су и радови „Командиров гроб”, „Војници на одмору” „Ратна сирочад”, приказане битке на Церу, Крстацу, Кајмакчалану...

Миловановићев животопис представио је 1998. ужички новинар и публициста Ђорђе Пилчевић у књизи „Академски сликар Михаило Миловановић – живот и дело”. Описао његово школовање у Минхену, па боравак у Прагу уочи Великог рата, одакле је по сазнању да му је отаџбина нападнута, успео да стигне међу своје и одмах се, добровољно, пријавио штабу Дринске дивизије да брани родну груду. Сликар је учествовао у биткама 1914, с краја 1915. повлачио с војском преко Албаније.

„Многи су остали на вечној стражи на албанској голготи, какву ниједна војска није доживела. У тој суморној колони, када је и сам улагао последње атоме снаге да издржи до албанског приморја, сликар Михаило Миловановић је видео старог и болесног краља Петра Првог који је, увијен у ћебе да се не би смрзао, седео на колима која су вукла четири вола”, писао је Пилчевић.

Михаило је све те страхоте пребродио и на Крф стигао, успевши да сачува своје гусле уз које је у време предаха певао јуначке песме и бодрио војнике. Постао је ратни сликар српске Врховне команде, а ово звање команда је званично усвојила с потписом војводе Радомира Путника: „Штабови дивизија били су обавезни да повремено шаљу командантима армија, а ови Врховној команди, спискове сликара и фотографа при својим дивизијама, као и њихове скице и живописе или слике масним бојама”, писало је у том упуту којим је ратним сликарима поверена значајна улога, јер се од њих захтевало да „не треба да пропусте ниједан важнији моменат борбе који би био од вредности за историју”.

У Великом рату учествовало је преко 40 сликара, који су, ставивиши се на располагање Врховној команди, распоређени по штабовима, болницама, на положајима. Поред Миловановића, свој допринос ратној победи Србије дали су и сликари Бета Вукановић, Надежда Петровић, Бранко Поповић, Живорад Настасијевић, Милош Голубовић и други. Почетком 1917. у Солуну је основан атеље ратних сликара при Врховној команди српске војске. „Имали смо врло повољне услове за рад. У то време није постојала ниједна трговина сликарским материјалом, па смо материјал набављали у Италији и Француској. Ова наша секција била се прочула, те су многи савезнички официри долазили да гледају радове. Ту нам се родила идеја да приредимо изложбу у Солуну, али убрзо дође ослобођење и ми изложбу одложимо за Београд”, бележио је у свом ратном дневнику сликар Живорад Настасијевић.

Та београдска изложба дела ратних сликара Врховне команде отворена је октобра 1919. године. Изложен је 191 рад, Миловановић је са 48 слика био први у каталогу, а представио је ликове престолонаследника, војвода, призоре бојева. Поставка је масовно посећена, Настасијевић (изложио 25 слика) о њој пише: „Успех је био велики. Тада је образована комисија Министарства војног да одабере слике за министарство. У тој комисији је од уметника био Паја Јовановић. Скоро све слике узело је Министарство војно, а мањи број радова продат је приватно. Неке слике узеле су друге државне установе. Мислим да је то била и прва уметничка изложба у Србији после Првог светског рата.”

Исход свега може се прочитати у Пилчевићевој књизи о сликару Михаилу Миловановићу: „Велики део Миловановићевих слика, које су биле изложене на овој првој поратној изложби у Београду, а које је откупило Министарство војно, страдале су у бомбардовању Београда априла 1941.” Те исте године, седам месеци касније, партизани су под лажном оптужбом у Ужицу стрељали овог великог сликара. 

Коментари3
50039
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ralence
Хитлер је лично захтевао да се бомбардују културна блага Србије 1941.год. у Бгд. У том злочину настрадао је и Војни Музеј на Калимегдану где су уништене бројне слике Ратних сликара из Великог Рата међу којима су биле и слике Милоша (Никола ) Голубовића из БГД. Који је прошао сва страдања и прелазак Албаније и преко Солуна вратио се у Србију као победник. Нека му је слава и хвала за све што је учинио за Србију.
Vera
Budući da je govorio nemački, Milovanovic je spasao veliki broj Užičana od nemačkih odmazdi. Ne priklanjajući se ni četničkom ni partizanskom pokretu, dočekao je da ga partizani 28. novembra 1941. streljaju kao "narodnog izdajnika" pod optužbom da je engleski spijun.
Миодраг Стојковић
Верујући човек кад сумира историју најежи се од учињених грехова са свих страна . Шта нам вреди ,жалити за оваквим уметницима кад и дан данас људи од власти понекад не препознају зло у себи . Порука и поука мора бити водиља у садашњост и будућност.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља