уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2020. у 20:00 Јована Цветковић
ПОРУКЕ УМЕТНИКА

Плакати за филмове и „дневник фотографија” – портал у фантастични свет

Стеван Алексић у свом атељеу и његови плакати за познате домаће филмове и серије (Фотографије лична архива)

Свака од грана уметности је посебна по нечему. Та искра разлике од обичних ствари водила је и води и ових дана уметнике да своју љубав преточе у занимљиве радове. Стеван Алексић, визуелни уметник, сценограф и ванредни професор на Факултету савремених уметности у Београду, одмалена је био фасциниран филмским плакатима и домаћим филмовима. Стога, нашао је начин да споји ове две њему веома драге ствари и аутор је сад већ популарног пројекта израде илустрованих плаката за филмове („Црни бомбардер”, „Шмекер”, „Последњи круг у Монци” итд.), али и неке серије („Сенке над Балканом”).

– Узбудљив плакат је први сусрет публике са филмом који ће гледати у биоскопу – први удар на чула посматрача – и зато мора да пружи руку и поведе гледаоце кроз портал у фантастични свет. Филмске звезде на илустрованим плакатима добијају потпуно нову димензију. Њихова улога је појачана, акцентоване су карактеристичне црте и харизма. Уколико се дода и адекватно окружење, наглашена атмосфера и акција, то ће бити успешно дело – наводи уметник.

Уметници Дру Струзан, Џон Алвин, Боб Пик и Ричард Амесел Стеванови су узори, с тим што се он усредсредио на домаћа остварења. Према његовом мишљењу, култни домаћи наслови заслужују адекватну презентацију јер нису имали пригодан третман у време кад су настали. На почетку радио је на онима у којима су играли Љубиша Самарџић, Бата Живојиновић и Милена Дравић. Сада је листа филмова који чекају на свој илустровани плакат дугачка, али је „Лептирица” Ђорђа Кадијевића дочекала ред.

– Бирам оне наслове који су ми крај срца одвајкада. Понекад спроведем анкету на друштвеним мрежама да бих видео да ли се мој избор поклапа са селекцијом мојих пријатеља и познаника, оних који се професионално баве филмом – објашњава Алексић.

Он је до сада добијао добре критике за свој пројекат и изузетно је задовољан како реагују његове колеге, пријатељи и људи који га прате. Веома му значи и што су филмски аутори приметили његов ангажман и похвалили га. Имао је прилику и да се сусретне са појединим редитељима, сценаристима и глумцима, као што су Зоран Амар, Дејан Караклајић, Јован Јовановић, Предраг Перишић... Каже да су њихове реакције изузетно охрабрујуће и подстичу га на даљи креативни рад, који није омело ни ванредно стање.

– Карантин за нас уметнике никако није представљао новину или нешто неподношљиво. Изолација је саставни део стваралачког креативног процеса у многим гранама уметности. Ако бих сабрао часове проведене у освајању белине папира, био он од целулозе, био дигитални, обуздавању линија и површина, композиција, боја, текстура, потрага за референцама, то би сигурно била половина досадашњег живота у самотности – објашњава Стеван.

Још једна уметница није стала са радом – Кристина Радојчић, дипломирани мастер фотографије на Факултету примењених уметности.

– Неким данима сам породични фотограф, другим дигитални уметник који измишља шашаве авантуре за своју бебу, а неким имам времена само да будем мама. То сам сто одсто времена, док остало покушавам да уклопим, бар док не пође у вртић – на занимљив начин је представила себе ова уметница, супруга, мајка малог дечака.

Аутопортрети Кристине Радојчић

Током ванредног стања она се углавном бавила фотографисањем аутопортрета и додатним учењем. Аутопортрети су затим прерасли у композите и сада њена креативност иде „на све стране”.

– Радим како се осећам тог дана. Ако ми се фотка нешто једноставније, одаберем моменат у свом дану, забележим га и обрадим. Неретко проведем и по шест часова на некој фотографији – каже Кристина.

Њен „дневник фотографија”, на којима ради сваког дана, настао је када је њена колегиница са факултета покренула групу колега са идејом – аутопортрети за време ванредног стања.

– То ми се допало, али је за мене убрзо прерасло у нешто другачије. Као и све остало у мом животу, окренуло се мајчинској перспективи и толико сам се захуктала и посветила томе да сам решила да радим овај пројекат годину дана. Он представља мали прозор у мој живот и мисли – оне реалне и документарне, за које се трудим да буду што искреније и реалистичне, и оне магичне и шашаве. Све то је део мене – објашњава Кристина.

Она је широј публици позната и по својим фотографијама са концерата.

– Наступи ми недостају већ годину и по дана. Због трудноће нисам могла да их фотографишем. Волим хард кор, рок и метал свирке, а оне нису баш најбезбедније за фотографисање у другом стању – наводи уметница и додаје да се ипак понекад задовољила безбедним слушањем из последњих редова.

Како каже, она једноставно воли да фотографише.

Коментари0
f2460
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља