уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 28.05.2020. у 17:00 Марина Вулићевић

Одрицање од елитне културе пад је у варварство

Сада је дошао тренутак када је могуће при Влади Републике Србије образовати фонд са новцем за помоћ уметницима, за нове видове стваралаштва
(Драган Стојановић)

Готово да нема европске земље која још у почетку пандемије вируса корона није усвојила додатне мере и инструменте за помоћ независном уметничком сектору. Код нас су запослени у јавном сектору, заштићени неупитним личним дохотком, док је највећи проблем у ванредним околностима и кризи управо савремено уметничко стваралаштво, засновано на хонорарном плаћању, под одређеним уговором. Нови услови наметнули су забрану јавних окупљања, фестивали се нису одржавали, као ни позоришне представе и концерти, тржиште уметничких дела је обустављено, ни књижаре нису радиле...

Ово наглашава Милена Драгићевић Шешић, професорка менаџмента у култури и теорије масовних медија на Факултету драмских уметности у Београду, шеф Катедре Унеска за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду, а поводом дискусије „Култура после вируса” у организацији Дорћол плаца и Креативне Србије.

Наводећи пример немачког Савета за културу, који је још 11. марта, основао хитни фонд за помоћ уметницима, на федералном, као и на нивоу сваке од држава – покрајина и градова, професорка Драгићевић Шешић указује и на поступање Малте, која је покренула курс новог финансијског менаџмента у култури, како би се боље снашла у помоћи самосталним уметницима и продуцентима.

– У Европи, као и код нас, поводом кризе реаговала су различита уметничка удружења, како би били заштићени не само самостални уметници, што је статус који није тако лако добити, већ и они привремено ангажовани. Моја највећа замерка је што код нас није било консултација управо са тим репрезентативним уметничким удружењима, како би биле утврђене најугроженије области. Дебата тим поводом је изостала. Наш Национални савет за културу, независни, саветодавни, не ради већ годинама, тако да ни немамо тело које би имало легитимитет да даје јавну оцену овог стања – сматра наша саговорница.

Док се код нас мартовски хонорари исплаћују у мају, примери у свету су сасвим другачији, а према њеним речима, томе сведочи и часопис „Унеско куријер”, који је дао глас женама у култури, јер управо оне добијају мање плаћене уговоре, немају уштеђевину и у тежем су положају од мушкараца. Као један од најбољих примера професорка Шешић наводи Велику Британију, чија су поједина позоришта организовала поруџбине за драмске писце, уз авансну исплату новца, док Тарнерова награда за савремену уметност неће бити додељена само једном, већ ће бити преображена у стипендије за десет уметника, као вид подршке у околностима вируса корона.

Неке владе иду и у детаље, мењајући законе доношењем различитих уредби, којима би криза била ублажена за неке актере културне сцене. Тако је, како каже наша саговорница, организаторима, али и посетиоцима неких отказаних концерата, олакшано враћање карата заменом за ваучере, које могу да искористе до краја године. Швајцарци су подржали и аматерски уметнички сектор, који је по природи волонтерски, али финесе дозвољавају поштовање сталних сарадника кореографа, диригената... Фламанска влада донела је одлуке о одлагању плаћања такса за компаније, издаваче, за музичку делатност, у време кризе, о једнократној помоћи малим и средњим компанијама.

Као специфичност наше културне сцене Милена Драгићевић Шешић издваја солидарност институција и уметника са публиком, али изостанак међусобне уметничке подршке у виду фонда за помоћ најугроженијима, мада је било и тих предлога у неким удружењима.

– Власти замерам недостатак сарадње, а најпре одсуство комуникације између министарстава финансија и културе. У Шпанији су та два министарства донела пакет мера за помоћ уметничком сектору. Замерам и недостатак разговора о томе како помоћи култури. Наш парламент није радио, али могла је да буде одржана виртуелна дебата о приоритетима заштите, о нивелисању хонорара, о томе како оживети тржиште. Културна политика води се на свим нивоима, али је највећа одговорност на држави. У градском Секретаријату за културу укинут је већ расписани конкурс за суфинансирање пројеката, а да нису обештећене невладине организације које су конкурисале и са по њих неколико. Новац који је био намењен њима, преусмерен је на другу страну, односно драмским уметницима везаним уговором, чиме се ствара зла крв међу уметницима. Ми немамо традицију филантропије – закључује Милена Драгићевић Шешић.

Још један од учесника поменуте трибине Гојко Божовић, писац и главни уредник „Архипелага”, сматра да су пандемија вируса корона и ванредно стање, које је уследило, потпуно променили и јавни живот и културну и уметничку сцену која је пренета на интернет и друштвене мреже.

– Позоришне представе се већ месецима не играју, књижаре су полупразне, књижевни фестивали су одложени за неизвесну јесен, док је током пролећа отказан читав низ међународних књижевних сајмова, попут Лондона, Лајпцига, Болоње или Париза. Потпуно је неизвесно у овом тренутку шта ће још све бити отказано или у најмању руку одложено за нека друга времена. Без јавних догађаја не може се створити културни живот, нити право интересовање за савремену културу – каже Божовић.

Према његовом мишљењу дигитални светови су могући контекст културе, али не могу бити једини, нити у овом тренутку могу бити замена за пун културни и уметнички живот. Наш саговорник запажа да је нову продукцију у издаваштву заменила пандемија пиратерије на интернету, специјализованим пиратским сајтовима и друштвеним мрежама, чак и појединих јавних културних институција.

– Пред нама је велика и неизвесна борба за пажњу и представљање врхунске културе. Ако је искључена из јавности, она је суштински угрожена, остављена без правог живота и праве подршке, може да преживљава, али не може да траје у свом оствареном утицају. Ту долазимо до улоге друштва и државе, који се не смеју одрећи елитне културе, јер би то одрицање било најбржи пут до пада у варварство. Таквим одрицањем, њеним додатним маргинализовањем, угрожавају се и критичко мишљење, слобода маште, па и сам развој друштва и његових укупних стваралачких способности – закључује Гојко Божовић, уз напомену да држава не сме пасивно и незаинтересовано да посматра ситуацију са креативним сектором.

Зоран Хамовић, главни уредник издавачке куће „Клио”, мисли да је погрешно усвајати идеју о томе да држава треба да помаже уметницима зато што је управо обрнуто – култура је та која подупире државу, представљајући је у свету на најлепши могући начин. Сада је, како наглашава, дошао тренутак када је могуће при Влади Републике Србије образовати фонд са новцем за помоћ уметницима, као што постоји Фонд за науку, а за нове видове стваралаштва. То је један од разлога трибине „Култура после вируса”. Хамовић запажа и ово:

– Много се говори о новим технологијама, али за издаваштво су важни и традиционални видови комуникације на тржишту. Током ванредног стања нестало је тржиште, нисмо могли да се приближимо читаоцима, а неко је чак, желећи можда добро, на интернет бесплатно пустио низ књига за која су плаћена издавачка, репрографска и ауторска права. При томе, Министарство културе и градски Секретаријат за културу обустављају конкурсе за финансирање пројеката, буџет је смањен, тако да смо у безизлазној ситуацији. Када нам се препоручи да учествујемо на тржишту, онда од Министарства културе очекујемо да то тржиште и уреди.

Коментари7
3af6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vid Brankov
Gde je i sta se dogadja sa nasom kulturom,mozda mi zaposleni u tom sektoru treba da kazemo koju rec.Za nas se naravno pogresno misli da nam je sve potaman,ali nije, jer bas niko nikada i ne pita ni kako nam je ni za koju platu radimo!Lose nam je u situaciji smo da ako smo bolesni ili imamo nekog da lecimo to je prosto nemoguce!Dalje bibliotekama su potrebne knjige,kais se steze sa svih strana,pa zato molba za Ministarsvo da nas se seti i zavrsi otkup knjiga jer ga zeljno cekamo!
Cica
Trziste je po definiciji nezavisno od bilo kakvog ministarstva, u protivnom to nije trziste. Ne znamo osnovne pojmove a pravimo se da smo strucnjaci...
Petar Petrović
Za nekoga ko razmišlja samo u kategorijama crnog i belog, nisu ni moguća neka druga rešenja osim isključivih. Stvarnost je, međutim, sasvim drugačija.
Juraj
Što se tiče elitne kulture, treba nam još vreme da ''porastemo'' i da spoznamo značenje reči Vinstona Čerčila u toku Drugog svetskog rata, kada su budžetska sredstva za vodjenje rata bila iscrpljena. Ministar kulture je tada predlagao da se sredstva iz njegovog ministarstva preusmere za vodjenje rata, a Vilson ga je upitao, parafraziram: ''Zbog čega ćemo da ratujemo ako nećemo ratovati za svoju kulturu'?''
Петар
Шта ћемо са српским језиком и ћириличким писмом? Битку већ увелико губимо, а отрезнићемо се када све буде изгубљено, као и у случају КиМ-а.
Minja
Ne gubimo mi bitku zbog naporedne upotrebe ćirilice i latinice, nego sto ćirilicom pišemo фаст фуд, визиторски центар и сл. Ћирилица је прво писмо које се код нас учи и тако ће остати, a тако је i у званичној употреби на нивоу државе. Ми треба да чувамо језик, а без писма смо опстајали вековима, па ћемо опстати и у будућности ако употребљавамо како ћирилице tako i latinicу. To je bogatstvo, a ne problem. Problem je u glavama ljudi koji su nesigurni u svoj identitet kao i funkcionalna nepismenost
Миодраг Стојковић
Срби ,људи, 8 година нисте у стању обећана национална признања , најбољим ствараоцима у култури ,дате за наш успешан дугогодишњи допринос српској баштини у култури. Није у реду , мене је срамота.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља