недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.05.2020. у 21:48 Далиборка Мучибабић

Шест деценија брину о културном наслеђу престонице

Завод за заштиту споменика културе Београда основан је са идејом да се стара о културном наслеђу главног града, да проучава, документује и штити непокретна културна добра, што он успешно чини и данас
Зграда Завода (Фотографије: Завод за заштиту споменика културе)

Под њиховим будним оком окончана је реконструкција „Победника”, Споменика захвалности Француској, Малог и Великог степеништа у парку Калемегдан, Чесме Мехмед-паше Соколовића, Дамад Али-пашиног турбета на Београдској тврђави, фасада зграде Главне железничке станице... Пратили су радове на Народном музеју, Музеју савремене уметности, Дому Народне скупштине и Народном позоришту. Без њихове контроле није могла да прође ни обнова фасада на Косанчићевом венцу, у Скадарлији, на Тргу републике, у ужем језгру Земуна... Све то је само делић послова који се нашао у агенди Завода за заштиту споменика културе Београда у протеклих шест деценија. Данас неће угасити 60 свећица на рођенданској торти јер је корона, како кажу, прославу одложила за септембар, када ће јубилеј обележити монографијом, изложбом и свечаном академијом. Али данас ће као дар грађанима и пословним сарадницима поклонити мапу непокретних културних добара и споменика у јавном простору у електронском облику на интернет страници Завода.

Осим рестаурације осматрачких павиљона Астрономске опсерваторије на Звездари која је у току, у Заводу се надају да ће ускоро почети обнова Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић” и Гробља ослободиоцима Београда

– То је круна трогодишњег рада на представљању културног наслеђа сваке појединачне општине Београда. Узимајући у обзир територијалну распрострањеност и бројност непокретних културних добара престонице, њихову јединственост, посебност и туристички потенцијал, од 2018. до данас представили смо наслеђе свих седамнаест општина. На географско-топографским картама мапирана је споменичка баштина са својом локацијом, визуелним приказом и сажетим описом – наводи се у саопштењу Завода и додаје да се њихов рад најбоље препознаје кроз 434 утврђена културна добра на територији града, међу којима су споменици културе, археолошка налазишта и знаменита места и 12 просторно културно-историјских целина које су сведоци историје и трајања Београда.

Мало степениште

Богато и бројно споменичко наслеђе презентовано је и популаризовано низом изложби, монографија, студија, каталога и научним часописом „Наслеђе” чији је 20. број објављен прошле године.

Завод за заштиту споменика културе Београда основао је Народни одбор града Београда 27. маја 1960. године, са идејом да се стара о културном наслеђу главног града, да проучава, документује и штити непокретна културна добра.

Коментари4
1957b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Г. обријао пир међ уграднога
По чему је београдски завод био надлежан да својим "будним оком" надгледа обнову фасаде Главне железничке станице, када је овај објекат, по свему судећи, у републичкој надлежности? Том истом републичком заводу, исто као и "надлежном" градском промакла је чињеница да Главна железничка станица у Београду, саграђена MDCCCLXXXIV (1884) није само фасада, па су "дозволили" да се цео комплекс, осим станичне зграде, сруши, а материјал (челичне шине, храствови прагови, итд) прода у секундарне сировине.
Миладин мрђеновачки
Са великим поштовањем према СВИМ бившим и садашњим радницима Завода, желим им успех у будућем раду... Имао сам срећу да 10 година радим као подизвођаћ за Завод, када сам упознао дивне људе, стручњаке који воле свој град... О ружном без и једне речи.Ипак, нека се зна и да се не заборави: Покојни Златибор Стојановић је међу првима схватио значај компјутеризације у Србији... прихватио је да води надзор на "Капетан Мишином здању" стим да за тај новац Завод купи први компјутере. Треба то запамтити!
Миодраг Стојковић
Срећна СЛАВА , вољеном граду , живели и срећни били!
Миодраг Стојковић
Срећна Ти слава, вољени граде .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља