среда, 25.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2020. у 21:29 Јасна Петровић-Стојановић

Домаћинства у Србији троше 50 одсто више струје од европских

Просечна месечна потрошња у Европској унији 303 киловат-сата месечно, а код нас 462
(Фото Р. Крстинић)

Податак који се мало-мало појављује у јавности – да Србија троши чак пет пута више енергије од земаља Европске уније, покреће питање зашто је тако. Да ли је то само због чињенице што је већина кућа и зграда лоше изолована, па се енергија за грејање расипа и излази испод врата и прозора, или, ако се под енергијом мисли само на струју, да ли је разлог толике потрошње то што је цена електричне енергије и даље повољнија за грејање у Србији него у земљама ЕУ?

Жељко Марковић, лидер сектора енергетике и ресурса у „Дилојту” и један од бивших директора у „Електропривреди Србије”, каже за наш лист да констатације које се тичу потрошње енергије код нас и у ЕУ нису добро интерпретиране. Када је реч о потрошњи електричне енергије, првенствено се мисли на потрошњу у домаћинствима. На основу доступних података у статистичким базама Евростата за 2018. годину, финална потрошња електричне енергије у домаћинствима у ЕУ износила је 810.582.202.000, док је у Србији била 13.414.571.000 киловат-сати.

– Такође, ослањајући се на Евростатову статистику, број домаћинстава у Европској унији износио је 222.823.000, док је тај број у Србији у истом периоду био 2.417.200. На основу ових података, долазимо до просечне вредности месечне потрошње по домаћинству у Европској унији од 303 киловат-сата месечно, а у Србији од 462. Дакле, тачно је да просечно домаћинство у Србији троши више електричне енергије од просечног у ЕУ, и то за око 1,5 пута (или 50 одсто) више – објашњава наш саговорник.

При том, додаје, не треба сметнути са ума и да су домаћинства у земљама ЕУ далеко више гасификована, тако да се један део потрошње електричне енергије, првенствено за грејање и припрему топле воде, замени потрошњом природног гаса. Поред тога, сигурно је да су и домаћинства у ЕУ енергетски ефикаснија у односу на наша, тако да и енергетска ефикасност у ЕУ утиче на смањење њихове потрошње у односу на нашу за око 20 одсто (дакле за петину, а не пет пута).

Марковић објашњава да је више фактора који утичу на побољшање енергетске ефикасности, али најважнији међу њима јесте цена електричне енергије.

– Улагање у енергетску ефикасност свакако доноси уштеде, али и кошта. У ситуацијама када је цена киловат-часа са свим својим елементима (и сама електрична енергија, али и мрежарине, таксе и порези) велика, улагање у примене мера енергетске ефикасности ће се сигурно и брже исплатити, па су грађани мотивисанији да остваре уштеде. У складу са извештајем Агенције за енергетику у 2018. години, укупна (бруто) потрошња електричне енергије у Србији износила је 34.192 гигават-часа, док су губици у преносној (868 гигават-сати) и дистрибутивној мрежи (3.664) износили укупно 4.532 гигават-часова, односно 13,25 одсто од бруто потрошње – каже он.

Упитан да ли је тачно да Србија само на дистрибуцији и преносу струје изгуби годишњу производњу једне термоелектране, Марковић каже да је то тачно.

– Имајући у виду да је производња Термолектране Костолац Б управо на нивоу од око 4.500 гигават-сати годишње, тачно је да се на покривање губитака енергије у преносној и дистрибутивној мрежи потроши цела једногодишња производња ове термолектране – истиче он.

Скреће пажњу да треба имати у виду да постоји и ТЕ Костолац А, па се не може рећи само Костолца, јер је укупна производња ТЕ Костолац А и ТЕ Костолац Б већа. Наравно, јако је важно напоменути да се губици у преносу и дистрибуцији не могу избећи, дакле, али се њихова вредност може и кроз спречавањем крађе електричне енергије, истиче наш саговорник.

Као мере предузимају се и набавка ефикасне расвете (ЛЕД сијалице које могу да уштеде и до 75 одсто електричне енергије у односу на класичну инкадесцентну расвету) и примена кућне беле технике и уређаја који раде у највишим енергетским класама.

– Једна од идеја би могла да буду кредити, где би месечна рата одговарала оствареној месечној уштеди коју би грађани имали по свом рачуну за електричну енергију, у трајању док се тај кредит не исплати – објашњава Марковић.

Зграде енергетски неефикасне

Проф. др Слободан Ружић каже да се овде ради о потрошњи енергије за грејање, а ту није доминантна електрична енергија, него огревно дрво, угаљ, топлане и гас. Било како било, наше зграде су енергетски неефикасне.

– Што се струје тиче, њена цена је неоправдано ниска и потрошачи немају навику да воде рачуна о тој потрошњи. И ЕПС нема довољно средстава да изврши замену старих капацитета, а камоли да изгради додатне. Дакле, потребно је радити на енергетској ефикасности зграда и подићи тарифну цену за гарантовано снабдевање да би потрошачи били рационалнији и да би ЕПС могао да инвестира – каже он.

Оправдани технички губици у преносу и дистрибуцији износе 9–11 одсто, а код нас су око 15-16 процената, али велики део те разлике јесте крађа струје, а то је сасвим други проблем. Другим речима, ЕПС може поправити своје пословање елиминисањем крађе, али не може се очекивати мања потрошња, а губици се могу смањити само кроз нове инвестиције у пренос и дистрибуцију, закључује Ружић.

Коментари33
30599
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milivoj Pejin
PS.Da ,napisao sam da se racunovodje i saradnici posmenjuju,a u nastavku da bi nam njihovi bilansi budu uverljiviji treba direktora, ministra za energetiku poslati na posmatranje ,a pripadajucu AGENCIJU preko noci ukinuti,jer inace da prate sta se u oblasti energetike cini ,je odgovarajuca mera za Agenturiste.
milivoj pejin
Ako EPS sa distributerima ima problem da im potrosaci trose mnogo struje u odnosu na EU i dalje drzite niske cene (tako kazete) kao meru ukinite nocne cene struji pa ako vam to pokrije gubitke eto vam resenja.Medutim,nije tu kod EPSA sve kako pisu i govore ,jer ako eps zaista ima gubitke i sa velikim prometom struje onda u toj i takvoj racunici EPSA treba zavesti stanje da se racunovodje i saradnici posmenjuju jer ako se potrosnja smanji trebali bi gubitci da budu jos veci pa sta cemo dalje ?
dusko jugoslavija
Ovde je iznet niz podataka i izvrseno delimicno poredjenje sa EU.I onda kao grom iz vedrog neba izjava Ruzica struja je neopravdano niska,bez ikakvog objasnjenja.Urednice ne mozete da objavite ovakvu izjavu bez objasnjenja.Cinjenica je da EPS posluje sa dobiti i pored enormnih rashoda u distribuciji.Zasto se stalno potencira na niskoj ceni struje.Radi se o lobiranju za inostrane distributere,koji ne mogu da plasiraju struju po ovoj ekonomskoj ceni struje.Nemojte da ucestvujete u lobiranju.
Саша Микић
Кад год се помене нека статистика увек се сетим оног чувеног од Владимир Булатовића Виба: ''Статистика наша дика, што пожелиш то наслика!''. Код нас се губици у преносу, крађи струје и неспособности да се наплате дуговања увек ''прелију'' на оне који редовно измирују своје обавезе. Тако произилази да су они поштени увек и најглупљи. И онда следи повећање цене струје!
milan
ovi u eps-u poludeli od nerada i para pa pricaju gluposti,i stalno bulazne o poskupljenju struje.vise trosimo energije od evrope. pored toliko lazi mozda ce neki naivac u tu laz da poveruje

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља