уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2020. у 12:38 Милан Јанковић

Пропаст краљеве јахте

Иако је многи зову „Титовим бродом”, подаци говоре да је Јосип Броз на „Крајину” крочио свега два, три пута у животу
Ни трага од некадашње дунавске лепотице (Фото Раде Крстинић)

Напуштен и тешко оштећен, од свих заборављен и остављен на милост зубу времена, речни брод „Крајина” већ скоро деценију и по тихо умире, привезан уз десну обалу Саве, негде код Београдског сајма. Одавно је већ остао и без морнара и без путника, међу којима је у прошлости било и те како знаменитих личности попут доживотног председника Тита, и извесно је да ће, уколико се нешто не предузме, ускоро запловити у историју и однети са собом све познате, али и неиспричане приче.

Последњи пут ова лађа привукла је пажњу јавности у марту 2016. године. Под набујалом Савом везови „Крајине” су попустили и грдосија се насукала тик уз бициклистичку стазу. Пуком срећом тада је избегнута већа штета јер је постојала реална опасност од блиског сусрета са Железничким мостом. Ипак, овај инцидент није био ништа у односу на оно што се броду догодило јануара 2007. године када је током снимања филма „На лепом плавом Дунаву” избио пожар и тешко га оштетио јер је ватра уништила готово читаву конструкцију.

(Фотодокументација Политике)

Испоставило се да се од тога никада није опоравио. Све остало је историја...

А историја почиње далеке 1928. године, када је у бродоградилишту немачког града Регензбурга за потребе династије Карађорђевић по цени од тада невероватних милион и по златних марака изграђено скупоцено пловило под именом „Драгор”, иако је првобитна идеја била да се зове „Престолонаследник Петар”. Са три салона, два апартмана и 18 двокреветних кабина, луксузна челична јахта са дрвеном палубом од махагонија припала је Морнарици Краљевине Југославије. Могла је да развије брзину од 22 километра на час низводно и 14 узводно, са даљином пловидбе од око 1.000 километара.

„Драгор” је у служби владарске породице био све до 1941. када је, према једној верзији, заробљен и предат челницима хрватске речне флоте. Подаци казују да је током Другог светског рата брод поклоњен бугарском краљу Борису, али су га Немци преузели и сместили у горњи ток Дунава где је и дочекао крај оружаних сукоба. И тада је већ био у прилично лошем стању. После рата дошла је нова власт, а брод је добио ново име – „Крајина”.

Стециште сумњивих ликова и ђубрета (Фото Раде Крстинић)

Постоје приче да је Јосип Броз користио јахту све до своје болести и смрти, и на њој обављао државничке послове, а говоркало се и да је приликом крстарења до Беча и назад приређивао својеврсне баханалије. Ипак, неки савременици тог доба који су познавали чланове посаде тврде да ништа од тога није тачно и да је маршал Тито на „своју” јахту крочио два, три пута у животу.

После његове смрти донета је одлука да се „Крајина” претвори у музеј на води, али идеја није заживела. То међутим није спречило Историјски музеј Србије да брод заштити као историјски објекат, чиме је спречено његово распарчавање и продаја у делове.

Ипак, средином осамдесетих година прошлог века „Крајина” је расходована са списка средстава Ратне морнарице јер јој је био потребан детаљан ремонт, а за то није било ни пара, ни интересовања. Ускоро је продата „Златари Мајданпек” која ју је усидрила код хотела „Југославија”, са идејом да се од ње направи покретни продајни салон за златни накит. Урађен је само такозвани интервентни ремонт, а причало се да је обнова горње палубе урађена траљаво.

Крајем деведесетих „Титову” јахту купује приватна фирма „МАГ Интертрејд”. Намера је била да се уради потпуна рестаурација. Требало је да бескорисна парна машина буде замењена савременим дизел моторима и да се брод доведе пловно стање. У Бродоградилишту „Београд” започета је обнова „Крајине” која међутим никада није довршена. Брод је издат екипи филма „На лепом плавом Дунаву”. И онда се догодио пожар од кога се „Крајина” никада није опоравила.

(Фото З. Анастасијевић)

Нема доказа, али прича се да је у ноћним сатима посећују неки необични ликови који се на њој „забављају” уз коришћење опијата.

О даљој судбини некадашње речне лепотице распитали смо се у фирми „МАГ Интертрејд”. Службеница нам је рекла да није овлашћена за изјаве и обећала да ће наш број телефона проследити одговорнима. Послали смо и питања „Београд водама”, јавном предузећу које би требало да води рачуна о изгледу приобаља. До данас нам се нико није јавио.

Коментари13
d21d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Olga
Izgleda da Beograd nema sluzbu koja odrzava i cisti obale Save i Dunava. Izmedju usidrenih brodova i obale, zaglavi se velika grana i sakupi sav ploveci otpad. Koji trune i siri smrad po gradu.
Stevo
Da je to jedina stvar u propadanju. Bez obzira na nekoliko zvezda severnjaca, / auto put MV, Bg /vodi, dijamantna tv propaganda/ kojima se stvara iluzija uzleta ekonomija, Srbiji je najteze utvrditi odakle poceti...trecina zemlje nema kanalizaciju, 1500 sela prazno i zapusteno, svaki sumarak deponija smeca, ako treba nemamo uopste nezaposlenih,a udaramo u turizam kao adut iz rukava! Neverovatna strategija.
M.
Pod jedan ne stvara se izluzija, cinjenice i brojke su jedno, a tvoje ne prihvatanje njih je druga stvar. Cinjenice i brojke nedvosmisleno govore o stabilnoj ekonomskoj i politickoj situaciji, to ni ti ni celokupna opozicija sa regionalnom bolumentom ne moze da promeni. Iznosis neke pokazetelje koji nisu tacni. Da ne polemisemo. Nije savrseno ali verovatno takvi kao ti koji nemaju ni trunke obrazovanja sto se moze videti po tvom pravopisu, su ti isti koji i prave te deponije i zagadjuju okolinu.
ralence
Туристичке организације из Бгд.и Новог Сада треба да се удруже и заједничким новцем откупе и поправе брод за туристичка путовања по Дунаву и Сави. То би још била једна туристичка понуда Београда туристима са ручком и забавом на води.Брод има богату историју иза себе која би заинтересовала странце туристе. Могућности су огромне за економију Србије.
Mile
Ovo bi pod hitno trebalo rekonstruisati. Brod je pravi biser jer ima istorisku vrednost, a mogao bi biti i lepa turisticka atrakcija.
Божа
Брод Драгор треба рестаурирати и довести у првобитно стање.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља