Ово је, вероватно, најпознатији лого на свету. Оригиналан, једноставан, директан. Не тражи превод, не тражи објашњења ни анализе, уметничке, социјалне, психолошке. Удара право у циљ, у подсвест. Постао је део америчке поп-културе. Мадона га је имала на мајици током своје међународне турнеје 2005.
Дизајнер Милтон Гласер задао је себи задатак да креира лого тако да покаже да воли Њујорк, али тако „да га цео свет разуме”. Било је то средином седамдесетих година прошлог века. Пошто аналитичари не могу да живе без анализе, они не престају у покушајима да дешифрују ову најјаснију од свих порука на свету. Како је један амерички дизајнер, Њујорчанин, успео да са три слова и једним знаком срца, уобличи лого који је разумљив свима – у Америци, Азији, Африци... Европи, на полутару, јужном и северном полу? Није важно да ли је човек паметан или глуп, неписмен или писмен, стар или млад...
Дизајнер је знак осмислио у форми иконичног ребуса који се састоји од великог црног латиничног слова „и”, црвеног симбола срца и још два црна латинична велика слова „н” и „вај”. Што се типографије слова тиче она су „скинута” са аутентичне америчке писаће машине, оне, према речима аутора: „на којој је Ернест Хемингвеј писао своје књижевно дело”. То су тзв. сериф слова, са структуралним детаљем на крајевима, на ивицама потеза. Сериф као детаљ постоји у свим писмима (кинеском, јапанском, арапском, европским – латиница и ћирилица). У међувремену је обрађено веома много варијанти овог логоа (претпоставља се да их има око 5.000). Аутор сматра да је процес цртања изузетно повезан са мишљењем. Ма колико нешто било јасно и прихватљиво, ништа не долази под срце оловке аутоматски, док мозак цртача претходно то није добро обрадио. То важи за све облике стваралаштва, без обзира на то да ли је у питању графички дизајн, филозофија, религија или метафизика.
Милтон Гласер
Амерички графички дизајнер рођен је 1929. у Њујорку. Захваљујући Фулбрајтовој стипендији одлази да студира на Академији лепих уметности у Болоњи у Италији. Ментор му је био Ђорђо Моранди. Године 1954. оснива графички студио „Пуш пин Студио” у Њујорку, заједно са неколико колега из средње школе. У том заједничком послу експериментише разним визуелним утицајима, од примитивних до авангардних. Гласер ради омоте за плоче, рекламе, постере, илустрације за часописе... Најпознатији од свих је постер Боба Дилана. Један је од оснивача часописа „Њујорк маазин”, заједно са Клејом Фелкером. Овај магазин је излазио једном месечно и бавио се разним темама из свих области јавног живота, културе, политике, комбинујући озбиљне теме о граду и државној политици са таблоидним темама, укључујући и трачеве, да би дочарао културну атмосферу града Њујорка. Био је то један од првих „лајф стајл” магазина. Године 1974. оснива самостални студио. У њему развија сопствени стил који је био од великог значаја и утицаја на развој савремене илустрације и дизајна. Добија бројне награде од Америчког института за графичке уметности и од Удружења илустратора. Промовише туризам града Њујорка, његов лого је на сувенирима – мајицама, шољама, јастучићима. Постаје почасни професор на „Royal Society of Art”. Његови радови чине саставни део колекција музеја МОМА у Њујорку и „Викторија и Алберт” музеја у Лондону, Израелског музеја у Јерусалиму. Гласер је предавач на приватном колеџу визуелних уметности основаном 1859. године у Њујорку, а 2009. добија Националну медаљу за допринос уметности од тадашњег председника Барака Обаме.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
